Olimpijske priče: 10 najvećih podviga

Olimpijske igre 9. avg 20248:00 0 komentara
Clive Rose/Getty Images

Deset primera da i od većeg ima veće…

Cinnesport za Sport klub, veliko istraživanje, 20 originalnih Top 10 lista koje na izuzetno zanimljiv način pričaju priče o junacima Igara.

PRVO MESTO: SPIC I FELPS

Američki plivač Mark Spic bio je junak Olimpijskih igara u Minhenu 1972, na kojima je osvojio sedam zlatnih medalja u svih sedam disciplina u kojima je učestvovao: 100 m i 200 m delfin, 100 m i 200 m slobodno, 4×100 i 4×200 slobodno; i 4×100 mešovito. U svakoj od tih trka postavio je svetski rekord. Mnogi su tada mislili da je nemoguće ponoviti takav podvig…

Olimpijske priče

Međutim, Spicov zemljak Majkl Felps, otišao je korak dalje na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Na njima je osvojio osam zlatnih medalja, uz sedam svetskih rekorda (jedini rekord izostao u kontroverznom finalu na 100 m delfin u kojem je za hiljaditi deo sekunde nadmašio srpskog plivača Milorada Čavića).

U odnosu na Spicova zlatna odličja iz Minhena, Felps je u Pekingu osvojio šest u istim disciplinama kao i on (Spic bio prvi i na 100 m slobodno) i tome dodao prva mesta na 200 i 400 m mešovito.

DRUGO MESTO: OVENS, LUIS I KUN

Četvoro atletičara uspelo je na istim Olimpijskim igrama da osvoji četiri zlatne medalje, ali je dvoje od njih Svetska atletska asocijacija (World Athletics) proglasila najboljim atletičarima 20. veka. U tom izboru pobede su odneli Karl Luis (SAD) i Fransina „Fani” Blankers-Kun (Holandija). Ne treba zaboraviti da su pre njih četvorostruki prvaci na istim Igrama bila i dvojica američkih sprintera Alvin Krenclajn i Džesi Ovens.

Sve je krenulo od Krenclajna koji je 1900. godine, u Parizu, bio šampion na 60 m, 110 m prepone, 200 m prepone i skok udalj. Ovens je u Berlinu, 1936, osvojio zlatne medalje na 100 m, 200 m, skok udalj i 4×100 m, što je u Los Anđelesu, 1984, ponovio Karl Luis. Fransina Kun, koja je posle udaje za svog trenera Johana Blankersa, postala Blankers-Kun, obeležila je Igre u Londonu 1948.

Na njima je bila prva na 80 m prepone, 100 m, 200 m i 4×100 m.

TREĆE MESTO: NAĐA KOMANEČI

Do pojave rumunske gimnastičarke Nađe Komaneči, ocene u gimnastici imale su tri cifre i nikada taj broj nije bio iznad 9,85. A onda je njena vežba na dvovisinskom razboju, u ekipnom takmičenju, na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976, ocenjena sa 10,00. Bila je to prva „desetka“ u istoriji Igara.

Na semaforu je pisalo 1,00, pošto su postojala samo tri mesta za brojeve (tehnički sponzor „Omega“ nije predvidela da je moguće takvo savršenstvo). Komanečijeva je imala 14 godina i osam meseci kada je prvi put upisala na semaforu 10,00 (18. jula 1976). Na tim Igrama dobila je ukupno sedam „desetki“.

Nađa Komaneči
Tony Duffy/Allsport via Getty Images

ČETVRTO MESTO: BOB BIMON

Američki atletičar Bob Bimon šokirao je svet na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968, kada je preleteo 8,90 metara, popravivši svetski rekord za 55 centimetara. Iako je nadmorska visina (iznad 2.200 metara) doprinela tome, taj skok je bio i ostao podvig za sva vremena.

Da čudo bude veće, do zlatne medalje stigao je sa samo dva ispravna skoka. Kvalifikacije je prošao tek u poslednjem, trećem pokušaju (prva dva prestup) kada je zabeležio skok od 8,19 m (drugi, iza zemljaka Ralfa Bostona, 8,27). Već u prvom skoku u finalu postavio je svetski rekord (8,90) i obezbedio zlatnu medalju. Posle drugog skoka (8,04) shvatio je da nema potrebe više da se troši u tom finalu.

Nemac Klaus Ber bio je drugi sa 8,19 m, Ralf Boston treći sa 8,16. Tek 1991. godine, na Svetskom prvenstvu u Tokiju, Majk Pauel je nadmašio Bimona, skokom od 8,95 metara.

PETO MESTO: EDI IGAN I KRISTA ROTENBURGER

Amerikanac Edi Igan jedini je takmičar u istoriji sporta koji je zlatnu medalju osvajao i na Letnjim i na Zimskim olimpijskim igrama. U Antverpenu, 1920, postao je šampion u boksu, u poluteškoj kategoriji; dok je u Lejk Plesidu, 1932, osvojio zlato u bobu četvorosedu.

Jedina sportistkinja (sportista) koja je u istoj godini – 1988. – osvojila medalje i na Zimskim i na Letnjim igrama bila je Nemica Krista Luding-Rotenburger. Krajem februara 1988, u Kalgariju, bila je šampion u brzom klizanju, a sedam meseci kasnije, u Seulu, osvojila je srebro u biciklizmu (pista). Danas tako nešto nije moguće, pošto su Igre posle 1992. godine razdvojene (Letnje 1996, 2000, 2004…, Zimske 1994, 1998, 2002…).

Treba znati i do da je Šveđanin Jilis Grafstrem takođe bio šampion i na Letnjim (Antverpen 1920) i na Zimskim igrama (Šamoni 1924, Sent Moric 1928), ali u istom sportu – umetničkom klizanju. To je bilo moguće zato što je taj sport do 1920. godine bio na programu Letnjih igara.

ŠESTO MESTO: VILMA RUDOLF

Američka atletičarka Vilma Rudolf postala je najbrža žena na svetu iako do svoje 12. godine nije mogla da hoda bez proteze. Rođena je u siromašnoj afroameričkoj porodici kao jedno od 22 dece.

U ranom detinjstvu bolovala je od nekoliko bolesti među kojima je i dečija paraliza, zbog čega do puberteta nije mogla da hoda bez proteze. Na Olimpijskim igrama u Rimu, 1960. godine, postala je najbrža žena na svetu, osvojivši tri zlatne medalje: na 100 m, 200 m, 4×100 m.

Na svom olimpijskom debiju, u Melburnu 1956, sa 16 godina osvojila je bronzu u štafeti 4×100 m.

SEDMO MESTO: ABEBE BIKILA

Getty Images Sport

Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. svet je upoznao Etiopljanina Abebea Bikilu koji je trčao bosonog maratonsku trku. Postao je prvi Afrikanac sa olimpijskim zlatom, pretrčavši maratonsku trasu u rekordnom vremenu (2:15:16,2).

Olimpijske priče

Četiri godine kasnije, u Tokiju, Bikila je trčao u patikama, ali rovit od operacije slepog creva koju je imao četiri nedelje pre tokijskog maratona. Ušao je istoriju kao prvi koji je odbranio olimpijsku titulu u najdužoj trci (to je kasnije uradio i Valdemar Cerpinski, 1976. i 1980).

OSMO MESTO: LASE VIREN

Finski atletičar Lase Viren ne samo da je 70-ih godina prošlog veka bio najbolji svetski dugoprugaš, već je s lakoćom pobeđivao i svoje najveće rivale. Na svoje prve Olimpijske igre, u Minhenu 1972, otišao je kao 23-godišnji policajac i zadivio čitav svet.

U trci na 10.000 metara smogao je snage da osvoji zlatnu medalju iako je pao u 12. krugu, pošto je nogom zakačio jednog trkača ispred sebe (Emijel Putemans, Belgija, srebro). Uspeo je brzo da ustane, da sustigne sedmoricu trkača i da obori svetski rekord! Na tim Igrama osvojio je zlato i na 5.000 metara, a obe titule je odbranio u Montrealu 1976.

DEVETO MESTO: STIVEN REDGREJV I OSTALI…

Bilo je i pre Stivena Redgrejva sportista koji su na Olimpijskim igrama, na pet uzastopnih učešća, osvajali zlatne medalje, međutim, ovaj britanski olimpijac postao je sinonim za dugotrajućeg šampiona. Delom i zbog toga što je uspeo to da uradi u tako napornom sportu kakvo je veslanje. Bio je olimpijski šampion od Seula 1988. do Sidneja 2000. Prvo i poslednje zlato osvojio je u četvercu, a preostala tri u dvojcu.

Jednaku pažnju zaslužuju i oni koji su u istoj disciplini, u pojedinačnoj konkurenciji, osvajali zlata na četiri uzastopne „Olimpijade”, a to su: Paul Elvstrem (Danska, jedrenje, 1948-60), Al Erter (SAD, atletika-disk, 1956-68), Karl Luis (SAD, atletika-skok udalj, 1984-96), Majkl Felps (SAD, plivanje-200 m mešovito, 2004-16) i Kaori Ičo (Japan, rvanje, 2004-16).

Ako se uzimaju u obzir i medalje u ekipnoj konkurenciji, najduži zlatni niz ima mađarski mačevalac Aladar Gerevič koji je šest puta uzastopce osvajao zlato, od 1932. do 1960 (Igre 1940. i 1944. nisu održane zbog rata). Njegov saborac Pal Kovač ima pet uzastopnih zlata (1936-1960), kao i dve američke košarkašice, Sju Bird i Dajana Taurazi (2004-2020).

NAPOMENA: na Igrama u Parizu 2024, Mihain Lopez (Kuba, rvanje) ušao je u istoriju kao prvi olimpijac u pojedinačnoj konkurenciji sa pet uzastopnih zlata (2008-2024); svoje četvrto uzastopno zlato u istoj disciplini osvojila je Keti Ledecki (SAD, plivanje, 800 m slobodno); Nemica Izabel Vert (konjički sport, dresura) postala je jedina sportistkinja (sportista) sa sedam zlatnih odličja na sedam učešća (1992-2024), ali ne uzastopnih (izostala je u Atini 2004) – sva njena zlata su u ekipnoj konkurenciji osim ono iz 1996.

DESETO MESTO: DINASTIJA KELER

Andreas Keler
Andreas Keler via Guliver Image

Podvig može da bude pojedinačni i ekipni, ali i porodični… Jedna porodica uspela je duže od sedam decenija da osvaja olimpijske medalje. Reč je o Kelerovima kojima je hokej na travi više od strasti.

Sve je počelo od Ervina Kelera koji je osvojio srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Tradiciju je nastavio njegov sin Karsten, koji je kao kapiten nemačke reprezentacije, doneo prvo zlato svojoj porodici (Minhen 1972). Troje Karstenove dece takođe je osvajalo medalje: sin Andreas (srebro u Los Anđelesu 1984. i Seulu 1988, zlato u Barseloni 1992), ćerka Nataša (zlato u Atini 2004) i sin Florijan (zlato u Pekingu 2008). Medalju u tom sportu ima i Andreasova nekadašnja partnerka, s kojom ima dvoje dece – Anke Vild (srebro u Barseloni 1992).

Kelerovi su jedna od tri porodice koja je u tri generacije osvajala olimpijske medalje. Pored njih su mađarska porodica Gerevič-Bogen (Mađarska, mačevanje) i švedska Lunde (jedrenje).

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)

Najčitanije vesti

Najnovije vesti