Odbojkaši Crne Gore verovali su da mogu da naprave korak više u odnosu na prethodnu Evropsko prvenstvo, kada su prvi put učestvovali na velikom takmičenju u istoriji, a stigli su jako blizu osmine finala.

Sada su u konkurenciji sa Italijom, Bugarskom, Slovenijom, Češkom i Belorusijom, nastojali da san pretvore u javu, da stignu do druge, ili ti nokaut faze takmičenja, ali ništa od toga.

Izabranici Veljka Bašića su doživeli pet maksimalnih poraza, ali definitivno imaju za čim da žale. Naime, bili su potpuno ravnopravan rival Bugarskoj i Italiji, protiv Češke su dva seta izgubili posle neizvesnih završnica, dva seta su na isti način izgubili i protiv Belorusije.

Na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta, takve greške, nedostatak iskustva, koncentracije i sreće se ne tolerišu, pa je Crna Gora, šampionat Evrope završila bez osvojenog seta, boda, pobede….

„Ništa nije bilo onako kako smo očekivali. Mislili smo da možemo mnogo više. Na kraju, dogodio se najgori mogući scenario. Moraćemo da se dobro pogledamo u oči, analiziramo šta se desilo, da vidimo šta treba da se menja. Nadam se da će Crna Gora imati šansu da se opet pojavi na Evropskom prvenstvu. Znam da smo mogli bolje, da nije ovo ono što mi možemo. Nadam se da će biti prilike da se popravi ovaj utisak. Nedostajalo je više koncentracije, više žara” rekao je Miloš Ćulafić.

Marko Vukašinović je bio takođe veoma razočaran posle poraza od Belorusije, koji je označio kraj Evropskog prvenstva za Crnu Goru.

„Smatram da je ovo surova realnost i pokazatelj stanja u kome se trenutno nalazimo. Tu smo gde smo. Ni pripremne utakmice nam nisu davale za pravo da se nadamo boljem rezultatu. Još tada se videlo da nismo spremni, da sistem ne funkcioniše, da za ovako jako takmičenje nismo ni blizu pripremljeni kako treba i to nas je koštalo rezultata“, rekao je Vukašinović, pa nastavio:

„Grupa je bila drastično teža nego na prethodnom prvenstvu. Isto tako na prethodno prvenstvo smo otišli u sastavu u kojem je najmlađi igrač imao 25 godina. Nismo razmišljali o tome hoće li se dati šansa nekome za budućnost. Smatram da nas to košta već godinama. Niko o tome ne priča. Čitav jedan jaz generacija je propušten, zaboravljen i zapostavljen. Sada kada nam ti momci trebaju nažalost nisu tu i to je došlo na naplatu. Izvinjavam se ljubiteljima odbojke u Crnoj Gori, jer ih nismo obradovali. Nadam se da bolji dani dolaze, ali za to su potrebne drastične promene i mnogo više vere i ulaganja u mlađe generacije”.

Sada sledi analiza, a zatim borba da se obezbedi kontinuitet učešća na velikim takmičenja, da se unapredi rad sa mlađim selekcijama. Crna Gora definitivno napreduje iz godine u godinu, ali da bi bila konkurenta najboljim selekcijama Evrope, ostalo je još mnogo posla, rada, truda i odricanja.