Oni koji je dobro poznaju Milicu Tufegdžić, kažu da je reč o devojci kakve se ne sreću na svakom koraku. Da je ličnost u punom značenju te reči, lider koji delove zajedničkog rada sastavlja u celinu veselog i lepog druženja.

Da je na treninge dolazila i bolesna, pod temperaturom, povređena, da ne pamte da je neki preskočila, da je jednostavno ništa ne može zaustaviti. Da odbojku voli gotovo koliko porodicu, a porodicu najviše na svetu.

Njen trener, Branka Obradović, kaže da je ove sezone stasala u “pravu odbojkašicu”, te da bi poziv u seniorsku reprezentaciju bio adekvatna nagrada za sav uloženi rad i trud.

Milica Tufegdžić, dve godine zaredom najbolja sportistkinja Herceg Novog, poput ptice po kojoj je klub za koji nastupa, Albatros, dobio ime, vinula se u odbojkaške visine. A taj let tek je počeo…

“Zadovoljna sam napretkom koji je moj klub ostvario, samim tim i ja u njemu. Prvu ligu igramo tek drugu godinu. Za te dve godine odigrala sam jako kvalitetne i dobre utakmice protiv jakih klubova, koji se godinama takmiče u Prvoj ligi, pa sam zahvaljujući svakoj utakmici napredovala, a i radila na greškama koje su se dešavale. Tako sam, uz pomoć trenera i saigračica, sve to popravljala na treninzima. U ovoj sezoni po mojem ukusu bile su utakmice koje sam odigrala protiv Jedinstva, Budućnosti, Morače, Luke Bar…”, kaže srednja blokerka Albatrosa, četvrtoplasirane ekipe u šampionatu Crne Gore.

Milica će 19. marta proslaviti 23. rođendan. Rođena je u Kotoru, a odrasla u Herceg Novom, gradu u kojem se probudila njena ljubav prema odbojci. Student je treće godine Fakulteta za menadžment u Meljinama, smer “Turizam i hotelijerstvo”, kako kaže, “zahvaljujući opštini Herceg Novi, koja mi je taj fakultet i obezbedila”. A ona se svakim danom dokazuje i van odbojkaškog terena.

“Bila sam deo organizacije ‘Maškare’, koja promoviše naš grad i praznik mimoze. Takođe, bila sam volonter u organizaciji ‘Nova šansa u Novome’, gde sam shvatila vrednosti života i naučila da cenim prave stvari. U letnjem periodu obavljala sam delatnosti koje su vezane za moj smer na fakultetu, a leti takođe, kad već nemamo treninge, učestvujem na turnirima u odbojci na pesku”.

I na pesku je jednako uspešna kao i u dvorani, jednom je proglašena za najbolju igračicu Lige odbojke na pesku, osvojila je prvo mjesto u miks-dublu, dva puta je bila druga u Ligi u konkurenciji devojaka, a dobila je i nagradu kao koordinator takmičenja. Najvrednija priznanja svakako su ona za najbolju sportistkinju Herceg Novog u 2019. i 2020. godini.

“Ta priznanja mi jako puno znače, to će me samo dodatno motivisati da ispunim naredne želje i ciljeve. Ona su rezultat mog napornog truda i rada. To su definitivno moje dve najuspješnije godine od kada treniram odbojku”.

A odbojku je počela da trenira sa devet godina…

“Tada je prvi put otvoren klub u Herceg Novom. Od tog prvog dana, mog prvog treninga, dodira sa odbojkaškom loptom, rodila se ljubav prema odbojci i od tada pa do danas ta ljubav nije prestala. Odbojka mi je uvek bila na prvom mestu, čak ispred škole, s tim da sam uvek bila redovan đak, a danas student. Retko se dešavalo da izostanem sa treninga, iako ne živim blizu dvorane i uprkos lošim vremenskim prilikama, uvek bih našla način da prisustvujem treningu. Može se reći i da mi je odbojka promenila život na bolje. Bacila sam se u sport i to je jedino što me trenutno interesuje”.

Za sve što je postigla zasluge pripadaju…

“Branki Obradović! Volim da joj kažem da je ona moja druga majka. Bilo je više trenera koji su sa mnom radili, ali jedna je i najbitnija Branka i ona će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Pored nje sam i više zavolela odbojku”, ističe Milica.

Kao osobu i sportistu kakva bi volela da postane, Milica Tufegdžić za primer uzima samo godinu stariju reprezentativku Srbije.

“Svako ima svog idola, uzora i nekoga ko mu svojim uspesima budi želju da bude još bolji u tome što radi. Pratim odbojkašicu Tijanu Bošković, jednu od mojih uzora, koja me svojim uspesima i ljubavlju prema odbojci podstiče da svakog dana budem bolja. Želja mi je da i ja jednog dana budem uzor mlađim generacijama koje kreću da se bave odbojkom i da im svojim delima dokažem da se svaki trud isplati”.

Jedna želja, međutim, još joj se nije ostvarila…

“Nikada nisam imala priliku da budem pozvana ni u jednu reprezentativnu selekciju. Možda sam izgubila svaku šansu za to. Ali, nikad se ne zna šta nas sutra čeka, možda se i to desi, ništa ne isključujem. Igram za svoj tim jer to volim, a i želim da se oprobam u nekom većem klubu. Uvek sam imala želju da se oprobam u nekim jakim klubovima, u nekim jačim ligama i većim državama. Trenutno imam veliku želju i volju da sada to ostvarim. Nadam se da će se moj trud isplatiti. Naravno, još uvek sanjam dres sa državnim grbom”, zaključila je Milica Tufegdžić.