Bio jednom u
Sibiru jedan ruski medved. Orgoman, ali dobroćudan. Nije bio ni beo niti mrki,
bio je rvački medved i zvao se, u stvari, još uvek se zove, Aleksandar
Kareljin.

Rođen je 1967. u
Novosibirsku. Još kao mali, isticao se svojom korpulentnošću, ali i umećem u
svim vrstama sporta. Najubedljiviji i najuporniji bio je rvački trener, koji ga
je privolio da se potpuno posveti njegovoj veštini. Kareljin je postajao sve
teži i teži, ali neverovatno, nije uopšte gubio na brzini i veštini. Konkurencija u školi
i u okolnim mestima postajala je smešna. Polako, počeo je da prerasta grčko –
rimsku konkurenciju u celoj Rusiji. Svima je bilo jasno da je došlo vreme da
osvoji svet.

Spreman, gladan i
žedan, došao je na Olimpijske Igre u Seul 1998. U superteškoj kategoriji (preko
130 kg) poigravao se sa protivnicima i stigao do najsjajnijeg odličija. Isto to
je uradio i četiri godine nakon toga u Barseloni. Američki novinari su mu tada
dodelili nadimak „Ruski eksperiment“ aludirajući na to da verovatno
koristi neka do tada neotkrivena nedozvoljena sredstva. Kareljin je odgovorio
da, za razliku od njih, on trenira svakog dana, a ne lepi se za fotelju i vređa
druge.

U Atlanti 1996,
priča je već postajala monotona. Bez izgubljenog poena, dokopao se trećeg
olimpijskog zlata. U rasponu od 1987. do 2000. nije izgubio ni jedan jedini
meč, zvanični nezvanični, mali, veliki, kako god hoćete. U jedom rasponu od
šest godina, protivnicima nije dopustio ni jedan poen! Koliko je to bilo surovo
prema konkurentima, toliko je bilo neverovatno, jer takva serija nije bila
zabeležena ne samo u rvanju, već u bilo kom drugom profesionalnom sportu.

Ta njegova serija
je prekinuta u Sidneju 2000. Izgubio je finale od američkog momka Rulona
Gardnera, koji je i sam priča za sebe. Preživeo je pad aviona, kada se proboo
strelom, a uspeo je i da se smrzne na Stenovitim planinama toliko da izgubi
palac na desnoj nozi. Poraz je primio dostojanstveno i sa osmehom, kako je to
oduvek priličilo i ruskom medvedu, koji osim rezultatom, nikada nije ponižavao
protivnika. I Gardnerove i Kareljinove, suze dva dobroćudna džina, ostaće slika
za pamćenje sa Igara u Sidneju.

Aleksandar
Kareljin je sada profesor fizičkog vaspitanja u rodnom Novosibirsku. Ima dva
sina i ćerku, a aktivni član je jedne proevropske političke partije. Iza sebe
je ostavio pomenute medalje, a i takozvano „Kareljinovo bacanje“,
koje možete videti kako izgleda na ovoj slici. Na parteru je bio veliki
takmičar, ali i veliki čovek i sportista. Svideo se on amerikancima ili ne, bio
on „eksperiment“ ili ne, on je rvanje izveo na pravi put i proslavio
ga u isto vreme.

Author: Branislav Jocić