Osvojio je 24 grend slem titule, 40 mastersa, drži sve relevantne rekorde u tenisu. Takvi kao on ne padaju na zemlju zbog pukog plasmana u finale. Osim... „Ljudi, u finalu sam Olimpijskih igara, dozvolite mi da slavim“, rekao je Novak Đoković u kameru RTS-a koji minut pošto je pobedio Lorenca Muzetija sa 6:4, 6:2 u polufinalu, tom ukletom polufinalu olimpijskog turnira.

Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu

Proplakasmo jutro s Angelinom – verujem mnogo nas – pa sam se uputio da šetam po centru i da propitujem ljude. Ovoga puta dobro su se snašli, pogledajte:

Spustio sam se Šanzelizeom do Konkorda, video spolja terene za basket, prešao most, zastao u pekari, snimio jedan reel… Zglob je dobro reagovao, nemam prelom, pa sam ga danas malo jače testirao. Čini mi se da je položio.

Sve to radio sam spokojno znajući da me glavno jelo čeka od 19 sati i da imam dragocenu kartu. Sad sam išao solo, a na tribinama sam bio već oko 18.30.

„Biću glasan, samo da znate“, rekao sam nasmejanoj gospođi do sebe.

„O, i ja ću“.

Uđosmo u priču, iz Londona je i navijaće za Noleta.

„Star je, kao i ja“, smeje se Pru, kako mi je rekla nakon što smo zajedno zadržali dah na jedan Đokovićev smeč.

Iz Pariza – Saša Ozmo

„Čuli smo te na TV-u, posle smo vraćali da se uverimo da si ti“, pisaće mi posle moj drugar Strahinja. Verujem da ste me mnogi čuli, samo niste znali da sam ja, ali bogme su znali oko mene. Isti scenario kao protiv Cicipasa – kulturno, između poena, ali glasno i dosledno.

„Jeste mi vi to snimali“, obratio sam se jednom gospodinu između dva seta. Posle potvrdnog odgovora, rekoh mu: „Možete li da mi pošaljete snimak?“ Evo ga:

Da sam neutralan, samo bih se zavalio i uživao u kvalitetu tenisa, ono u prvom setu je bila pesma. Muzeti, koji je igrao deveti meč u deset dana, nije pokazivao znake umora, naprotiv, pokazivao je smelost i smirenost koja je posledica nagomilanih pobeda i samopouzdanja.

Upadljivo bolji riterni i defanziva u odnosu na Cicipasa u četvrtak, vraća duboko i na nezgodna mesta, a po potrebi i prelazi u inicijativu. Novak je takođe odličan, rasplamsavaju se razmene, što me raduje, jer je znak da je koleno – dobro.

Pet gemova skoro četrdeset minuta.

„Hajde, Nole!“, urlam, a jedan naš momak tri reda dole mi uzvraća stegnutom pesnicom.

Žestoko se igra, obojica na izazove odgovaraju odvažno. Na 3-4 i 15-30 Muzeti se suočio sa riternom koji je Novak smestio tačno gde je želeo, duboko na bekhend, a Italijan spušta paralelu uz liniju. Gem kasnije, na 4:4, Novak promašuje smeč za 15-30, da bi u narednom poenu na drugi servis odservirao as na T liniju.

U poslednjem gemu prvog seta i poslednjem gemu drugog, Novak je odigrao po jedan onaj svoj Supermen poen kada sve stiže, kada iz nokdauna krade poen. Možda i ključni na meču bio je lob za djus, i to pošto je Muzeti vodio 40-0. Baš kao i protiv Cicipasa – „krađa“, sada za vođstvo u setovima.

„Forza, Lore“, trude se Italijanke blizu mene, ali ipak sam grlatiji.

„Break that motherf***er“, psuje Pru, kaže mi da joj je to talija, iako protiv Muzetija nema ništa. Ja još manje, naprotiv, jedan mi je od dražih igrača. Preživeće Lorenco psovku, jer Novak vraća brejk nakon što je prethodno poklonio prvi gem u setu.

Bio je to uvod u petnaest minuta cirkusa i nervoze. Tri je polufinala na OI izgubio Novak, tenzija je počela da preliva – na sebe, na tim, na publiku, a konačno i na sudiju Đaumea Kampistola. Tačno, nije morao i nije smeo da mu dâ drugu opomenu na djusu, ali činjenica jeste da je Nole već više od pet puta prekoračio dozvoljeno vreme.

Izađi, Nole!

Dok se Novak istezao, prvo su najverniji navijači pevali: „I gotta feeling, that tonight’s gonna be a goooood niiight“ aludirajući na Novakovu izjavu na Vimbldonu poske pobede nad Runeom, a nedugo zatim prešlo se na folk i pevalo se: „Izađi, Nole, izađi, Nole“, dok je davao izjave u miks-zoni. Neki su već i platili više od 500 evra za kartu za nedelju.

Nije Novak dozvolio sebi da potpuno ispadne iz ležišta – ako je prvi set bio suvi kvalitet, drugi je bio borba sa nervima i demonima. U Muzetijevom slučaju, i sa umorom. Sada kad gledam, bilo je jasno da ga je Nole slomio brejkom za 4:2, ali kad se setim koliko sam poruka tipa „idemo, finale“ primio kada je u Tokiju napravio brejk u drugom protiv Zvereva…

„Ćutite, bre“, šaljem onima koji su već upisali medalju. Srećom, sada preokreta nema.

Ne vičem, samo dižem ruku uvis. Konačno. Konačno.

Ovo je gigantska stvar već, znam to razumom, ali srce kaže – još nedelja, pa neka padne grafit kao onomad u Splitu 2001.

Bonus video: