Svima je dobro poznata slika kako tokom koride neustrašivi momci zvani matadori ulaze u klinč sa bikovima pokušavajući da ih nadmudre i onesposobe. On je to, takođe činio. Ali ne sa bikovima, već sa protivnicima na terenu.

    Njegov prostor za borbu bila je zelena trava oivičena aut linijom. U tom prostoru se najbolje snalazio. Protivnike je dovodio do ludila. Slično matadorima koji bikove dovode do iznemoglosti, tako je on protivnike fintama svojevrsnim samo mađioničaru fudbalske igre dovodio do tačke ključanja. Pitali su se ko je ovaj momak. Nakon utakmice, dobili bi samo kratki odgovor: „El Matador“!!!

    Penzionisani argentinski fudbaler rođen je 15. jula 1954. godine u Kordobi. Prve fudbalske korake načinio je uz oca Marija. Već sa sedam godina našao se u juniorskom timu lokalnog kluba, da bi sa 14 godina prešao u redove La Cuarta de Talleres-a. Put ga je vodio preko Instituto-a do ekipe Rosario Centrala.

    U Rosariju je na 105 odigranih utakmica postigao 85 golova. Pokazao se kao rasni golgeter za koga je logičan nastavak karijere bio prelazak u Evropu. Dolazi u ekipu Valensije, sa kojom kasnije osvaja i španski kup (1979. godine), Kup pobednika kupova (1980), kao i UEFA Super kup(1980).

    Kempes je ostao zapamćen kao napadač koji je teško radio u napadu, ne čekajući da lopta sama dođe do njega. Čuveni su njegovi prodori kada bi loptu prihvatio van šesnaesterca, a onda bi se prosto sjurio kroz protivničku odbranu do gola. Nije bio klasičan špic koji je svoju poziciju gradio samo u protivničkom šesnaestercu. Priliku za gol tražio je i van njega. Mnogi igrači odbrane nisu mogli pronaći lek za njegov stil igre.

    Pre svetskog kupa 1978. godine na kome je stekao veći deo svoje slave, Kempes je bio jedini igrač koji je igrao van teritorije Argentine, a koji se nalazio na spisku selektora Cesara Luisa Menotija. Kada je izgovorio njegovo ime prilikom čitanja sastava tima za SP 1978. godine, Menoti je rekao: „On je jak, ima dobru tehniku, otvara prostor i jako šutira. On je igrač koji pravi razliku, a na sve to je još i napadač.“

    Kempes se našao i na spisku putnika na SP 1974. godine, međutim bez postignutog gola fudbalski svet i nije obratio pažnju na njega. Bez postignutog gola završio je i grupnu fazu takmičenja 1978. godine, ali tada sledi prava eksplozija.

    S obzirom da je Argentina grupnu fazu takmičenja završila na drugoj poziciji, morali su promeniti grad u kome su igrali utakmice i iz Buenos Ajresa preselili su se u Rosario, mesto gde je Kempes započeo svoju profesionalnu karijeru. Izgleda da mu je poznato tlo pomoglo da postane najbolji strelac prvenstva.

    Najpre je „nastradala“ Poljska, rezultatom 2-0 (oba gola postigao je „El Matador“). Sledeći je bio Peru, koji je preživeo pravo demoliranje. Poraženi su rezultatom 6-0. Usledio je plasman u finale i povratak u Buenos Ajres.

    U finalu čekala ih je Holandija. Sa dva postignuta gola i asistencijom za Bertonija prilikom postizanja trećeg gola, Kempes je obeležio utakmicu i svojoj zemlji doneo titulu svetskog šampiona. Nepotrebno je reći da je Kempes nakon finala dobio svako moguće priznanje koje se u zemlji Argentini može dodeliti. Pele ga je uvrstio na spisak među 125 najvažnijih i najboljih fudbalera ikada. Kao najbolji strelac prvenstva sa šest postignutih golova, od strane FIFA-e dobio je priznanje „Zlatna kopačka“.

    El Matadorovu klupsku karijeru obeležili su, pre svega, nastupi za ekipu Valensije. U dva navrata nosio je dres ovog španskog tima. Najpre od 1976. do 1981. godine, a potom i od 1982. do 1984. godine. Za Valensiju zabeležio je 247 nastupa i postignutih 146 golova u svim takmičenjima.

    Sezone 1981/82 vratio se u Argentinu, gde sa ekipom River Plate osvaja šampionsku titulu. Nakon tog uspeha, u želji da se što bolje pripremi za odbranu titule na SP-u, vraća se u Evropu (gde drugde nego u Valensiju), međutim, SP 1982. godine za Argentinu pretvara se u pravu katastrofu. Kempes tokom takmičenja nije postigao ni jedan gol, a Argentina se vratila kući nakon druge faze takmičenja.

    Ukupno za argentinsku reprezentaciju, Mario je odigrao 43 utakmice i postigao 20 golova. Ukupno u karijeri, odigrao je 538 utakmica i postigao 291 pogodak.

Kempes se nakon ovog reprezentativnog neuspeha i isteka ugovora sa Valensijom, seli u španski nižerazredni klub Herkules, da bi igračku karijeru polako privodio kraju u austrijskom prvenstvu, igrajući za ekipe Viene, St.Poltena i Vialu, a onda  konačno u ekipi Pelita Jaje (Indonezija), u 42. godini života kači kopačke o klin.

Trenutno radi kao sportski komentator u argentinskom ogranku čuvene TV mreže ESPN. Međutim, to nije njegova jedina zanimacija u penzionerskim danima. Pokušaj da se u fudbal aktivno vrati, makar i na klupi, započeo je u Albaniji.

Kao trener predvodio je ekipu Lushnja i u istoriju albanskog fudbala ušao je kao prvi inostrani trener, a takođe i kao prvi inostrani trener koji je u svoj tim doveo inostranog igrača. Karijeru u Albaniji brzo je priveo kraju, 1997. godine.

Nakon Albanije, seli se u Venecuelu, gde predvodi ekipu Mineros de Guayana. Nakon samo jedne sezone, seli se i u Boliviju, gde preuzima kormilo The Strongest-a, a potom se obreo i na klupi Bloominga, 2000. godine. Pre samostalnog vođenja ekipa, zanat je učio kao pomoćnik urugvajskog menadžera Hektora Nunjeza u Valensiji, a kratko je boravio i kao trener-igrač u ekipi Pelita Jaje.

Rasni golgeter, radilica na terenu i ponos argentinske nacije…

Author: Nenad Manojlović