Srbija je mnogo veliki tim, mnogo veći od olimpijske bronze!

Olimpijske igre 12. avg 20247:48 42 komentara
AP Photo/Mark J. Terrill/via Guliver

Samo najveći mogu negde da „zature“ tesan poraz, koji je zatvorio vrata finala. Samo najveći mogu, posle polufinalne igre za anale, ali bez konačne radosti, da se podignu, otresu prašinu i, zakorače maksimalno u meč za treće mesto. E, takvi, poput reprezentativaca Srbije, onda stanu za katedru i, održe košarkaški čas Nemačkoj, kao da nije reč o aktuelnim svetskim šampionima. I sve to „samo“ za olimpijsku bronzu.

povezane vesti

„Auu, kako su samo odigrali, sve čestitke. Moram da priznam da sam se pribojavao kako će posle onog istorijskog meča sa Amerikancima. Mnogo su se istrošili, a nije svejedno ni onako izgubiti skoro dobijenu utakmicu. Zato ne bi bilo fer da sam unapred bio siguran da će biti bolji od Nemačke. Nijednog trenutka nisam sumnjao da ne mogu ekstra kvalitetno da odigraju, a onda su
male šanse onih sa druge strane terena. Pokazali su da su baš klasa, svaka čast,“ ne krije oduševljenje Milutin Aleksić u razgovoru za Sport klub.

Puno puta smo komentarisali termin duela za treće mesto u jednom od najatraktivnijih olimpijskih sportova.

„To ću posebno da naglasim – sramota! Kao da su pekari, da ne uvredim mnogo važnu profesiju. To što je uradio organizator, to je ispod svakog nivoa, a ne događaja kome nema ravnog u sportu. To nije normalno. A u takvom terminu, može da se desi problem sa aktiviranjem energije, i to mi je prolazilo kroz glavu pre početka. Postoje različiti tipovi, što bi rekli sa kasnijim buđenjem…“

Na svu sreću, nekadašnji internacionalac, brzo je shvatio da nema mesta glavobolji.

„Ne bih da zvučim prepotentno, ali verujte, već u prva tri minuta, bio sam siguran da će bronza u ruke Srbije. Ne samo zbog konstantnog vođstva, vidi se fokus i kada se neki napad ne iskoristi, ili bude rupa u odbrani. A tek energija, koja je izbijala iz svakog pasa, driblinga, šuta…Bilo je za pamćenje.“

Tako nije bilo prošlog septembra u finalu Prvenstva sveta u Manili protiv istog rivala?

„Nismo ni mi bili u istom sastavu, oni manje, više…Lepo je moglo da se vidi šta nam znači Jokić, pa i Micić. Kako MVP NBA lige od šale beleži tripl dabl i postaje deo olimpijske istorije (pre njega Aleksandar Belov, Lebron Džejms, Luka Dončić, prim aut). Privilegija je tima da on dolazi i igra. Nisam od onih koji će da kritikuje ako se ne odazove, sada mu je sezona u Denveru bila kraća,
brzo je potvrdio da će igrati…Voleo bih da mi, obični ljubitelji košarke imamo uvek razumevanja kada neko od njih kaže da bi preskočio poneko reprezentativno leto. I oni su samo ljudi, često umorni od velikog broja utakmica. Bolje da ne dolaze kada se ne osećaju fizički i mentalno spremni, nego da pripreme uveličavaju svojim prisustvom.“

Još dugo ćemo žaliti za polufinalnom šansom, sećati se partije za pamćenje protiv Amerikanaca, ali i u preostalim susretima, Srbija je ostavila traga…

„Momci su odigrali fenomenalan turnir, uprkos ona dva, doduše, totalno različita, poraza od Amerike. Srbija je ostala bez finala, ali je jedina selekcija koja je pokazala zube i mogla da zaustavi drim tim. Posle svake utakmice, pominjao sam Jokića i Bogdanovića, zna se šta taj duet znači za ekipu, ali, bukvalno svi su dali doprinos. Čak i oni koji su najmanje proveli na parketu tokom Igara, Plavšić i Davidovac. I njiove epizode su nešto značile. Drago mi je i što je Marinković proradio protiv Nemačke, jer nisu bili u pravu oni koji su govorili da nije u formi kao na SP. Ovoga puta, malo su se samo promenile role, pa mu Gudurić i Dobrić „uzeli“ minute. Celom timu, pun koš čestitki od srca za igre, ponašanje, karakter, atmosferu, bodrenje sa klupe…ma za sve. Mnogo su veliki tim,“ poručio je Aleksić na kraju.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (42)

Najčitanije vesti - Olimpijske igre

Najčitanije vesti

Najnovije vesti