Srbija uvek ima pregršt sportskih talenata. Na žalost, sve je češća pojava da ostane na tome ili da odu u neku drugu zemlju i tamo steknu svetsku slavu.Tatjana Jelača je bila juniorka šampionka Evrope 2009. u Novom Sadu. Prošle godine, ušla je u finale EP u Barseloni. Sasvim je realno da u Londonu 2012. uđe bar u finale, pa zašto ne i konkuriše za medalju. A i u Riju 2016. će imati tek 26 godina, a zna se da se u bacačkim disciplinama tek posle tridesete dostiže vrhunac.

Ali, ni to nije dovoljno da joj se u Srbiji ni trener, kao što ćete videti u nastavku teksta. Kada smo je zamolili da nam odgovori na nekoliko pitanja, bila je pomalo zatečena, jer ko je čuo za jednu atletičarku Tatjanu Jelaču pored svih tih zvezda u fudbalskoj Jelen Super Ligi…Zašto atletika? Počela sam da treniram atletiku sa 6 godina i nikada nisam poželela da menjam sport. Odmah sam je zavolela i postala je deo moje svakodnevnice. Dan bez bar laganog rastrcavanja meni nije ispunjen dan.Svaki početak je težak. Kakav je bio njen put ka uspehu? Početak bavljenja atletikom i ulazak u profesionalne vode. Svaki trening se trudim da odradim maximalno, ali naravno, uvek ima uspona i padova. Povrede su nešto najgore sto moze da vas snadje u sportu. Mnogo odricanja i žrtvovanja i sve vreme veliki upitnik da li ćete jednog dana ostvariti svoj san.Uslovi za trening? Kako promeniti svest nadležnih i kraljicu sportova načiniti koliko-toliko popularnijom u zemlji Srbiji? Kako privući klince i klinceze da se bave atletikom?Uslovi se poboljšavaju u odnosu na prethodne godine, ali uvek može bolje. Moraju sami oni da je menjaju …. Potrebne su nam seniorske velike medalje,  da bi privukli klince… Ovako je teško čini mi se …Nepisano sportsko pravilo je da ukoliko ste uspešni u „mlađim danima“ bavljenja sportom da obično u seniorskoj konkurenciji „potonete“. Da li se to pravilo može primeniti i na atletiku? Kako se ne izgubiti na „prelazu”? Najbolje svetske bacačice koplja imaju oko 30 godina. To je možda neko naše nepisano pravilo. Mislim da ostale zemlje ne razmišljaju tako. Svako upadne u krizu.To je sasvim normalno, ali to ne znači da ako dve godine ne napravi rezultat, da već treće neće explodirati! Problem je što se takvii otpišu, pa onda ako nemaju sredstava da sami ulažu u sebe, dolazi do toga da se okrenu drugim stvarima. Više se tu potone psihički. Kada se osvajaju medalje, svi su tu, a kad dodje kriza svi se prave ludi.Dosadašnji najblistaviji trenutak karijere? Prvo mesto na evropskom juniorskom i najbolji rezultat u svetu za tu godinu za juniore od 60,35m.Da li je nekada pomišljala da sa bacanja koplja pređe na neku drugu disciplinu? Na početku sam se bavila kros trčanjem i nisam ni pomišljala da ću ikada uzeti koplje u ruke. Nemam u planu više da menjam disciplinu :)Medalja na OI 2012. u Londonu. Da li san može postati java? Ako mi neko u skorije vreme nađe trenera koji zna da mi objasni kako se baca koplje, san može postati java! Ako nastavim ovako sama da treniram biće dobro ako uopšte i odem na OI.Planovi za budućnost. Samo jak trening i što više metara u budućnosti! Da skinem višak kilograma i da osvojim medalju na EP za mlađe seniore ove godine u Ostravi.Rano je govoriti o tome, ali šta posle atletike?Posle atletike, opet atletika … kao trener ili sportski menadžer.. s obzirom da sam na tom fakultetu……Hvala, Tatjana na odgovorima. Želimo ti svu sreću ovog sveta jer će ti očigledno biti potrebna!!!

Author: Nenad Manojlović, Branislav Jocić