Srbija je novi-stari šampion Evrope u vaterpolu. Kada je bilo najvažnije, izabranici Dejana Savića su odigrali za sve vaterpolo udžbenike i pred skoro 9.000 gledalaca u Budimpešti, savladali svetskog prvaka Mađare -12:7, po četvrtinama 3:1, 4:1, 2:4, 3:1.

Svi momci koji su osvojili zlato i nastavili tradiciju najtrofejnijeg srpskog kolektivnog sporta u poslednjih nekoliko decenija zaslužili su doček, ali i odlikovanja, jer su oni pravi heroji nacije.

Od starta smo krenuli sasvim drugačije u odnosu na polufinale. Dejan Savić je na „Margit Sigecu“ položio reprezentaticni ispit sa čistom desetkom. Bila mu je potrebna adaptacija, nije uspeo na Svetskom prvenstvu odmah, ali je zato na Evropskom šampionatu u zemlji gde je vaterpolo sport broj 1, pokazao da je i te kako zasluženo na čelu našeg nacionalnog tima.

Dok su Mađari došli sebi mi smo imali 3:1. Nismo stali ni u drugoj četvrtini. Briljirao je Mandić, Prlainović je sjajno razigravao i sve je išlo na našu vodenicu.

Dve odbrane po ulasku Atile Dekera sredinom druge četvrtine ulile su samopouzdanje čuvaru mreže Solnoka, koji je pokušao da ga prenese i na ostale igrače selekcije naših severnih komšija. Ipak, nije se dao u tim trenucima Gojko Pijetlović, koji je podigao formu i branio sasvim drugačije nego u polufinalu sa Crnogorcima.

Miloš Ćuk je smirio premotivisanog Dekera prvim golom na meču. 

Na odmor smo otišli sa pet golova više, a i ono što je posebno upadalo u oči je bila realizacija igrača više. Stavka sa kojom smo se dugo mučili tokom šampionata je bila veoma dobra u prvom poluvremenu finala kada smo imali četiri od šest realizovanih pokušaja.

Nismo pali u drugom poluvremenu. Sjajno je Filip Filipović otvorio drugi period igre, postigao dva gola koja su nam značila taman toliko da rival ne pomisli da može do preokreta. Jesu vaterpolisti naših Tibora Benedeka dobili taj period igre, ali ne dovoljno da bi nam parirali u poslednjoj četvrtini.

Do neba motivisani Srbi su u poslednjem periodu igre igrali kao da nemaju prednost od tri gola, već su nastavili da melju u svojoj mašini rivala. Na golu je Pjetlović pokazivao da stasava u pravog naslednika Aleksandra Šoštara, Denisa Šefika i Slobodana Sora.

U napadu je kapiten Željko Gocić bio briljantan. Kad god je trebalo sevale su munje iz njegovih ruku i tri od tri učinak je ubio sve nade domaćina.

Tekstualni prenos uživo ste mogli da pratite OVDE. 
Srbija – Mađarska 12:7 (3:1, 4:1, 2:4, 3:1)

Bazen: Margit Sigic 
Gledalaca: 6000. 
Sudije: Margeta (Slovenija), Aleksandresku (Rumunija)
Igrač više: Mađarska 15 (4), Srbija 12 (8).  MAĐARSKA: Nađ, Gor – Nađ, Madaraš. Erdelji 1, Vamoš 2, Hošnjanski, Ad. Deker, Sivoš 1, Dan. Varga 1, Den.Varga 1, Tot, Harai, At. Deker. Selektor: Tibor Benedek.
SRBIJA: G.Pijetlović, Mandić 2, Gocić 3, Randjelović, Ćuk 1, D.Pijetlović 1, Nikić, Aleksić 1, Rađen 1, Filipović 2, Prlainović 1, S.Mitrović, B.Mitrović. Selektor: Dejan Savić.

(Fot Beta/AP/Tamash Kovacs)

Author: Sportal.rs