Vitali Venediktovič Šerbo je rođen 13.
januara 1972. u Minsku, danas glavnom gradu Belorusije.

Ako nije najbolji, kako mnogi stručnjaci
tvrde, onda je sigurno najkompletniji gimnastičar svih vremena, pošto je
osvajao olimpijska i svetska zlata u svim disciplinama.

Na prvi trening, Šerba je odvela majka,
jer nije nikako drugačije mogla da kanališe višak energije svog natprosečno
inteligentnog, ali krajnje nepredvidivog sina. Iako je odmah postao miljenik
lokalnih trenera, tvrdoglavi Vitali je uporno odbijao da se usredsredi na jednu
disciplinu, već je sve podjednako trenirao.

Prvo veliko takmičenje bilo mu je
Svetsko prvenstvo 1991. gde je osvojio drugo mesto u višeboju iza zemljaka
Grigorija Misutina. Na preskoku je imao savršenu desetku. U Barseloni 1992.
nastupao je za Zajednicu Nezavisnih Država i zbog nešto slabije forme tokom
sezone nije bio favorit. Tada je počeo da pokazuje koliko je, u stvari, stvoren
za velika takmičenja. Osvojio je zlata u timskom takmičenju, višeboju, konju sa
hvataljkama, krugovima i na razboju i samo Majkl Felps i Mark Spic imaju bolji
rezultat od njega na jednim Igrama sa sedam, odnosno, osam zlata.

Zbog samopouzdanja, koje je umelo
ponekad da pređe u aroganciju, Šerbo nije baš imao armiju navijača, ali je zato
uvek bio omiljen lik kod novinara. Ipak, morali ste da ga poštujete zbog
majstorstva na spravama. Ubrzo nakon tih Igara, oženio se sa Irinom i dobio
ćerku Kristinu. Život u Belorusiji bio je izuzetno težak, pa je prešao u
Ameriku, a stan porodice Šerbo bio je laka meta svih lopova. Kao takav, smogao
je snage da na SP u Birmingemu osvoji zlato višeboju i srebro na parteru. U
Brizbejnu 1994. je osvojio zlato na vratilu i bronzu u višeboju, da bi sledeće
godine u Sabaeu bio zlatan na razboju i bronzan na preskoku.

1996. godina bila je izuzetno teška za
Šerba. Njegova supruga Irina imala je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je
zadobila teške povrede, kada su doktori rekli da postoji samo jedan posto šanse
da preživi. Vitali je dane i noći provodio uz voljenu osobu, zapostavio
treninge i ugojio se 10 kilograma. Kada se Irina konačno probudila iz kome,
insistirala je da se muž vrati treninzima i spremi za Atlantu 1996. što je on i
uradio. Nošen frenetičnom podrškom publike, osvojio je bronzane medalje u
višeboju, na preskoku, razboju i vratilu. Mada su već godine bile vidljive i
mada je bilo nekih nekarakterističnih grešaka, ipak se ovo moralo smatrati
uspehom.

Vitali je planirao i da se takmiči na SP
1997, ali nije jer je neposedno pre tog takmičenja slomio ruku kada je pao sa
motocikla. Tada je odlučio da je dosta gimnastike. Njegova kolekcija medalja se
sastoji od šest olimpijskih zlata i četiri bronze, kao i 12 svetskih zlata,
sedam srebra i četiri bronze. Na Evropskim prvenstvima, može se pohvaliti sa
devet najsjajnijih odličija, pet srebra i dve bronze.

Šerbo trenutno živi u Las Vegasu, gde
drži sopstvenu školu za mlade gimnastičare. Pripremljen na najgore, naučio je
da život nije samo gimnastika i zlatne medalje i postao mnogo blaži u ponašanju
i izjavama. U jednom trenutku, odao se i alkoholu, ali je Vitali Šerbo samo još
jedna priča kako sport i neverovatna volja mogu da prevaziđu sve. U bazični
sport kao što je gimnastika, on je uneo malo ekstravaganze i senzacionalizma,
možda i preko potrebnog. Kao idola, Vitalija Šerba navode, recimo, Jordan
Jovčev, Aleksej Nemov i braća Hem i to je zaista najmanje što je zaslužio…

Author: Branislav Jocić