Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Deset primera koji nam govore da cilj ne bira sredstva…
Cinnesport za Sport klub, veliko istraživanje, 20 originalnih Top 10 lista koje na izuzetno zanimljiv način pričaju priče o junacima Igara.
PRVO MESTO: FREDERIK LORC
Američki maratonac Frederik Lorc (1884-1914) u svom kratkom životu imao je malo srećnih trenutaka. Trenirao je uglavnom noću, pošto je preko dana radio kao zidar. Dok je slagao cigle, maštao je o sportskom uspehu, o slavi i novcu, a ostao je upamćen kao jedan od najvećih prevaranata u istoriji Olimpijskih igara.
Olimpijske priče
Bio je 30. avgust 1904, vreo dan, kada su 32 trkača iz sedam zemalja trčali maratonsku trku na Trećim olimpijskim igrama u Sent Luisu. Neki su odustali u teškim mukama, bilo je i onih koji su pljuvali krv. Posle nepunih 15 kilometara, odustao je i Lorc. Onako iscrpljen ušao je u automobil svog trenera. Vozili su se u smeru cilja narednih 17,7 km, dok se automobil nije pokvario. Dok je trener razmišljao šta će s kolima, Lorc je odlučio da nastavi trku!
Utrčao je na Olimpijski stadion na kojem je dočekan ovacijama, onako kako se dočekuju šampioni. Dok se Alis Ruzvelt, ćerka predsednika SAD Teodora Ruzvelta, spremala da mu preda zlatnu medalju, neko iz publike je počeo da viče da je pobednik prevarant. Lorc je odmah priznao šta je uradio, tvrdeći da je samo hteo da se našali, međutim, to nije umanjilo njegovu bruku. Amaterska sportska unija kaznila ga je prvo doživotnom zabranom takmičenja, a zatim smanjila kaznu na šest meseci.
Zlatna medalja pripala je Lorcovom zemljaku Tomasu Hiksu (1876-1952) koji bi po današnjim pravilima takođe bio prevarant. Zbog iznurenosti za vreme trke, trener mu je davao strihinin (od kraja šezdesetih godina prošlog veka nalazi se na doping listi) pomešan sa belancem i rakijom, da bi mu povećao izdržljivost. Hiks je i pored halucinacija do kojih dovode veće doze strihinina nekako stigao do cilja, pobedio i odmah pao u nesvest.
DRUGO MESTO: BORIS ONIŠČENKO
Sovjetski olimpijac Boris Oniščenko (rođen 1937) došao je na Olimpijske igre u Montrealu kao jedan od najboljih modernih petobojaca na svetu, a otišao je osramoćen i ponižen. Za vreme mačevalačkog okršaja s reprezentacijom Velike Britanije, otkriveno je da je njegov mač imao dugme kojim su mogli da se „registruju“ nepostojeći udarci. Ta prevara je otkrivena tako što se na semaforu pokazao poen u trenutku kada je Oniščenkov mač prošao desetak centimetara od grudi kapitena britanskog tima Džeremija Foksa.
Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu
Britanci su to prijavili sudijama koje su u početku mislile da je u pitanju tehnička greška, međutim, proverom spornog mača ispostavilo se da na njegovoj dršci postoji skriveno dugme. Pritiskom na to dugme zatvaralo se električno kolo (za to je inače neophodno da se vrh oružja pritisne silom od 750 grama), čime se palilo svetlo za signalizaciju udarca i samim tim poena.
Sovjetski tim je suspendovan, Britanci su osvojili zlato, a Oniščenko je doživotno izbačen iz svih takmičenja.
TREĆE MESTO: RATJEN/VOLŠ
Kada je nemačka atletičarka Dora Ratjen (1918-2008) osvojila četvrto mesto u skoku uvis na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936, to nije bila neka posebna vest. Međutim, kada se dve godine kasnije, sticajem okolnosti, saznalo da je ona muškarac, to je snažno odjeknulo.
Vrhunac Dorine karijere bilo je Evropsko prvenstvo u Beču 1938, na kojem je osvojila zlatnu medalju i postavila svetski rekord sa 1,67 m. Dok se vraćala za Nemačku, kondukter u vozu prijavio je policiji da je „jedan muškarac obučen kao žena“! Na stanici u Magdeburgu, posle policijskog ispitivanja, Dora je priznala da je muškarac. Zatim je završila na sudu na kojem je morala da obeća da nikada više neće da se bavi sportom. Krajem marta 1939. promenila je ime u Hajnrih i nastavila da živi kao muškarac. Sve Hajnrihove medalje i rekordi izbrisani su iz sportskih almanaha.
Za razliku od Dori, poljska atletičarka Stanislava Valasijevič (1911-1980) zadržala je sve svoje medalje i rekorde, iako je poslednjeg dana njenog života otkriveno da nije žena! Stanislava, u Americi poznatija pod imenom Stela Volš, važila je za jednu od najbržih žena na svetu pre Drugog svetskog rata. Od 1932. do 1937. četiri puta postavljala je svetski rekord na 100 m. U Los Anđelesu 1932. postala je olimpijska šampionka. Posle osvojenog „srebra” u Berlinu 1936. preselila se u SAD. Početkom decembra 1980. izgubila je život u oružanoj pljački na jednom parkingu u Klivlendu (u tom gradu je živela), kada je pokušala da se suprotstavi pljačkašima.
Obdukcijom je dokazano da je bila međupolna osoba, sa muškim reproduktivnim organima.
ČETVRTO MESTO: BOKSERSKE SUDIJE
Najmlađi američki bokser na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, Roj Džons Mlađi (tada 19 god), glatko je stigao do finala u velter kategoriji – nokaut u prvom meču, u naredna tri pobede od 5:0. U finalu je zadao 86 udarca domaćem takmičaru Park Si-hunu, a primio 32. Italijanski sudija Aldo Leoni je u drugoj rundi brojao Parku do osam; ali su i pored toga bodovne sudije dodelile pobedu južnokorejskom bokseru od 3:2.
Publika je bila potpuno zbunjena, Džons nije mogao da veruje svojim očima, a Park je svojim gestom ukazao poštovanje protivniku: odmah mu je prišao, uhvatio ga oko struka i podigao koliko je mogao. Kao da je hteo da kaže: ovo je istinski pobednik!
Ispostavilo se da su sva trojica bodovnih sudija koji su glasali za Parka veče uoči finala bila u provodu sa korejskim zvaničnicima. Sve je ukazivalo na korupciju. Iako istraga MOK-a to nije dokazala, taj meč je doveo do promene načina bodovanja u boksu na Olimpijskim igrama.
PETO MESTO: ČETIRI TIMA U BADMINTONU
Mnogi uprkos najvećim naporima ne uspevaju da pobede na sportskom borilištu, a nekima nije lako ni da izgube kada im je poraz cilj… Pogotovo ako oba suprotstavljena tima žele poraz!
Ono što se dogodilo na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, u konkurenciji ženskih dublova u badmintonu, viđeno je samo tada i nikad više. U dva meča u grupi, četiri para su ušla u duel s namerom da izgube, da bi u nokaut-rundi dobili lakšeg protivnika. Sva četiri tima (ukupno osam igračica) izbačena su sa takmičenja, mada su neke igračice tvrdile da nisu igrale na poraz, već da su samo štedele snagu za četvrtfinale.
U pitanju su bila dva para iz Južne Koreje i po jedan iz Kine i Indonezije, koji su posle dva od tri kola imali obezbeđen plasman u četvrtfinale – u A grupi: Vang Sjaoli / Ju Jang (Kina, prvi nosioci) i Džung-Kjung-eun / Kim Ha-na (J. Koreja); u C grupi: Ha Džung-eun i Kim Min-džung (treći nosioci) i Meilijana Džauhari / Grejsija Poli (Indonezija).
ŠESTO MESTO: SPIRIDON BELOKAS
Na Prvim olimpijskim igrama modernog doba, u Atini 1896, jedan Spiridon (Luis) ušao je u legendu kao olimpijski šampion u maratonu, dok je drugi Spiridon (Belokas) ostao upamćen po svojoj prevari. Za domaćine tih Igara, Grke, maraton je bio centralni događaj, imajući u vidu kakvu je simboliku imala ta trka…
Maratonska ruta (tada duga oko 40 km) prolazila je stazom koju je, prema legendi, pretrčao Filipides 490. godine pre nove ere, od Maratona do Atine, da bi doneo vest o pobedi Grka nad Persijancima. Za razliku od Filipidesa, koji je izdahnuo s rečima „pobedili smo”, vodonoša iz Marusija Luis je dobio od kralja Đorđa priliku da odabere nagradu za svoj podvig. Zatražio je magarca sa zaprežnim kolima, da bi mogao da raznosi vodu gradom, što mu je i ispunjeno.
Takvu slavu želeo je i Spiridon Belokas, ali nije birao sredstva da dođe do pobede. Iako je prošao kroz cilj kao treći, ubrzo je diskvalifikovan, zato što se ispostavilo da je deo trke prešao kočijom, u trenutku kada je ostao bez snage. Razotkrio ga je mađarski trkač Đula Kelner koji ga je prijavio i samim tim sa četvrtog mesta skočio na treće. Izuzev Kelnera, svi ostali trkači koji su završili trku (ukupno devetorica) bili su Grci.
SEDMO MESTO: BLIZNAKINJE DE HESUS
Portorikanske jednojajčane bliznakinje De Hesus, Madelin i Margaret, postale su poznate za vreme Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984, ali ne zbog svojih rezultata…
Madelin je predstavljala Portoriko u dve discipline – skok udalj i štafeta 4×400 m, dok Margaret nije uspela da se probije u olimpijski tim svoje zemlje, iako je bila solidna trkačica na 400 m. Margaret je došla u Los Anđeles kao moralna podrška svojoj sestri, ali će biti upletena u nešto znatno veće…
Kada je u skoku udalj povredila nogu (zauzela 21. mesto), Madelin je znala da neće biti u stanju da trči u štafeti 4×400 m šest dana kasnije. Ali nije pravila buku oko svoje povrede, već je sestri krišom dala svoju akreditaciju i ubedila je da zauzme njeno mesto u štafeti. Niko nije primetio u kvalifikacijama da je trčala Margaret a ne Madelin.
Margaret je pomogla štafeti da se plasira u finale, među osam najboljih štafeta, ali Portoriko ipak nije učestvovao u finalnoj trci! Zahvaljujući jednoj portorikanskoj novinarki, koja je jedina mogla da uoči razliku između sestara, prevara je otkrivena. Šef portorikanskog olimpijskog tima povukao je svoju štafetu uoči finala (da bruka ne bi bila veća), a sestre udaljio sa Igara. Olimpijski komitet Portorika posle sopstvene istrage suspendovao je doživotno iz međunarodnih takmičenja trenera štafete Fransiska Kolona Alersa koji je dao blagoslov sestrama da svoj plan sprovedu u delo.
OSMO MESTO: MODERNI PETOBOJCI TUNISA
Utemeljivač modernih olimpijskih igara Pjer de Kuperten udahnuo je život modernom petoboju koji je, po njemu, izvlačio ono najbolje iz sportiste i stvarao od njega moralnu i fizičku gromadu. Zaista nije mala stvar biti vičan u mačevanju, plivanju (200 m slobodno), jahanju (s preponama), pucanju (pištolj) i trčanju (kros).
Da to nije za svakoga, pokazali su reprezentativci Tunisa Lakdar Buzid, Habib Ben Azabi i Ahmed Enahi, u Rimu 1960. Za njih je to takmičenje bilo više borba za život nego za dobar plasman!
Već u plivanju jednog od njih su morali da spasavaju, dok su u jahanju sva trojica odmah završila na zemlji, pošto su ih konji zbacili iz sedla. Pojavio se tračak nade u mačevanju, pošto je jedan od njih bio vičan tom sportu. Da bi ostavili što bolji utisak kao tim, skovali su plan da taj mačevalac izađe na megdan i u ime ostale dvojice, smatrajući da niko neće zavirivati ispod njegove maske. Ipak, njihova prevara je otkrivena, što je dovelo do diskvalifikacije u mačevalačkom takmičenju.
Kao ekipa su završili na poslednjem mestu, s najmanjim brojem bodova u istoriji tog sporta na Olimpijskim igrama.
DEVETO MESTO: BERTIL SANDSTREM
Švedski vojni oficir i uspešni takmičar u konjičkom sportu Bertil Sandstrem (1887-1964) otišao je na Olimpijske igre u Los Anđelesu 1932. kao dvostruki osvajač srebrne medalje u dresuri u pojedinačnoj konkurenciji (u Antverpenu 1920. i u Parizu 1924).
Na svojim trećim Igrama takođe je završio na drugom mestu, ali je na kraju ipak ostao bez medalje! Pošto je dokazano da je kliktanjem bodrio svoju kobilu Kretu, kažnjen je i prebačen na poslednje mesto. Nije mu pomoglo ni to što je tvrdio da to nije bio zvuk kliktanja, već škripe njegovog sedla.
Za utehu mu je to što su organizatori Igara odlučili da njegov individualni rezultat ne obrišu i iz timskog takmičenja, tako da su Šveđani ipak osvojili medalju u ekipnoj konkurenciji.
DESETO MESTO: ORGANIZATORI IGARA 1976.
Olimpijske igre stvaraju junake i tragičare čak i van sportskih borilišta. Najbolji primer za to je „Montreal 1976“ čiji organizatori su tom gradu ostavili dugove do guše. Građani Montreala su decenijama osećali posledice lošeg planiranja i prevara koje su se događale u vođenju tog kolosalnog projekta.
Posle svega, grad je bankrotirao zbog korupcije, a poslednji dugovi vraćeni su tek 40 godina kasnije. Igre u Montrealu imale su početni budžet od 300 miliona dolara i gomilu problema zbog loše organizacije i korupcije. Zabeležile su gubitak od 1,5 milijardi dolara. Oksfordova olimpijska studija pokazala je prekoračenje troškova od 720 odsto, što je ubedljivo najveće prekoračenje u istoriji Olimpijskih igara.
Prosečno prekoračenje od 1960. do 2016. iznosilo je 176 odsto.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare