Klinac po imenu Hišam El Garuž
upoznao je na jednom treningu svog idola Saida Auitu i rekao „gospodine,
ja ću biti kao vi jednog dana“.

Legendarni dugoprugaš se
nasmejao, pomazio dečaka, „dao mu lizalicu“ i otišao svojim putem.
Imao je čast da upozna budućeg kralja srednjih pruga. Ime malenog i providnog Hišama
El Garuža iz Maroka se pročulo kada je na Svetskom juniorskom prvenstvu osvojio
bronzu na 5.000 metara. Prvi je bio izvesni Hajle Gabresilasije iz Etiopije.

Do sredine devedesetih, već je
bio priznat trkač na srednjim prugama. Sa samo 20 godina, bio je drugi iza
Nuredina Morselija na Svetskom prvenstvu u Geteborgu na distanci od 1500
metara. Već sledeće godine u Atlanti, bio je favorit za zlato na OI. Ali, nedovoljno
iskusni El Garuž nije znao da izbegne gužvu, pa se sapleo i pao pred kraj
velike trke. Ponovo je pobedio Morseli, a Garuž je pun suza napustio stazu. Mnogi
su tvrdili da ga je Morseli namerno odgurnuo, ali je Garuž odgovorio da je sve
to deo igre i da će doći i njegovo vreme. Već

Spreman na osvetu, 1997. je
oborio rokorde na milju (1600m) i dva kilometra. Pritom je osvojio i svetsku
titulu. Onda je 1998. oborio i Morselijev svetski rekord na 1500m. da bi se
1999. okitio još jednom svetskom titulom. Kada bi se oprobao i na 3000 ili čak
na 5000 metara, takođe je bio dominantan. Došlo je vreme i za milenijumske igre
u Sidneju 2000. i činilo se da nema većeg favorita za zlato od Hišama El Garuža
na 1500 metara.

Ali, u sprint finišu, Kenijac Noa
Ngeni je bio brži i olimpijsko zlato je ponovo izmaklo. Nije vredelo ni to što
je dominirao Zlatnom ligom, osvojio 50 kilograma zlata i bio neporažen na svim
trkama osim u Sidneju. je počelo da se priča o njegovoj psihičkoj barijeri i o
tome da će verovatno i ostati bez olimpijskog zlata. Na ostalim takmičenjima,
nastavila se ista priča. Totalna monotonost, dve nove svetske titule, novi džek
potovi u Zlatnoj ligi…

Svima je bilo jasno: Atina 2004.
će biti za njega „sad ili nikad“. U jednom od najočekivanijih
takmičenja na Igrama, već vremešni Marokanac je dominantno stigao do zlata.
Istrčao je poslednjih 800 metara za neverovatnih minut i 46 sekundi, čime bi se
ponosio svaki prosečan trkač na dva kruga. Iako na mitinzima te godine nije bio
dominantan, imao je ono što je najviše želeo i mogao je mirno da ode u penziju.
Kada se sručio na zemlju obliven suzama radosnicama, nebeska pravda je ipak
bila zadovoljena.

Ali, to nje bilo sve. Onda se,
četiri dana kasnije, potpuno neočekivano i opušteno, odlučio da trči i 5000
metara. Bez većih problema je savladao Kenenisu Bekelea, pobednika na 10.000
metara i upotpunio trijumf. Sada je mogao potpuno da se posveti humanitarnom
radu. Zvanično, povukao se iz atletike 22. maja 2006. ali je ipak Atina bila
njegov trijumfalni odlazak.

Trenutno, Hišam El Garužje član
komiteta Olimpijaca. U Maroku je dobio sva moguća priznanja. Organizator je
„Trke za mir“, u kojoj učestvuje ogroman broj siromašne dece iz svih
krajeva Afrike. Takođe je UNICEF-ov ambasador dobre volje, kao i najbolji
atletičar sveta za 2001. i 2002. godinu. IAAF mu je dodelio i nagradu „za
najboljeg humanitarca među atletičarima“. Ima nadimak „Kralj
milje“ i niko nije došao ni blizu njegovih rekorda na 1500 i 1600 metara.
I tako bi priznanja, nagrade i rekorde da nabrajamo do sutra, ali je svakako i
ovo dovoljno da opravda mesto simpatičnog Marokanca Hišama El Garuža među
legendama sporta.

Author: Branislav Jocić