Atletski program na stadionu "Francuska" u Sen Deniju je okončan, a preostala disciplina poslednjeg dana Olimpijskih igara u Parizu je maraton za dame.

Pariz je bio domaćin Olimpijskih igara i pre tačno sto godina. U glavnoj „kraljevskoj“ disciplini, sprintu na 100 m, slavio je Britanac jevrejskih korena Harold Abrahams. O njegovom, kao i o podvigu škotskog protestantskog misionara Eriku Lidelu (pobedniku na 400 i trećem na 200 m), snimljen je kultni film „Vatrene kočije“ (1981) Hjua Hadsona, koji je „obojila“ čuvena Vangelisova kompozicija.

Vek kasnije, Amerikanac Noa Lajls konačno pretvara svetsku titulu iz Budimpešte 2023. u olimpijsku – 9,784. Bio je favorit i na 200, kad je slavio perspektivni 21-godišnjak Lecile Tebogo iz Bocvane. Ruku na srce, 27-godišnji Lajls imao je validno opravdanje zašto je morao da se zadovolji samo bronzanim odličjem.

Razlika u ishodima njihovih trka (ako „zaokružimo“ cifru stoticu Abrahamsovog vremena iz olimpijskog finala 1924) iznosi 0,814 sekundi.

Za vek se promenilo mnogo toga. Od nestanka principa amaterizma, što podrazumeva kvalitetnije uslove za intenzivnije treninge, ispunjavanje nutricionističkih standarda i bolji oporavak, do promene sa ručnog na digitalno merenje vremena.

Naravno, postoji mnoštvo razlika u trkama nekad i sada. Kožnu obuću zamenila je ona pravljena od najlakšeg fabričkog materijala, umesto na neravnoj i prašnjavoj zemlji trči se na gumenoj mondo podlozi, a da ne pominjemo izum startnih blokova koji su zamenili kopanje rupa u zemlji.

Komparacija rezultata u olimpijskim finalima centralnog događaja atletskog programa nametnula se zbog „okrugle“ vremenske distance od izdanja Igara u istom gradu.

Ipak, ne bi smeli da se izostave najbolji planetarni rezultati onda i sada. Opšte je poznato da je legendarni Jamajčanin Jusein Bolt vlasnik najboljeg vremena sa Svetskog prvenstva u Berlinu 2009. kad je istrčao „stotku“ za nenadmašnih 9,58.

Kad je Abrahams stekao večnu slavu, najbolji rezultat na snazi bio je 10,4. Amerikanac Čarli Pedok, olimpijski pobednik 1920. u Antverpenu, to vreme je zabeležio u Redlendsu godinu posle Igara u Belgiji.

Ako „zaokružimo“ i Pedokov rezultat, razlika je jedva primetna u odnosu na onaj iz dva olimpijska finala – 0,82 sekunde.

Zanimljivo je i poređenje takmičara na poslednjoj poziciji u finalima ove discipline. Te 1924. poslednji (šesti) u finalu bio je Amerikanac Loren Marčison sa tačno 11 sekundi.

Ove godine, osmi je kroz cilj prošao 23-godišnji Oblik Sevil, koji je bio prethodno brži od Lajlsa u polufinalnoj grupi. Jamajčanin je finale istrčao za 9,91 sekund, što je za stotinku bolje od svetskog rekorda Karla Luisa. Legendarni Amerikanac je 1988. postavio najbolji rezultat sveta na OI 1988. u Seulu.

Da li je ta rezultatska razlika očekivana ili bi bilo očekivano da je za vek sprint još više napredovao nego što jeste? Pišite u komentarima vaša mišljenja.

Bonus video: