Sonja Heni od malena nije bila
obična.

Njen otac je imao veoma razvijen
posao sa kožom i ona je od malena bila imućna i iznad ostalih.

Pored toga, njen otac je bio i
svetski šampion u biciklimu, pa je svoju decu terao da se oprobaju u velikom
broju sportova. Pored plivanja, tenisa i konjičnog sporta, pokazalo se da su i
Sonja i njen brat Lif najbolji u umetmičkom klizanju..

Čim je počela ozbiljno da se bavi
klizanjem, Henijeva je napustila školu. Imala je kućnu edukaciju, jer su
roditelji mogli to da joj priušte. Pored toga, iz Rusije je došla čuvena
Balerina Tamara Karsavina, da bi je transformisala u veliku klizačicu i veliku
damu. Verovali ili ne, Sonja Heni je sa 9 (devet) godina postala šampionka
Norveške, a sa 11 je već bila na Olimpijskim Igrama u Šamoniju.

Razumljivo, tu je bila poslednja,
ali već tri godine kasnije, postala je šampionka sveta. Već 1928. u Sent
Moricu, usledilo je i olimpijsko zlato. U međuvremenu je dva puta postala i
šampionka Evrope. Titule svetske šampionke osvajala je redom: 1929, 1930, 1931,
1932, 1933, 1934, 1936 i 1936. Osvojila je ponovo olimpijsko zlato 1932. u Lejk
Plesidu, pa i treće 1936. u Garmiš Partenkirhenu, što će joj biti i poslednje
zvanično takmičenje.

Može se slobodno reći da je Sonja
Heni postala prva „selebriti ikona“. Onako plava, lepa i slavna,
krala je srca muškoj populaciji i verovatno je prva osoba koja je morala da ima
policijsku pratnju gde god je išla, jer nije bilo drugog načina da se odbrani
od obožavalaca. Nakon dominacije u klizanju, gde je prva izvela neke skokove i
piruete i postavila nove standarde, Sonja Heni se preselila u Holivud.

U Sjedinjenim Državama vladala je
prava pomama za njom. Koliko god da se trudila, nije mogla da ispuni sve
zahteve za pojavljivanja na klizačkim egzibicijama. Snimila je i prvi film po
imenu „jedan u milion“ za studio FOX, i imala nezabeležen uspeh na
blagajnama. Postala je jedna od najtraženijih i najplaćenijih osoba u to vreme.
1938. napisala je autobiografiju, koju je 1954. preradio njen brat Lif i
napisao kako je bila opsednuta slavom i seksom i kako je bez stida koristila
sebe i svoju porodicu u propagadne svrhe.

Pred Drugi svetski rat, Henijeva
je bila na visini moći i procenjuje se da je zarađivala nekih dva miliona
dolara godišnje, za to vreme nezamislivu sumu. Postala je punopravna građanka
Sjedinjenih Američkih Država 1941. Za to vreme, dok je Hitler harao Evropom,
ništa od njenog imanja u Norveškoj nije dirano jer je u kući imala sliku sa
autogramom samog Firera. Uvek je podržavala kukasti krst i to nikada nije
skrivala i to je ono što joj se najviše zamera.

Polako, teret slave i stalnih
nastupa i putovanja počeli su da uzimaju svoj danak. Sonja Heni je počela da se
odaje flaši i njena lepota i osmeh počeli su da blede u alkoholu. Zbog toga je
FOX 1950. raskinuo ugovor sa njom i njenu ulogu klizačice – zabavljačice
zauzela je Barbara En Skot.

Probala je ponovo 1953. na
turneji „Holiday on ice“, i to je imalo priličan uspeh, ali sledeća
turneja po Južnoj Americi pokazala se potpunom katastrofom i tu je bio njen
kraj. Odlučila je da se povuče iz javnog života. Koliko brzo se vinula u
zvezde, toliko brzo se i ugasila. Godine 1965. doktori su otkrili da ima
leukemiju, a preminula je u 57, godini u avionu između Pariza i Osla 1969.
Udavala se tri puta, imala bezbroj afera, a sa poslednjim suprugom i oreolom
prave sportske i prve „starlete“ sportskih borilišta.

Sahranjena je u aleji
velikana u Oslu, po nekima sa trozupcem delikventa, po većini sa oreolom boginje.

Author: Branislav Jocić