Olimpijske priče: 10 najskupljih memorabilija

Ostali sportovi 8. avg 20248:00 0 komentara
Vladimir Kličko; Foto: Guliver Image

Deset vrednih olimpijskih predmeta koji su pretvoreni u novac…

Cinnesport za Sport klub, veliko istraživanje, 20 originalnih Top 10 lista koje na izuzetno zanimljiv način pričaju priče o junacima Igara.

PRVO MESTO: OLIMPIJSKA POVELJA (8,8 miliona $)

Od svih olimpijskih predmeta, najvišu cenu na aukcijama dostigao je upravo onaj najstariji – Olimpijska povelja (manifest), pisana 1892, dve godine pre osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).

Povezane vesti

U pitanju je 14 listova, ispisanih rukom osnivača MOK-a, francuskog barona Pjera de Kubertena. Taj dokument nestao je za vreme ratova i tek devedesetih godina prošlog veka pronađen je kod jednog kolekcionara u Švajcarskoj. Na aukciji u „Sotbisu”, 2019. godine, tih 14 listova papira prodato je posle svega 12 minuta nadmetanja, za 8,8 miliona dolara.

To je četvrta najskuplja memorabilija u istoriji sporta, posle kartice bejzbol igrača Mikija Mentla iz 1952. godine (12,6 miliona dolara, aukcija održana 2022); dresa košarkaša Majkla Džordana iz finala NBA 1998 (10,1 milion, 2022) i fudbalskog dresa Dijega Maradone iz četvrtfinala Svetskog prvenstva u fudbalu 1986 (9,28 miliona, 2022), kada je Argentina savladala Englesku sa 2:0 a on postigao oba gola, od toga jedan genijalan, a drugi rukom!

DRUGO MESTO: OVENSOVA ZLATNA MEDALJA (1,47 miliona $)

Jedna od četiri zlatne medalje Džesija Ovensa sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936, jeste najskuplja olimpijska medalja svih vremena. Na jednoj onlajn aukciji u Kaliforniji, krajem 2013, prodata je za 1.466.574 dolara.

Medalju je kupio Ronald Burk, suvlasnik NFL kluba Pitsburg Pingvinsa, a prodala ju je porodica Elejn Plejns-Robinson (1919-2007), supruge američkog zabavljača Bila Robinsona (1878-1949). Robinson je tu medalju dobio lično od Ovensa, kao znak zahvalnosti što mu je posle povratka iz Berlina pomogao da nađe posao u industriji zabave. Ovens je povremeno zajedno nastupao sa Robinsonom koji je između dva svetska rata bio jedan od najčuvenijih plesača u SAD (pogotovo u stepu). Nije poznato koja od četiri Ovensove zlatne medalje je završila u vitrinama Ronalda Burka koji je strastveni kolekcionar dragocenih predmeta.

Ovens je u Berlinu postao šampion u četiri discipline: 100 m, 200 m, skok udalj, 4×100 m.

TREĆE MESTO: ZLATNA MEDALJA VLADIMIRA KLIČKA (1 milion $)

Ukrajinski bokser Vladimir Kličko prodao je svoju zlatnu olimpijsku medalju za milion dolara, što je drugi najveći iznos plaćen za jedno olimpijsko odličje.

Prodaja je obavljena na jednoj aukciji 2012. godine, a sav novac je prosleđen Fondaciji braće Kličko koja se bavi edukacijom u sportu. Vladimir, mlađi od braće Kličko, izjavio je da ta medalja ima poseban značaj za njega jer je osvojena na prvim Igrama na kojima je Ukrajina učestvovala kao nezavisna zemlja.

Tri meseca kasnije počeo je profesionalnu karijeru i, kao njegov brat Vitalij, stigao do titule profesionalnog prvaka sveta.

ČETVRTO MESTO: BREALOV SREBRNI PEHAR (861.129 $)

Od aprila do septembra 2024, povodom održavanja Olimpijskih igara u Parizu, u Luvru je izložen Brealov srebrni pehar, koji na neobičan način povezuje Francusku i Grčku.

Taj pehar dodeljen je Spiridonu Luisu, pobedniku maratona na Prvim igrama modernog doba, u Atini 1896. Pehar je izradio jedan francuski zlatar, na inicijativu njegovog zemljaka Mišela Breala koji se smatra utemeljivačem maratona. Pretpostavlja se da je ta atletska disciplina nastala posle večere na kojoj je osnivaču Modernih olimpijskih igara, baronu Pjeru de Kubertenu, Breal rekao da bi bilo lepo da se jednom trkom na simboličan način obeleži trasa kojom je u antičko doba trčao Filipides (od Maratona do Atine) da bi doneo vest o pobedi Grka nad Persijancima. Da bi De Kubertenu pokazao koliko je to velika stvar, Breal je obezbedio dragocen pehar za pobednika.

Svi su ovde: Raspored i rezultati srpskih sportista u Parizu

Pehar je dugo bio u vlasništvu naslednika Spiridona Luisa, a onda je na aukciji kod „Kristija”, aprila 2012, prodat za 861.129 dolara. Kupac je bila Fondacija „Stavros Niarhos” koja je pehar vratila u Atinu, smatrajući da je to važan deo nasleđa Grčke.

PETO MESTO: OVENSOVA ZLATNA MEDALJA (615.000 $)

Druga od četiri zlatne medalje Džesija Ovensa, sa Olimpijskih igara u Berlinu 1936, prodata je na onlajn aukciji kod „Goldina”, 2019. godine.

Kao i kod one prodate 2013, ne zna se tačno za koju od četiri discipline je dodeljena (Ovens je bio prvi na 100 m, 200 m, u skok udalj i na 4×100 m) pošto tadašnje medalje nisu imale na sebi znak discipline. Početna cena iznosila je 250.000 dolara, a prodata je za 615.000 dolara. Medalju su prodala deca nekadašnjeg američkog šampiona u dizanju tegova Džona Terpaka. Ovaj olimpijac, osvajač petog mesta u Berlinu 1936, tada se sprijateljio sa Ovensom koji mu je kasnije poklonio jedno od svojih olimpijskih odličja.

Nije poznato gde se nalaze preostale dve zlatne medalje ovog slavnog američkog sprintera.

ŠESTO MESTO: ZLATNA MEDALJA BILA RASELA (587.500 $)

Jedan od najboljih i najtrofejnijih košarkaša svih vremena, Bil Rasel (1934-2022) prodao je na aukciji u TD Gardenu, 2021. godine, 429 svojih memorabilija, od kojih je 18 najskupljih dostiglo zbirnu cenu od 5,3 miliona dolara.

Među njima je i zlatna medalja sa Olimpijskih igara u Melburnu 1956, koja je prodata za 587.500 dolara. Najveći iznos – više od 1,1 miliona dolara – plaćen je za njegov dres iz 1969, u kojem je sa Boston Seltiksima osvojio svoju poslednju od 11 titula (1969).

Deo prihoda od ove aukcije Rasel je prosledio u dobrotvorne svrhe. Taj novac namenjen je institucijama koje se bore protiv rasizma i socijalne nejednakosti, ali i za programe koji pomažu mladima da usavrše svoje talente i veštine.

SEDMO MESTO: KINESKI ZLATNI NOVČIĆ (575.000 $)

Kineski zlatni „novčić”, sa simbolom Olimpijskih igara iz Pekinga 2008, prodat je na jednoj aukciji u Sjedinjenim Američkim Državama, 2011, za 575.000 dolara. Doduše, nije baš ispravno u deminutivu (novčić) nazivati stvar tešku 10 kilograma.

Olimpijske priče

Ukupno je iskovano 29 takvih „novčića”. Za Kineze su te Olimpijske igre bile nešto posebno (prvi put su bili domaćini), tako da nisu štedeli kada je trebalo na razne načine sačuvati uspomenu na njih.

OSMO MESTO: OLIMPIJSKA BAKLJA (533.000 $)

Za Olimpijske igre u Helsinkiju 1952. godine napravljene su svega 22 olimpijske baklje, od kojih su neke dostigle visoku cenu na aukcijama. Najskuplje je plaćena ona na aukciji Grejema Bada u „Sotbisu”, maja 2015.

Britanski biznismen Nejdžel Vrej, u to vreme vlasnik Sarasens ragbi kluba, izdvojio je za nju 442.000 funti (tada više od 630.000 dolara, danas 533.000 dolara). Baklje iz Helsinkija su na visokoj ceni što zbog svog dizajna, što zbog činjenice da ih je malo u odnosu na sve ostale Igre od Berlina 1936 (tada je uvedeno štafetno nošenje olimpijskog plamena). Od 22 primerka, 15 je izrađeno od kvalitetnijeg materijala (srebrni vrh, originalni gorionik i drška od breze).

Od tih 15, pet komada je izgubljeno tokom štafetnog nošenja, po jedna je podeljena olimpijskim komitetima Grčke, Danske i Švedske, a ostatak je završio u nekim drugim institucijama.

DEVETO MESTO: LONGOVA SREBRNA MEDALJA (488.435 $)

Srebrna medalja koju je nemački atletičar Karl Ludvig Long (poznatiji kao Luc Long) osvojio na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936, najskuplja je srebrna olimpijska medalja koja je ikada prodata na nekoj aukciji.

U oktobru 2022, na aukciji u „SCP aukšnsu”, dostigla je cenu od 488.435 dolara. Ova Longova medalja zaista ima zlatan sjaj, imajući u vidu to da je neskriveno pomagao svom najvećem protivniku Džesiju Ovensu da dođe do zlata, što je bilo više nego hrabro za jednog Nemca od koga je Adolf Hitler očekivao ništa manje od zlatne medalje.

DESETO MESTO: BIMONOVA ZLATNA MEDALJA (441.000 $)

Bob Bimon
Guliver Image

Zlatna medalja Boba Bimona – najveće senzacije Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 1968. – prodata je na aukciji kod „Kristija” početkom 2024. godine za 441.000 dolara.

Kada je prodao tu medalju, Bimon je u svojoj 77. godini izjavio da je uživao u njoj duže od 55 godina i da je došlo vreme da i drugi uživaju u njoj. Bimon je šokirao svet kada je u Meksiku preleteo 8,90 metara, popravivši svetski rekord za 55 centimetara. Iako je nadmorska visina (iznad 2.200 metara) znatno doprinela tome, taj skok je bio i ostao podvig za sva vremena.

Tek 1991. godine Majk Pauel je nadmašio Bimona, skokom od 8,95 metara.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)

Najčitanije vesti

Najnovije vesti