On je pobedio velikog Karla!

Olimpijske igre 1. avg 202411:00 2 komentara
Frenki Frederiks
REUTERS/Ian Hodgson

Afrička atletika dala je mnoge velike trkače, prvenstveno na dugim prugama. Ali kada govorimo o sprintu, i tamo je ostavila trag. Tačnije fenomenalni Frenki Frederiks.

Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu

Ovaj legendarni sprinter prvo se okušao u fudbalu, ali ga je želja za obrazovanjem usmerila ka atletici. On je dobio stipeniju za koledž Konkordija u svom rodnom gradu Vithoku, a tamo je atletika bila na daleko višem nivou nego fudbal. Želja za daljim obrazovanjem odvela ga je 1987. u SAD gde se obreo na Bringam Jang Univerzitetu, na kojem je i diplomirao.

Kada je afrički kontinent u pitanju mnoge stvari direktno zavise od politike. Ispostavilo se da je pored obrazovanja i politika odigrala odlučujuću ulogu da Frenki Frederiks umesto atletskog rekreativca postane ne samo vrhunski sprinter već i osvajač najznačajnijih odličja. Jer sve do 1990. Namibija je bila pod sastavom Južne Afrike, koja zbog aparthejda nije učestvovala na međunarodnim sportskim takmičenjima. Ali kada je Namibija postala nezavisna, onda se i Frederiksu ukazala prilika da se dokaže svetu.

povezano

Već 1991. na Sveafričkim igrama osvojio je zlatnu medalju u trkama na 100 i 200 metara, što mu je omogućilo učešće na Svetskom prvenstvu u Tokiju. Tamo je bio potpuna senzacija. Na 100 metara je dogurao do finala, a na 200 metara je zauzeo drugo mesto, tik iza legendarnog Majkla Džonsona i svojoj zemlji doneo prvu atletsku medalju. Ipak, prava verifikacija talenta morala je da usledi na najvećem sportskom takmičenju Olimpijskim igrama u Barselonu 1992.

Najveći sprinter tog doba Karl Luis nije uspeo da se kvalifikuje za 100 i 200 metara, pa su neki drugi ljudi iskočili kao glavni favoriti. U prvom redu srebrni sa prethodnih Igara Linford Kristi. Britanac je na 100 metara opravdao ulogu favorita i doneo Velikoj Britaniji prvo zlato još od 1924. Ipak, srebrna medalja po mnogo čemu bila je istorijska. Antilopa iz Namibije Frenki Frederiks uspeo je sjajno takmičenje, na kojem je u svim predfinalnim grupama bio najbrži, da kruniše medaljom i to srebrnom. To je ujedno bila prva afrička olimpijska medalja u sprintu, a koliko je Frederiks dostignuće napravio govori i to da je i dalje jedini afrički sprinter koji se okitio olimpijskom medaljom. Mnogi su verovali da bi u Tokiju to mogao konačno da bude Akani Simbine, ali Južnoafrikanac nije uspeo da završi među prva tri.

Ono što se tada činilo kao dar, kao ogroman uspeh, za Frederiksa se pretvorilo u svojevrsno prokletstvo. Jer ovo nije bila jedina olimpijska medalja za namibijskog velikog šampiona, već tek prva. Usledile su medalje na 200 metara u Barseloni, a potom i u Atlanti četiri godine kasnije ponovo na 100 i na 200 metara. Ali sve one su bile srebrne. Svakako, kada se gleda iz šire perspektive srebrna medalja na Olimpijskim igrama velika je stvar za svakog sportistu i veliki džentlmen poput Frederiksa, nikada sebi nije dozvoljavao ono što mnoge njegove kolege sportisti danas dozvoljavaju, da izrazi nepoštovanje prema srebrnoj medalji. Ali sa druge strane, da se nijedno od tih srebra nije pretvorilo makar u jedno zlato, za tako kapitalnog i velikog sportistu predstavlja svojevrstan poraz. Posebno razočaran bio je Frederiks u Atlanti, kada ga je u sjajnoj trci pobedio Donovan Bejli. Frederiks je trčao fantastičnih 9.89 što je bilo u vrednosti novog olimpijskog rekorda, ali je sjajni Kanađanin eksplodirao i bio brži za pet stotinki, ujedno oborivši svetski rekord.

Ipak, Frederiks nije u penziju otišao kao večiti drugi. Na Svetskom prvenstvu 1993. u Štutgartu uspeo je da ostvari jednu od najvećih pobeda za afričku atletiku ikada i da zadivi svet. Osvojio je zlatnu medalju na 200 metara postavivši novi rekord šampionata 19.85. Ipak, što mu je učinilo veliku satisfakciju, na stazi je pobedio legendu uz koju je ušao na veliku scenu – Karla Luisa. Sjajni Amerikanac bio je dominantna figura dve godine ranije na šampionatu na kojem je svet video Frederiksa. Sada, dve godine kasnije Frederiks je taj koji je stajao na samom vrhu, a pored njega na najnižem stepeniku pobedničkog postolja veliki Karl.

Do kraja sjajne karijere Frederiks je zbog povrede propustio tri vezana takmičenja, od čega i Olimpijske igre u Sidneju, ali je ipak uspeo 2004. u 37. godini da se domogne najveće sportske smotre u Atini. I ne samo da je učestvovao, već se probio do finala na 200 metara i na kraju zamalo ostao bez medalje završivši na četvrtom mestu. To mu je bilo i poslednje veliko takmičenje, a čini se da ipak nije mogao da zamisli lepši oproštaj, da se u tim godinama vrati posle teške povrede i da istrči tako dobar rezultat.

To povlačenje je proteklo tiho, onako kakav je uostalom Frenki Frederiks. Veliki džentlmen koji je isključivo voleo da govori na stazi, a imao je šta da kaže i čini se da se njegova veličina danas mnogo više prepoznaje nego dok je bio učesnik nekih od najspektakularnijih sprinterskih bitaka modernog doba.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (2)

Video - Najnovije

Najčitanije vesti

Najnovije vesti