Katarina Vit je rođena 3.
decembra 1965 u zapadnom delu Berlina.

Od najranijih dana iskazivala je
talenat za sport, pa je poslata u sportsku gimnaziju u Karl Marks – štatu,
današnjem Kemnicu, što je bila DDR.

Ako kažete da je Katarina Vit
bila najbolja klizačica svih vremena, naći će se mnogi koji će vam pobiti tu
teoriju, ali retko ko se neće složiti da nije bila najlepša.

Vitova se probila na veliku
klizačku scenu 1982. na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila
bronzanu medalju. Iste godine, osvojila je i drugo mesto na Evropskom
pevenstvu. Sledeće godine, bila je druga u Evropi i četvrta na svetu, što je
bila prava uvertira za Olimpijske igre u Sarajevu.

Katarina je na zaprepašćenje
mnogih osvojila zlato za jednu jedinu desetinku poena ispred favorizovane
Rozalin Samers iz Sjedinjenih Država. Nemica je uspela da izvede tri trostruka
skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju.
Proglašena je „ženskim sportistom godine“ u Istočnoj Nemačkoj i
dobila status modne i sportske ikone.

Nakon trijumfa u Sarajevu je
usledila prava vladavina Katarine Vit ledenim pločama širom sveta. Bila je
evropska šampionka redom: 1984, 1985, 1986, 1987 i 1988, a svetsku titulu je
uzela 1984, 1985, 1987 i 1988. Zlato joj je izmaklo samo 1986. a tada je bila druga.
Za to vreme, ne samo da je pomerala granice akrobatike i gracioznosti u
takmičenjima, već je pomerala i granice sa atraktivnim, neretko i provokativnim
kostimima koje bi nosila takmičenjima. Niko se nije bunio osim onih koji pišu
pravila i onih koje su gubile.

Došlo je vreme i za Kalgari 1988.
Znalo se da će duel za zlato voditi Katarina Vit i Debi Tomas, devojka koja joj
je 1986. uzela svetsku titulu. Ulje na vatru dolila je činjenica da su nekim
čudnom, i jedna i druga izabrale da slobodni program klizaju uz Karmen Žorža
Bizea. Malo bolja Karmen je bila Katarina Vit i na oduševljenje, slobodno se
može reći, celog sveta, postala je prva devojka od Sonje Heni, koja je
odbranila olimpijsko zlato u umetničkom klizanju.

Nakon toga se povukla i isto kao
spomenuta Sonja Heni, potražila sreću u Sjedinjenim Državama. To je bio veoma
hrabar potez, jer je značilo da se formalno odriče svoje zemlje, koja nije
podržavala profesionalce. Njen šou zajedno sa još jednom klizačkom legendom
Brajanom Bojtanom prvi put je rasprodao Medison Skver Garden. Oprobala se još
jednom na Igrama u Lilehameru 1994. Kao Robin Hud u mini suknji, osvojila je
sedmo mesto sa 29 godina, što je za klizanje strašno mnogo, dokazala da je i
dalje bolja od većine. Da je lepša, to niko nije ni sumnjao.

Godine 1998. Katarina Vit je obradovala ceo muški svet slikavši se obnažena za
Plejboj. To je drugi najprodavanijiji broj popularnog časopisa još od prvog
broja, kada je naslovnu stranu krasila Merilin Monro. Sledeće godine, Vitova je
proglašena najboljom klizačicom 20. veka i „najomiljenijom sportiskinjom u
Americi“.

Njena „šou biznis“
karijera i dalje cveta. Na televiziji Pro 7 vodi emisiju „zvezde na
ledu“. Imala je epizodne uloge u filmovima Ronin i Džeri Megvajer, a
pojavljivala se i u seriji V.I.P gde „glumi“ Pamela Anderson. Krajem
2005. objavila autobiografiju imenovanu „između obaveznog i
slobodnog“, kao i roman pod naslovom „samo sa strašću“, koji je
prošao veoma dobro. Bila je i voditeljka u Hamburgu na čuvenom „Live
Earth“ koncertu 2007. Gostovala je svugde, od Aljaske do Kamčatke. I da,
ostavila je za sobom milione i milione slomljenih muških srca…

Author: Branislav Jocić