„Šta misliš, koliko možemo da uzmemo?“, čulo se i čuće se u razgovorima širom Srbije pred i tokom predstojećih Olimpijskih igara u Parizu. Koliko – medalja, naravno. Odjednom, svi sve pratimo i svi postajemo stručnjaci i za sportove na koje uglavnom zaboravimo između dva olimpijska turnira.

SVI SU OVDE: RASPORED i REZULTAT SRPSKIH SPORTISTA U PARIZU

Srbija je u Tokiju osvojila devet medalja, svi se nadamo da bismo u Parizu prvi put mogli da budemo dvocifreni, ali biće potrebno da se poklope brojne stvari: kao i uvek u vrhunskom sportu, i znanje i sreća.

Mi u redakciji Sport kluba smo napravili jedan kolegijum, mozgali i evo šta smo zaključili – neki su uzdržani, neki smeli, možda smo malo i neobjektivni, ali verujemo u desetak medalja.

Basketaški zlatni dug (Rada Nikolić)

Imaju gotovo sve, od najboljeg na svetu, preko punog koša titula sa velikih takmičenja, timske „težine“, rutine, samopouzdanja, pa je red da konačno bude i olimpijsko zlato, da niska bude kompletna. Basket selekcija Srbije „tri na tri“, i u žestokoj konkurenciji na predstojećim OI – gde će za medalje biti bar duplo više kandidata – nalazi se u prvom krugu favorita.

POPULARNO NA PORTALU

Rio Tinto nudio milione klubu, navijači Zvezde rekli NE MOŽE

Da li je Partizan objavio novo pojačanje?

Niko i ništa u Parizu

Nisu to samo puste želje nacije ili sportsko-funkcionerske nomenklature, već krajnje realna opcija posle četiri titule, svetske i evropske, u poslednje dve godine. Mahom u kreaciji Strahinje Stojačića, najboljeg basketaša planete, ali i cementirano iskustvom Mihaila Vasića i Dejana Majstorovića, koji imaju bronzana odličja sa prošlih Igara, ali ne i Marko Branković.

Pojedini članovi ne zaboravljaju peh protiv Rusije 2021. u polufinalu koji je koštao borbe za olimpijsku krunu. Ali, rešeni da izdrže sve pritiske, ne bi li u Parizu, nakon svega, zapevali neku „domaću“. Identitet se otkriva samo u slučaju najvišeg stepenika na postolju.

Basketaši na OI startuju mečom protiv SAD (30. jul), baš kao i kolege košarkaši dva dana ranije, a grupi su još Litvaniju, Kinu, Holandiju, Francusku, Letoniju i Poljsku.

Srebro ili nebeski zlatni bonus (Rada Nikolić)

Košarkaši su slabost srpske nacije koja odboluje svaki njihov poraz, posebno ako košta olimpijske vize, kao u slučaju Tokija 2021. Zato se kao ozeb’o Sunce očekuju partije najboljih košarkaša Srbij, koje realno mogu imati kvalitet medalje. Ne samo zbog kombinacije prošlogodišnjeg svetskog vicešampionskog naslova u nekompletnom sastavu i ovogodišnjeg „nema ko da fali“.

U sportu gde brojke govore i ne govore mnogo, selektoru Svetislavu Pešiću su se odazvali svi koji mogu da odigraju na nivou olimpijskog odličja. Uz individualne kvalitete stožera Bogdana Bogdanovića i Nikole Jokića, tu je i veća zrelost i ozbiljnost istih onih koji su se opekli na jednom poluvremenu (Italija, osmina finala) EP pre dve godine, primera radi.

Timski i pojedinačno, ovaj sastav bez problema može da parira gotovo svim učesnicima olimpijskog turnira, a da američku enigmu ostavimo po strani. Plasman u finale nije reci „hop“, ali bi ovoj generaciji Karijevih izabranika ostao žal ako ga nerealno prokockaju. Jer, većina sadašnjih reprezentativaca teško da će imati novu šansu olimpjskog ciklusa, godine čine svoje… Kvalitet poseduju, a ni koncentracija i disciplina nisu im strani.

Ako je srebro realni domet, da nebo bude granica, ostaje projektovani duel (ne u grupnoj fazi) sa Amerikancima, večitim prvim favoritima za olimpijska zlata. Šta bi bilo, ako bi bilo trijumfa, ali bi bio košarkaški „bonus“ u notesu nacionalnog Olimpijskog komiteta.

Dva ključna poteza za vaterpolo optimizam (Dejan Stevović)

Vaterpolisti mogu do medalje, ubeđen sam u to. Istina, ovoga put je daleko teži iz više razloga, ali isto tako postoje i stvari koje Srbiji idu u prilog. Uostalom, posle četiri medalje na svim Igrama od osamostaljenja – i zbog dva osvojena zlata na poslednje dve olimpijske smotre – nije logično da tri godine posle slavlja dignete ruke od ekipe. Tačno je, Srbija od Tokija nije osvojila ništa. Tačno je, na sedam takmičenja samo je jednom ušla u polufinale. Sve to govori da Srbije u ovom momentu nije vrh, i to je tačno.

Ipak, selektor Uroš Stevanović je povukao dva poteza koji daju pravo na optimizam. Prvi je svakako povratak u tim Ćuka i Dedovića koji kvalitetom, iskustvom i mirnoćom mogu da stanu na loptu kada se utakmice rešavaju. Ranije se žurilo u realizaciju, grešilo, gubilo.

Drugi je angažovanje Andrije Gerića. Dobroćudni div, nekada vrhunski odbojkaš, osvajač olimpijskog zlata, sada je uspešan psiholog u sportu. Njegovo prisustvo mnogo znači, saveti posebno, i sve to može da se uklopi u priču koja bi donela uspeh u četvrtfinalu, do sada uvek kobnom za ovu generaciju. A ako se uđe u polufinale, u dve utakmice sve je moguće, jer ko god bio sa druge strane, moraće da respektuje kvalitet Mandića, Jakšića, Ćuka, Rašovića, Ranđelovića…

Damir i Zorana ustreliće bar jednu medalju (Dejan Stevović)

Zna se šta je streljaštvo predstavljalo u sportu Jugoslavije, zna se šta predstavlja za Srbiju. I na olimpijskoj sceni je bilo razloga za radost, spomenuću Ivanu Maksimović, Andriju Zlatića, Milenka Sebića i Damira Mikeca, osvajača medalja na najvećem sportskom takmičenju.

U Parizu je četa na vatrenoj liniji malobrojna, sa samo troje predstavnika. Uz Damira Mikeca i Zoranu Arunović, tu je i debitant na velikom takmičenju Lazar Kovačević. I ako Lazara prepustimo da stiče prvo iskustvo i raseteretimo ga pritiska, onda Damir i Zorana mogu da naprave sjajne stvari – i pojedinačno i u miksu.

Toliko su dokazani na najvećim takmičenjima, sa velikim brojem priznanja na svetskim listama gde su često bili broj jedan, da lako možemo da ih svrstamo među najvažnije srpske adute. Imaju šanse za ukupno tri medalje i nije nemoguće da se i to dogodi. Ipak, budimo zadovoljni odličjem.

Mislim da je Damir sa petim olimpijskim izdanjem toliko rutiniran da će pucati bez treme, pravo u centar. Voleo bih da sam u pravu, ali je i Zorana posle evropskih i svetskim medalja zaslužila i olimpijsko odličje. Sjajna i stabilna ličnost, sada je potpuno spremna da uradi pravu stvar, i verujem da će tako da bude.

Borilački sportovi doneće pet medalja! (Dušan Vasiljević)

Kao i na prethodnim Igrama, od borilačkih sportova i reprezentativaca Srbije očekuju se medalje. Od Londona, Rio de Žaneira, do Tokija, borci Srbije su osvojili sedam medalja, bar po jednu zlatnu sa svakog izdanja. U Tokiju su Jovana Preković u karateu i Milica Mandić u tekvondu bile pobednice.

Sada ćemo u Parizu imati 17 predstavnika u četiri borilačka sporta.

U Londonu je osvojena jedna medalja, u Riju dve, u Tokiju četiri. U matematičkoj progresiji brojeva, u Parizu bi moglo da se osvoji osam medalja, to nije realno, ali očekujem ih – pet.

U džudou očekujem medalju od Nemanje Majdova, i to zlatnu. Kvalitet da se nađu na postolju imaju i Aleksandar Kukolj, Milica Nikolić i Marica Perišić, ali će im za to biti potrebna i sreća.

U rvanju ćemo imati petoricu takmičara, dva u slobodnom i tri u grčko-rimskom stilu. Očekujem medalje od Aleksandra Komarova u grčko-rimskom i Stevana Mićića u slobodnom. Do medalje može da stigne i Mate Nemeš u grčko-rimskom, ali nešto teže. U rvanju ćemo imati jedno zlato sigurno, možda i dva. Tipujem na Komarova.

U boksu je ozbiljna kandidatkinja za osvajanje medalje Sara Ćirković, i verujem da će da bude zlatna. Aktuelna je seniorska šampionka Evrope. Natalija Šadrina i Vahid Abasov imaju kvalitet, ali nisam siguran da mogu do medalje.

Na poslednja tri izdanja OI, jedini sport u kojem je Srbija uvek imala medalju jeste tekvondo. Aleksandra Perišić može do medalje, i verujem da će da bude srebrna. Belgijanka Sara Šari je jedino u ovom trenutku bolja od Aleksandre. Kornjejev i Takov vrlo teško mogu do medalje, to bi baš bilo iznenađenje.

Na vodi gađamo medalju, u vodi malo teže (Vladimir Todorović)

Jovana Arsić je najveći srpski adut za medalju na veslačkim takmičenjima. Takmičarka Partizana u četvrtoj deceniji života blista u skifu. U Grad svetlosti odlazi sa oreolom evropske šampionke do kog je stigla ove godine u Segedinu. Pokazala je da je srpemna da se upusti u borbu za odličje i na najvećoj smotri svetskog sporta.

Iako je formiran u poslednji čas, kajakaški dvosed u sastavu Marko Dragosavljević i Marko Novaković možda je i najjača posada Srbije u Parizu. Obojica su se proslavila u sprinterskim trkama na 200 metara, a sada je došao trenutak da zajedničkim snagama pokušaju da se domognu prvo finala, a onda i medalje u disciplini K2 – 500.

Kada je reč o plivanju, najveće šanse za visok plasman ima Andrej Barna na 100 metara kraul. Treći na EP i šesti ove godine na SP, ima realne šanse da se bori za finale. U Tokiju je bio deveti i plasman među osam u Parizu bi bio još jedna potvrda svetske klase momka iz Subotice.

Odbojkašice: Sigurna medalja – da li i zlatna? (Igor Jagličić)

Odbojkašice Srbije su uoči Olimpijskih igara u Parizu važile za jedne od najvećih favoritkinja za medalju. Iako kladionice kažu da su trenutno na poziciji pet, mnogi odbojkaški stručnjaci smatraju da im je zagarantovano mesto na podijumu.

Razlog je jednostavan. Sa svih najvećih takmičenja od 2015. godine donele su medalju! Među njima srebrnu i bronzanu olimpijsku, dva svetska zlata, još dva evropska, uz dve srebrne medalje. Serija bez kraja. I ne treba sumnjati da će ona da se nastavi i u Gradu svetlosti.

Optimizam se gradi i na činjenici da u izboru sastava tima selektor Đovani Gvideti nije imao nikakvih problema. I utisak je da je baš italijanski stručnjak sad na potezu. Imao je maksimalne uslove za pripreme, pre toga je poštedeo muka sedam igračica tokom Lige nacija, a na pet prijateljskih mečeva ostvario je dobre rezultate.

Sledi, verovatno i za njega najizazovniji turnir u karijeri. Kao bivši selektor Bugarske, Nemačke, Holandije i Turske nema medalje sa olimpijskih igara. Iz Pariza bi „morao“ da se vrati sa odličjem, što je najavio i na poslednjoj konferenciji za medije, svestan pritiska koji se vrši na njegove pulenke.

U timu, u kojem ima petostruku olimpijku Maju Ognjenović, ali i najbolju na svetu Tijanu Bošković, kao i još sedam osvajačica olimpijskih odličja, Gvideti prosto ima obavezu da dođe do same završnice, borbe za medalje.

Put do raja neće biti nimalo lak. Srbiju u grupi čeka prvo meč sa domaćinom Francuskom, koja je apsolutni autsajder na turniru i tu se svakako očekuje pobeda naše selekcije. Sledi borba za prvo mesto u grupi, meč protiv Kine – dužnika sa Igara u Rio de Žaneiru, a potom i susret sa Amerikankama, koje su pre tri godine u Tokiju odškrinule vrata olimpijskog trona baš pobedom u polufinalu nad Srbijom.

Gledajući samo sastav naše selekcije, pravi spokoj predstavlja činjenica da će tandem dizača biti najiskusnije – Maja Ognjenović i Bojana Drča. Jedini korektor je Tijana Bošković. Neki će reći, jedna, ali vredna.

Na poziciji srednjaka su iskusna Jovana Stevanović, pa Maja Aleksić, najbolji bloker italijanske Lige, supertalentovana Hena Kurtagić i tzv. „rezervni igrač“ Mina Popović.

Primači sa olimpijskim iskustvom su Bianka Buša i Bojana Milenković, a tu su i debitantkinje Sara Lozo, Katarina Lazović i Aleksandra Uzelac. Za poziciju libera, selektor je najduže „većao“. U oštroj konkurenciji prva je otpala Teodora Pušić, a na kraju je iskusna Silvija Popović dobila prednost u odnosu na nešto mlađu Aleksandru Jegdić.

Sa ovakvim sastavom, Srbija će krenuti po jedinu medalju koju nema – zlatnu! Najveće rivalke biće Italija i Turska, ali tu su i sjajni timovi, poput SAD, Brazila, Kine. Neko će i da iznenadi. Možda Japan, Holandija, ili Dominikanska Republika… Nikad jači olimpijski turnir.

Angelina i Adriana imaju šansu, Ivana pod znakom pitanja (Lazar Jovanović)

Samo pet atletičarki ima bolji rezultat u svetu od Angeline Topić ove godine. Favoritkinja za zlato je naravno Jaroslava Mahučik, koja je u Parizu oborila svetski rekord star 37 godina Stefke Kostadinove, kada je preskočila 2.10. Pored Mahučikove, dva metra su preskakale još samo Olislagers (2.03), Distin (2.00), Spiridonova (2.00, ali ne učestvuje na Igrama) i Glen (2.00).

Angelina je ove godine u dva navrata preskakala 1.98, što je i novi državni rekord (u Marakešu i Parizu), pa je svakako među favoritima u borbi za medalje. Od Topićeve se očekuje da u bliskoj budućnosti preskoči i dva metra, to bi moglo da se dogodi baš na Olimpijskim igrama i moglo bi da bude dovoljno za osvajanje medalje. Konkurencija je velika – pored takmičarki koje su spomenute, još njih šest ima preskočenih 1.97 ove godine.

Ivana Španović, aktuelna svetska šampionka u skoku udalj, ima bronzu sa Olimpijskih igara, sve je ove godine bilo poređeno pripremi za Pariz, ali je doživela povredu – ima problem sa ahilovom tetivom i prekinula je takmičenje u Italiji. Ivani u karijeri nedostaje samo zlato sa OI, pošto je dva puta bila šampionka Evrope, jednom svetska prvakinja na otvorenom i dva puta u dvorani.

Nadamo se da povreda nije teže prirode i da će Ivana moći da se bori za medalju, bez obzira na to što ove sezone nije učestvovala na mnogo takmičenja. Prvi put se pojavila na Dijamantskoj ligi u Parizu, gde je skočila 6.17, a 14. jula u Italiji 6.29 pre nego što se povukla zbog povrede. Ipak, to nisu realne mogućnosti Ivane Španović, koja je na SP prošle godine skočila 7.14.

U Parizu su favoritkinje Malaika Mihambo i Tara Dejvis-Vudhol, jedine takmičarke koje su skakale preko sedam metara ove godine. Ipak, ako je Ivana zdrava, može da se nadmeće sa njima za zlato. Svoju šansu u borbi za medalje vide još i Mur, Mitkova, Japikino, Asani, De Souza, koje su sve skakale preko 6,90 ove godine.

Bacačica koplja Adriana Vilagoš je na poslednjem mitingu pred OI imala najbolji hitac sezone – bacila je 65,58 u Londonu u okviru Dijamantske lige. Koliko je to dobar rezultat, dokazuje i podatak da je to četvrti najbolji na svetu ove godine – ispred nje su samo Hurtado (66,70), Litl (66,27, baš u Londonu) i Hadson (66,06). Pored njih, preko 65 metara su bacale još Kitaguči i Meloun-Hardin. Naravno, ne treba potceniti ni Kineskinje Jan i Dai. Zanimljivo je da bi Vilagoš na prethodnim OI u Tokiju spomenutim rezultatom uzela srebro, pošto je zlatna bila Liu (66,34), a srebrna Andrejčik (64,61). Ukoliko Adriana bude imala svoj dan, verujemo da rezultat neće izostati.

Vreme je za Noletovu medalju (Saša Ozmo)

Na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio je bronzanu medalju i tada smo mislili da je to samo početak, ali Novak Đoković otad nema odličje sa OI.

U Londonu je bio četvrti, u Riju je povređen naleteo na Del Potra u prvom kolu (Argentinac je posle uzeo srebro), a u Tokiju je imao set i brejk prednosti protiv Zvereva u polufinalu, pre nego što je sve otišlo dođavola, pa je na kraju izgubio od Karenja Buste za treće mesto i predao borbu za bronzu u miksu sa Ninom Stojanović.

Novak ima 37 godina, igra se u uslovima koji mu u ovoj fazi karijere najmanje odgovaraju – šljaka na dva dobijena seta – ali Đoković je Đoković. Lično, bio bih zadovoljan bilo kojom medaljom, mada bi Novaka usrećilo samo zlato, jedino što mu nedostaje u prebogatoj karijeri.

Odustajanje Janika Sinera ostavilo je prazninu i uvećalo svačije šanse za medalju, pa i Đokovićeve. Dobra stvar je što je Nole van olimpijskog sela, to je u prošlosti znalo da mu oduzme mnogo energije.

U tenisu imamo još jedino Dušana Lajovića – igra se na njegovoj omiljenoj podlozi i iako bi njegovo osvajanje medalje bila senzacija prve klase, olimpijski turniri u prošlosti su bili pogodno tle i za takve stvari.

P.S. U komentarima nam pišite šta vi mislite, a mi se iskreno nadamo da će neko još i iznenaditi – košarkašice-lavice, odbojkaši… Učestvujemo sa 112 sportista – srećno, da uživamo i da se radujemo.

Bonus video