Olimpijske priče: 10 naj fer-plej poteza

Olimpijske igre 13. avg 20248:00 0 komentara
Image ID: 0005377176 via Giliver

Deset trenutaka kada je bilo važnije biti čovek nego pobednik…

Cinnesport za Sport klub, veliko istraživanje, 20 originalnih Top 10 lista koje na izuzetno zanimljiv način pričaju priče o junacima Igara.

PRVO MESTO: DŽUDI GINIS

Britanska olimpijka u mačevanju Džudi Ginis (1910-1952) imala je u svojim rukama ono o čemu maštaju svi sportisti na svetu – olimpijsko zlato; ali je uradila nešto što bi retko koji sportista uradio – odrekla se tog zlata u ime fer-pleja. U finalu (floret) Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1932, u trenutku dok je vodila protiv Austrijanke Elen Prajs, skrenula je pažnju sudijama da nisu dosudili dva čista poena njenoj protivnici. To je bilo dovoljno da Prajsova osvoji zlatnu medalju, dok je srebro pripalo Ginisovoj. Prajsova je nastavila uspešnu karijeru i u Berlinu 1936. bila jedna od retkih Jevrejki koja je osvojila medalju (bronza) na Igrama koje su bile u službi Hitlerove propagande.

OLIMPIJSKE PRIČE

DRUGO MESTO: MOHAMED ALI RAŠVAN

Srebrna medalja egipatskog džudiste Mohameda Ali Rašvana, osvojena u Los Anđelesu 1984, sijaće zauvek zlatnim sjajem. U situaciji kad je mogao da bira između zlata i srebra, izabrao je srebro. Iz poštovanja prema Japancu Jasuhiru Jamašiti, jednom od najvećih džudista svih vremena… Šta se, zapravo, dogodilo… Dok se spremao za Los Anđeles, Ali Rašvan je maštao o tome da se u finalu sretne sa Jamašitom, u tom trenutku četvorostrukim svetskim prvakom. S druge strane, Jamašita je po svaku cenu želeo zlato. Sa nepunih 19 godina, za dlaku je ispao u nacionalnim kvalifikacijama za „Montreal 1976”, zatim je zbog političkog bojkota propustio „Moskvu 1980”, tako da nije bilo još mnogo prilika za njega… I onda mu se, u prvom kolu u Los Anđelesu, dogodio veliki peh: u borbi protiv Nemca Artura Šnabela napukao mu je mišić u listu desne noge. Nastavio je nekako do finala, završavajući borbe što je moguće pre. Posle pobede u finalu, protiv Ali Rašvana, mogao je da odahne. Spokojan je bio i Ali Rašvan koji, kako se kasnije ispostavilo, tokom borbe svesno nije napadao Jamašitinu povređenu nogu.

TREĆE MESTO: MEDALJA PRIJATELJSTVA

Kada se završilo finale u skoku motkom na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936, bilo je izvesno da je Amerikanac Erl Midouz osvojio zlatnu medalju sa 4,35 m. Međutim, kome će pripasti srebro a kome bronza, imajući u vidu da su dvojica japanskih takmičara, Šuhej Nišida i Sueo Oe, imali istu visinu – 4,25 m! Ova dva japanska studenta, inače bliskih prijatelja, odbila su da se u dodatnom pokušaju odredi pobednik, već su predložila da zajedno budu drugi. Organizatori su to odbili, pa su u konsultaciji s japanskim zvaničnicima, odlučili da Nišidi pripadne srebrna medalja, a Oeu bronzana. Zato što je Nišida do 4,25 metra stigao s jednim skokom manje. Međutim, njima dvojici to nije bilo po volji. Po povratku u Japan prepolovili su svoje medalje na dva dela, a zatim napravili po jednu polusrebrnu-polubronzanu medalju. Te nove medalje nazvane su „Medaljama prijateljstva”. Oe je pogunuo u ratu 1941, a Nišida je preminuo 1997.

Alex Pantling / Staff

ČETVRTO MESTO: HIL I LEHTINEN

Finski dugoprugaš Lauri Lehtinen osvojio je dve olimpijske medalje u trci na 5.000 metara: zlato u Los Anđelesu 1932. i srebro u Berlinu 1936. Mesec dana pre puta za Kaliforniju, postavio je svetski rekord (14:17,0). U Los Anđelesu se borio za zlato protiv domaćeg trkača Ralfa Hila. U neizvesnoj završnici, dva puta cik-cak kretnjama blokirao je Hila da ga obiđe, i na kraju za dlaku stigao do pobede (obojica u vremenu 14:30,0). Domaća publika je zviždala Lehtinenu, zahtevajući od sudija da dodeli pobedu njihovom takmičaru. Sudije su posle dugog većanja odlučile da ne diskvalifikuju Lehtinena. U tome im je pomogao Hil koji nije želeo da uloži protest, izjavivši da finski trkač nije imao nameru da ga zaustavi na nesportski način.

Lehtinena je, ipak, grizla savest. Pojedini mediji tog vremena objavili su da je zlatnu medalju prepolovio i jednu polovinu poslao poštom Hilu. Za to, međutim, ne postoji dokaz. Prema zvaničnom sajtu MOK, Lethtinen je jednu drugu medalju (srebro iz Berlina 1936) poklonio jednom finskom vojniku koji se istakao u borbama na Karelijskoj prevlaci. Time je želeo da oda priznanje finskom olimpijcu Gunaru Hekertu, od koga je izgubio u Berlinu 1936, a koji je kao dobrovoljac poginuo na Karelijskoj prevlaci.

PETO MESTO: LORENS LEMIJE

Kanadski jedriličar Lorens Lemije zbog svog postupka na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, dobio je Medalju Pjer de Kuberten za fer-plej, a njegov čin je bio takav da zaslužuje i medalju za hrabrost. Bio je vetrovit dan kada se u Busanu održavala peta od sedam trka u klasama „fin” i „470”. Lemijea je služio vetar, držao je drugo mesto u klasi „fin”, sve dok na polovini trke nije spazio prevrnutu singapursku jedrilicu (klasa „470”) u kojoj su bili Sjev Pav Her i Džozef Čan. Obojica su bili povređeni i preko im je bila potrebna pomoć. Lemije je skrenuo sa kursa trke i pritekao im u pomoć. Sva trojica su sačekali patrolni čamac, kako bi se singapurski takmičari prebacili na kopno. Lemije je tek posle toga nastavio trku i zauzeo 22. mesto. Zbog njegovog čina, organizatori takmičenja dodelili su mu drugo mesto (koje je imao pre no što je krenuo u spasavanje Singapuraca), a u ukupnom poretku završio je na 11. poziciji.

Luc Long
AP Photo/File via Guliver

ŠESTO MESTO: LUC LONG

Da fer-plej po nekad vredi više od medalje, vidi se i na primeru Luca Longa (1913-1943). Kada je ovaj nemački atletičar na Olimpijskom stadionu u Berlinu 1936. javno podržavao svog rivala, američkog crnca Džesija Ovensa, i čak mu pomagao savetima, Adolf Hitler je sve to mirno gledao iz svoje lože. Sedam godina kasnije, za istog tog Hitlera, Long je dao život u borbama na Siciliji. Nastradao je u 31. godini. Pred njim je bila lepa budućnost, i sportska i poslovna. Krajem 1930-ih bio je, posle Ovensa, najbolji u skoku udalj na celoj planeti, počinjao je advokatsku karijeru… Bez obzira na to što je izgubio život na strani najvećeg mogućeg zla, Long je ostao upamćen po svom fer-pleju u sportu. I danas se priča o njegovom druženju sa Ovensom u Berlinu, u trenutku kada je Hitler koristio Olimpijske igre da dokaže svetu da je arijevska rasa superiorna.

OLIMPIJSKE PRIČE:

SEDMO MESTO: HENRI BOBI PIRS

Australijski veslač Henri Bobi Pirs (1905-1976) bio je najbolji veslač na svetu u skifu između dva svetska rata. Dva puta uzastopce osvajao je olimpijsku zlatnu medalju: u Amsterdamu 1928. i Los Anđelesu 1932. Posebno je bio ubedljiv u Amsterdamu, kada je u borbi za zlato ostavio iza sebe Amerikanca Kena Majersa za bezmalo deset sekundi. Veslačka staza (kanal) na tim Igrama bila je toliko uska da su samo po dvojica veslača mogla da se nadmeću (ukupno 15 takmičara).

Od svih Pirsovih trka posebno je ostala upamćena ona u četvrtfinalu protiv Francuza Vensana Sorena. Usred trke, pred Pirsom se pojavila patka sa pačićima, pokušavajući da pređe s jedne obale kanala na drugu. Pirs, koji je bio u vođstvu, prestao je da vesla da bi propustio patke. Kad je i poslednje pače izašlo na obalu, nastavio je trku i ubedljivo savladao svog protivnika.

OSMO MESTO: HUGO VISLANDER

Švedski olimpijac Hugo Vislander (1889-1976) nije uspeo na sportskom borilištu da porazi Amerikanca Džima Torpa (1887-1953) i bio je svestan da je njegov protivnik posebna klasa. Na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912, Torp je ubedljivo bio prvi i u petoboju i u desetoboju. Vislander je bio srećan što je pred svojom publikom osvojio srebro u desetoboju. Međutim, godinu kasnije, Amaterska sportska unija SAD (AAU) proglasila je Torpa profesionalcem zbog toga što je dve sezone (1909, 1910) igrao bejzbol u jednoj manjoj ligi u Severnoj Karolini. Na to je reagovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i Torpovu zlatnu medalju u desetoboju dodelio Vislanderu kome taj poklon, kako su svedočili njegovi najbliži, ni malo nije prijao. Godinama ga je mučio osećaj da je uzeo nešto što mu ne pripada i razmišljao je da medalju pošalje Torpu. Konačno, 1951. godine, medalju je poklonio jednom sportskom muzeju u Švedskoj, odakle je ukradena 1954. i nikad nije pronađena. Torp je preminuo 1953, a MOK je 1982. godine proglasio njega i Vislandera zajedničkim olimpijskim šampionima. Ali, tu nije kraj ove priče… Sredinom jula 2022, na dan kada se obeležavalo 110 godina od olimpijskog finala u desetoboju u Stokholmu, MOK je proglasio Torpa jedinim šampionom i vratio Vislandera na drugo mesto.

DEVETO MESTO: PAVLE KOSTOV I PETAR CUPAĆ

Hrvatski jedriličari Pavle Kostov i Petar Cupać su dokaz da i takmičari koji su van konkurencije mogu da odlučuju o tome ko će da osvoji zlatnu medalju! Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008, danski olimpijci Jonas Varer i Martin Kirketerp imali su veliku prednost pre finalne trke (klasa 49), međutim, neposredno uoči nje, slomio im se jarbol. Kostov i Cupać, koji se nisu plasirali u finale (zauzeli 17. mesto), tog dana su bez obaveza šetali Ćingdaom, u kojem su se održavala takmičenja u jedrenju. Kada su čili šta se dogodilo Dancima, istog trenutka su pojurili ka jedriličarskom centru, za najkraće moguće vreme osposobili su svoj brod i predali ga danskoj posadi. Varer i Kirketerp su sa zakašnjenjem od četiri minuta počeli trku, ali su uspeli da stignu sedmi, što im je bilo dovoljno za zlatnu medalju. Priznanje je stiglo i hrvatskim takmičarima – MOK ih je nagradio Medaljom Pjera de Kubertena, koja se dodeljuje za fer-plej.

Pavel Kostov, Petar Cupać
REUTERS/Benoit Tessier

DESETO MESTO: HAMBLIN I D’AGOSTINO

Na Olimpijskim igrama u Riju 2016, u kvalifikacijama na 5.000 metara, dve atletičarke su se zakačile sprintericama i pale jedne preko druge. Bile su to Niki Hamblin (Novi Zeland) i Ebi D’Agostino (SAD). Prva se pridigla D’Agostino, koja je pomogla Hamblin da se ustane. I pored bolnog pada, kod obe je postojala želja da nastave trku. Pokušale su, obe u suzama, međutim, posle par koraka D’ Agostino je sa bolnom grimasom sela na atletsku stazu. Hamblin se osvrnula, pomogla joj da ustane, i nastavila trku. Iako su poslednje prošle kroz cilj, organizatori su odlučili da obe dobiju šansu da trče u finalu (kao i Dženifer Vent iz Austrije, koja je takođe učestvovala u sudaru). Međutim, D’Agostino nije bila u stanju da izađe na start, jer se ispostavilo da je pokidala ligamente kolena. Obe su kasnije dobile nagradu Međunarodnog komiteta za fer-plej.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)

Najčitanije vesti - Olimpijske igre

Video - Najnovije

Najčitanije vesti

Najnovije vesti