Džesi Ovens se u stvari zvao Džej
Si Ovens i rođen je u Lorens Kauntiju, Alabama, 12. septembra 1913.

Kada se preselio u Klivlend,
njegova učiteljica je pogrešno razumela kada je južnjačkim akcentom izgovorio
svoje ime i tako je zauvek ostao Džesi.

Bio je unuk crnačkog roba i
njegovo detinjstvo je bilo sve osim posuto ružama.

Od sedme godine, morao je da radi
kako bi bar mago pomogao porodici. Raznosio je namirnice i novine i otkrio da
to veoma brzo može da radi – trčeći.

Njegov trener u srednjoj školi,
Čarls Rajli, otkrio je neverovatan talenat. Pošto je Džesi radio posle škole,
njih dvojica su se sastajali u zoru i trenirali pre nego što počne nastava. Već
kao srednjoškolac istrčao je nacionalne rekorde na 100 jardi (91 metar) i isto
uradio u skoku u dalj (7.56). Sve se to odigralo pred velikim auditorijumom u
Čikagu. Počeo je rat koledža za vižljastog Ovensa, ali rat koledža koji su
primali tamnopute sportiste.

Ovens se odlučio za Ohajo Stejt,
koji je bio voljan da ispuni jedini Džesijev uslov: da nađu ocu posao kako bi
porodica imala od čega da živi. Za vreme provedeno na koledžu osvojio je osam
titula nacionalnog šampiona (taj rekord je tek nedavno izjednačio Ksavijer
„Eks Men“ Karter). Dobio je nadimak „južnjački metak“ i
postavio novi svetski rekord u skoku u dalj rezultatom 8.13, koji bi se i dan
danas sasvim solidno kotirao. Ipak, i dalje je morao da se nosi sa time da ne
može da ide u svaki hotel i da ne može da jede u svakom restoranu. Takođe je
nastavio da radi.

1936. Džesi Ovens je stigao u
Berlin na Olimpijske Igre. Svi koji i malo znaju o sportu, znaju da je te igre
Hitler iskoristio u lične i nacističke svrhe. Svi koji i malo znaju o Hitleru,
znaju da je njegov životni san bio čista arijevska rasa, u koju se crnci
svakako nisu uklapali. Ovens je bio apsolutni heroj tih igara. Osvojio je
četiri zlata (skok u dalj, 100 i 200 metara, štafeta 4×100 metara). Obični
Nemci su poludeli za njim, ali se u „višim slojevima“ odigravala neka
druga priča.

Adolf Hitler se pozdravljao samo
sa nemačkim osvajačima medalja. Samim tim, nije se pozdravio, niti je dodeo
medalje Džesiju Ovensu. Iz dva razloga, Ovens nije bio ljut iz dva razloga:
prvo, na to je već bio navikao, a drugo, bio je ljući na nekog drugog.
Predsednik Frenklin Rozevelt i svi ostali iz vrha Sjedinjenih Država propustili
su da mu čestitaju na velikom uspehu i najboljoj mogućoj reklami za Ameriku.
Nisu mu poslali ni telegram.

Nakon Igara, deo američkog tima
je otišao u Švedsku na neko takmičenje, a Ovens se vratio u Ameriku da bar malo
unovči svoj uspeh. Ljuti zbog toga i zbog kritka, proglasili su ga
profesionalcem i automatski okončali njegovu karijeru. Džesi Ovens je putovao
po americi kao sportski promoter, čak se ponekad i trkao sa konjima.
„Svaki momak mora od nečega da živi“, govorio je.

Koliki je čovek bio Džesi Ovens
govori priča nemačkog skakača u dalj Luca Longa. U finalu u Berlinu, Long je
napravio dva prestupa u prve dve serije. Ostala mu je samo treća. Ovens mu je
prišao, zagrlio ga i šapnuo: „druže, vidim da imaš veoma dobru dužinu.
Savetujem ti da se odraziš malo iza daske kako bi bio siguran da nećeš da
prestupiš, bolje je da izgubiš 10 ili 20 centimetara nego da završiš sa tri
prestupa“. Long ga je poslušao i završio drugi. Izlišno je reći da su
postali nerazdvojni prijatelji.

Kada više nije mogao da živi od
sportske slave, ušao je u biznis sa hemijskim čišćenjem. To mu nije najbolje
krenulo, pa je prihvatio posao na jednoj benzinskoj pumpi. Ni to nije išlo kako
treba, a u međuvremenu je optužen i za utaju poreza, pa je morao da prijavi
bankrot. Ipak, ni pored svih nedaća nije zaboravio da podrži čuveni potez
Tomija Smita i Džona Karlosa u Meksiku (podigli ruku sa crnom rukavicom što je bila oznaka Crnih Pantera na pobedničkom postolju),
što ga je samo gurnulo u dalju nemilost.

Džesi Ovens je poslednjih 35
godina života bio strastven pušač. Preminuo je kao ubogi siromah 1980 u
Tuksonu, Arizona. Poslednje što je uradio je da neuspešno moli predsednika
Džimija Kartera da se okane bojkota Igara u Moskvi. Iza njega je ostala i
fondacija Džesi Ovens, koja pruža podršku za preko 3000 tamnoputih studenata
širom Sjedinjenih Država. Ima tri ćerke, a njegov nećak Kris Ovens igra košarku
za velike klubove već godinama.

U Oukvilu, Alabama, otvoren je
park Džesija Ovensa. Na bronzanoj ploči stoji natpis pesnika Čarlsa Ginje:

„Neka njegovo svetlo zauvek
sija

za one koji trče za sporta
slobodu,

za one koji za čovečnost
sprintaju,

za sećanje na Džesija
Ovensa“

Author: Branislav Jocić