„Još nisam razgovarao sa selektorom Pešićem, ali ne očekujem da mi išta bude dato, već da zaslužim sve što dobijem, i da tako dođem do minuta i do šanse da budem na Olimpijskim igrama“, rekao je Aleksej Pokuševski u intervjuu za Sport klub.

Rođen u Beogradu, odrastao u Novom Sadu, Pokuševski se brzo otisnuo za Atinu, u martu 2019. godine, a od 2020. godine je u NBA. Igrao je za Oklahoma Siti Tander, a sada je član Šarlot Hornetsa, sa kojima ima ugovor i naredne sezone.

„Osećam se spremno, nije takmičarska forma, treba mi igre ’pet na pet’, ali biće u redu tokom priprema“, kaže 22-godišnji Pokuševski na početku razgovora za Sport klub.

U protekle dve godine, mladi košarkaš imao je četiri različite povrede, što mu je usporilo planove.

„Najteže mi je bilo to što su te povrede bile nesrećne – padnem na rame naglavačke, naskočim zglobom na nečiju nogu… To me nerviralo, ali bolje da se sada desilo, u ranoj fazi karijere, nego kasnije. Povrede sam dobro zalečio, nisu hronične“.

Pokuševski je visok 213 cm i njegovo telo zahteva posebnu negu.

„Potrebno je i vreme da se odraste Do 24-25. godine treba da stasam i da ojačam i van teretane, prirodno. Stvarno sam visok, dugačak, treba da pazim na telo – ishranom, odmorom, teretanom, svime što mogu da učinim. U NBA sam već četiri godine, ima i do iskustva, već znam šta mi prija, a šta ne. Učim na greškama i mislim da napredujem fizički. Shvatio sam da određeni delovi tela zahtevaju svakodnevnu pažnju, da nema opuštanja“.

Aleksej ističe da mu je Vasilije Micić mnogo pomogao – prošle sezone igrali su skupa u Tanderu i u Hornetsima.

„Pomogao mi je da shvatim da svaki igrač ima određeno vreme u karijeri. Mnogo toga se brzo promeni, u Oklahomi nisam igrao, a onda u Šarlotu sam osvežio karijeru i dao sebi šansu da ostanem u NBA. Vasa i ja se slažemo fenomenalno. Pomogao mi je da razumem šta stvarno znači rad – nije to samo trening je od 11 do 13, i to je to. Mora da se razmišlja gde možeš da se unaprediš, i mora da postoji kontinuitet. Svakodnevno je bio uz mene, davao mi male savete koji su mi pomagali da i ja shvatim šta treba da uradim. Vasa mi je davao svoje primere, i on je tek sa 25-26 godina postao ono što je sada“.

Pokuševski još nije razgovarao sa Hornetsima o ulozi naredne sezone, već je usredsređen na reprezentaciju Srbije. Okupljanje je u ponedeljak.

„Presrećan sam što imam slobodu, što sam zdrav i što mislim da mogu više da pomognem da izgleda kako treba. Malo mi je drugačiji osećaj, već četiri godine ne šutiram na evropskim terenima, pre svega linija za tri poena… Upoznajem se sa saigračima i trenerima, načinom rada… Još nisam razgovarao sa selektorom Pešićem, ali ne očekujem da mi išta bude dato, već da zaslužim sve što dobijem, i da tako dođem do minuta i do šanse da budem na Olimpijskim igrama“, kaže Pokuševski i dodaje:

„Ono što sam u NBA naučio jeste da uvek možeš da daš 100 posto, koja god ti uloga bila i koliko god minuta igrao. To je prvo što hoću da radim, a ostalo će doći vremenom i dodeliće mi selektor, kako god bude bilo“.

Pokuševski ističe da je odmalena želeo da igra za reprezentaciju, da mu prolaze slike Bogdanovića, Bjelice, Teodosića, Krstića i ostalih…

„To mi je ostalo u glavi!“

Pred Evrobasket 2022. godine, Pokuševski je ostao preko leta da radi u SAD, ali ističe da se njegovi nastupi u nacionalnom timu nikada neće dovoditi u pitanje.

„Kada tim želi da igrač radi na sebi individualno i da napreduje tokom leta… Mene je Tander izabrao sa 17. mesta, imao sam 18 godina. Nisu rekli ’ne možeš da igraš’, ali rekli su ’mi bismo voleli to i to’. U tom trenutku sam razmišljao šta je bolje za mene i šta bih ja mogao da uradim kada bih došao u reprezentaciju. Išlo je ka tome da ostanem da radim na sebi, da pokušam da ojačam… Razmišljao sam kako imam godine ispred sebe u kojima ću moći da igram za reprezentaciju. To će i mene učiniti boljim i ponosnim, nadam se i ostale. Kad god budem zdrav, želim da budem tu, u reprezentaciji“.

Aleksej je govorio i o tome šta je (negativno) naučio o ljudima prethodnih godina, o Nikoli Jokiću, neizbežnoj domaćoj kuhinji i jednom snu koji je imao sa sedam-osam godina, o tome zašto je Šej Gildžus-Aleksander pravi primer za mlade, o grupi na Olimpijskim igrama i drugim stvarima.

Kompletan intervju pogledajte u snimku na početku teksta.

Bonus video: