Aleksandar Boričić, jedna od najvećih ličnosti srpske, evropske, ali i svetske odbojke, preminuo je u sredu u Beogradu, u 78. godini života. Otišao je najveći vizionar i jedan od najvećih sportskih radnika, koje je naša zemlja ikada imala. Njegovom smrću ostala je ogromna praznina, ali i neverovatni rezultati i dostignuća, o kojima će se još dugo prepričavati.

Sa lične strane, da nije bilo Aleksandra Boričića, veliko pitanje je, da li bi u novinarskom smislu bilo i pisca ovih redova?! Bio sam mlad, imao 19-20 godina, kada sam upoznao „nekog tamo“ Boru, na stadionu Crvene zvezde, gde sam samovoljno dolazio na treninge odbojkaša i odbojkašica. Ne znam ni sam zašto, ali dopao sam se čoveku u prvom trenutku i uvek kad bismo se sreli, pozdrav bi bio srdačan.

Prolazilo je vreme, shvatao sam ko je „neki tamo“ Bora i bio sam jako srećan i ponosan svaki naredni put kad bih mu stisnuo ruku. Pričali smo često o odbojci, on bi me pitao kako mi je porodica, kako mi je u Sportskom žurnalu. Meni dovoljno…

Zbog novinarske radoznalosti u tim godinama, zloupotrebio bih prijateljstva sa igračima i igračicama, jer bih na rubrici kod velikog Zorana Petrovića objavio i neku ekskluzivu. E, jedna od „tih“ me je naučila pameti.

Do mene je došla informacija da u odbojkaškom klubu kasne plate nekoliko meseci, što sam ja brže-bolje pretvorio u tekst, koji će mi „zalupiti“ vrata dvorane na Marakani. Samo je do mene stigla informacija da mi pristup treninzima više nije dozvoljen! Brzo sam shvatio ko stoji iza te odluke, pa su, priznajem, usledili teški dani za mene. Nisam se mirio sa takvim statusom. Dolazio sam na utakmice, tražio pogledom gospodina Boričića, ali ga najčešće nisam nalazio. Što bi se reklo, k’o u inat.

Povezane vesti

Preminuo Aleksandar Boričić

Odbojka

4. mar 2026 12

Odbojka

4. mar 2026 12

Gajić: Boričić trajno obeležio razvoj odbojke u Srbiji i Evropi

Odbojka

4. mar 2026 7

Odbojka

4. mar 2026 7

Zvezdaši se emotivno oprostili od Boričića

Odbojka

4. mar 2026 0

Odbojka

4. mar 2026 0

I onda, posle par meseci „patnje“, jedan slučajan susret, mislim u dvorani na Banjici. Širok osmeh gospodina Boričića i:

„Gde si ti mali, nema te na Marakani?!“

Ja u šoku. Krećem kao:

„Pa zar mi niste…“

Prekida me:

„Ajde, ajde, svrati malo da se družimo…“

Da…

I to je bio Aleksandar Boričić, znalac i šmeker, umeo je jako dobro da vam objasni, gde vam je mesto? I još samo jednom, za sva naša druženja, spomenuo je tu „našu stvar“.

„Kao da se kroz maglu sećam te situacije“, otelo mu se jednom prilikom. „Uvek znaj da postoje dve strane, a ti si pitao samo jednu! Jel bilo tako?“

Prolazile su godine, Boričić je u tadašnju SR Jugoslaviju doveo Akostinu Svetsku ligu, takmičenje, koje je bilo u fantastičnom zamahu. Neverovatan odjek imao je taj potez i u domaćim medijima, pa se uskoro tražila karta više za mečeve u Pioniru, Spensu, Morači. Olimpijska titula u Sidneju samo je dodatno začinila sve i odbojkaško nebo se otvorilo.

A radeći u Sportskom žurnalu i nasledivši legendarnog Zokija Petrovića, imao sam tu privilegiju da pravim novogodišnje intervjue sa gospodinom Boričićem. U jednom od prvih, u decembru 2002., kaže meni Bora:

„Od ove godine krećemo da ulažemo u žensku reprezentativnu odbojku. Za pet godina bićemo u svetskom vrhu!“

Objavim ja to sav srećan, puk’o naslov i čekam… Te 2003. godine, dolazi trener Zvezdinih dama, Zoran Terzić, na kormilo nacionalnog tima. Preuzima ekipu koja se već plasirala na Evropsko prvenstvo u Turskoj i tamo, uz dosta problema, zauzima deveto mesto. Naredne godine, olimpijske u Atini, Terzić vodi podmlađeni sastav na pripreme, baš u Grčku. Kaže gospodin Boričić:

„Idete sa njima, pratite ih i podržavate. Ništa više od toga!“

Sa potpuno novim timom, ženska seniorska reprezentacija u januaru 2005. kreće u istorijske kvalifikacije! Kao selekcija, čiji je rejting na FIVB listi bio izražen trocifrenom brojkom, za nešto više od godinu i po dana SR Jugoslavija stiže do bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Japanu! Od meča sa Engleskom u Šefildu, do pobede nad svetskim prvakinjama Italijankama, u Osaki, u utakmici za bronzu!

„Nadmašili smo čak i prognoze predsednika Boričića“, rekao je tada hrabro i Zoran Terzić.

Tri godine kasnije usledila je još jedna vizionarska odluka predsednika Boričića. Trebalo je „po hitnom postupku“ pronaći zamenu za Ljubu Travicu, koji je iz privatnih razloga morao da napusti kormilo selekcije, uoči Svetskog prvenstva u Japanu. Izbor je pao na Igora Kolakovića, tada 41-godišnjaka, trenera Budućnosti. Hrabro i opet tačno! Nastavljen je kontinuitet osvajanja medalja, uz Boričićevu podršku i diplomatiju.

Posle više od tri decenije prijateljstva, ali i novinarstva, sve me navodi na zaključak, da većeg vizionara u svetu sporta nije bilo.

U to vreme, izgovoriti njegovo ime u odbojkaškim krugovima, značilo je mnogo. Nisam ga često zloupotrebljavao, ali kad je bilo gusto, samo kažeš „Bora“. Šest godina provedenih u Komisiji za medije Svetske odbojkaške federacije, bilo mi je dovoljno da shvatim, koliko je bio poštovan. Možda se nismo tako često viđali poslednjih godina, ali sam imao osećaj da je uvek tu, u blizini, da je uz reprezentaciju Srbije, koju je neizmerno voleo. Kada nije bilo nikoga da pruži podršku, stigla bi neka Borina poruka. Dovoljno da shvatite da niste sami.

Nikada neću zaboraviti kako nam je prišao 2024. godine u Anahajmu, dok smo vodili teške bitke u Ligi nacija za svaki bod, da odemo na Olimpijske igre. Obavljao sam i ulogu tim menadžera i po ko zna koji put se uverio da njegova podrška i njegove reči su jače od bilo čijih. Znao je dobro koje momke da okupi, sa kim da popriča i kakav savet da im uruči. Vredelo je, na kraju smo došli do cilja, do Pariza…

I tada u Anahajmu je bio u krugu svoje divne porodice, kojoj ovim putem želim da izrazim saučešće. Gospođi Seki, ćerkama Aleksandri i Ivani, unucima…

Od Bore se juče oprostio i jedan od najboljih odbojkaških novinara u Italiji, Luka Mucioli:

„Otišao je Aleksandar Boričić, istorijski dirigent evropske odbojke!“

I to na Zvezdin rođendan! Kakva sudbina…

A na kraju ću prepisati od slova do slova mog prijatelja Vladimira Grbića:

„Neka vam je laka zemlja veliki čoveče i jedini pravi predsedniče! Hvala na svemu, svakom savetu, prekoru, sugestiji…“

Zbogom BORO…