Izreka da nam je od dana besmrtne Svetlane Kitić, glede ženskog rukometa, ostalo samo stanje oličeno u njenom prezimenu, više ne stoji.

Sada smo dobili i domaćinstvo SP 2013. , a čini se da od svih organizacionih, takmičarskih i drugih problema, našu vajnu upravu muči hoće li uopšte uspeti da skupi ekipu, ili će klupu popunjavati statisti, a neku od prvih šest ćemo birati na nekom realityu u pauzi između Farmi i „Desnih ruku“.

Čini se, međutim, da je uprkos svim kritikama na njegov račun, Velibor Marjanović počeo da opravdava ukazano poverenje, ako ne u domaćim okvirima, onda u okvirama raznih IHF komisija: dok njegove fudbalske kolege u Nionu, Briselu i Ženevi mahom gostuju zbog prebijanja kazni i sankcija, Velja je uspeo ne samo da domaćinstvo damskog mondijala otme od ambicioznih Južnokorejki, već će 2012. na evropskoj smotri u Beogradu paradirati Karabatić, Balić i ekipa. Da rezimiramo, dakle, Zastava je u startu neočekivano ostavila Hjundai iza sebe, ali, poučeni nekim ranijim iskustvima, valja očekivati da na ciljnoj ravnini bude malkice drugačije.

HEVI METAL NA MARAKANI?

Premije su, u svetskim okvirima, normalna stvar. Koliko je Srbija daleko od Evrope, toliko su i finansijski stimulansi daleko od naših ograđenih oranica. Međutim, ne stiže ni iz redova ovih koji trenutno mašu mušemom, niti iz onih čije je mahanje već prošlo punoletstvo: prve, ovosezonske, javno najavljene premije, ukoliko sreća potera njihov sastav, leći će na račun fudbalera Metalca iz Gornjeg Milanovca.

Ukoliko Metalac, na gostovanju Zvezdi ostane neporažen, svaki fudbaler biće bogatiji za 60 hiljada dinara, odnosno dve prosečne plate, šest vrednosti nekada najavljenih akcionih paketa ala Mlađa Dinkić, 200 puta veći iznos od dodatka penzionerima koji od nedelje do nedelju odlaže čuveni Krkobabić ili standardnu sumu koja narodnom tribunu ode na putne troškove. Za eventualna tri boda (što u nekim prethodnim sezonama i nije bila retkost), Lukićeve suze vredeće duplo više: živi bili, pa videli kako se grize za 120 hiljada u Srbiji.

BUGARI NA NEMAČKI POGON

Ako može Jugo na italijanski motor, mogu i Bugari na nemački pogon! Istina, nema Tariba Vesta sa svojim vudu začkoljicama, Alberta Nađa da diže moral na terenu i lepe Marijane (ex Kostić) da to radi van njega, a nema ni Berbatova, ali Mateus se pouzda u preporod komšijskog nacionalnog tima čiji je odnedavno prvi kormilar. 

Mateus, koga posle poraza od Engleza i Kranjčarevih Crnogoraca kući, čeka težak posao u nastavku kvalifikacija, a na samom početku nije pravio značajnije rezove: na spisku su, doduše, tri debitanta, a van stroja, pomalo neočekivano biće vedeta Parme, Valeri Bojinov.

A, IZA NJIH – RED…

I, još malo o rukometu. Poslednji put kada smo se imali zapaženiji rezultat u reprezentativnom rukometu, bili smo peti. U četvrtfinalu, od nas su za svega gol razlike bili uspešniji tada superiorni Hrvati, napad za izjednačenje promašio je Alen Muratović, na klupi je sedeo Veselin Vujović, a na gol liniji briljirao tandem Šterbik – Šarić.

Muratovića 2012. verovatno neće biti u sastavu „Orlova“, Vujović je kao pseto oteran u Makedoniju, Šterbik je novopečeni Španac, a njihovih stopama krenuo je i drugi spomenuti čuvar mreže. EHF je aminovao njegovu volju da stane između stativa ambiciozne selekcije BiH, koja će velikog takmičenja pokušati da se dokopa kroz  kvalifikacije sa Mađarskom, Makedonijom i Estonijom.

KONJ I MAGARAC:…

Real je odbio, Belgija mu je bila mala, SP je krenuo da osvoji, a na Ostrvo je došao očekujući da ga pokori preko noći. Kraljevi odlično napreduju sa Murinjom, iz Belgije se jedva izvukao, na SP se nije proslavio, osim što je uspeo da poruči nešto Marku Marinu.

Tehniku mu niko ne spori, u kvalitet se ne sumnja, a brzinu potvrđuju uređaji precizniji od ličnog suda. Međutim, Lanetu očigledno „škripi“ u drugim aspektima: tanka je granica između samopouzdanja i prepotencije. Kada se ta granica pređe, onda izađu pretnje moćnom Liverpulu i Roju Hodžsonu: „Daj mi da igram, ili odlazim“. Ne branimo Hodžsona, ali plemenita kljusa mogu da jašu samo iskusni džokeji. Sedlo je sedlo, ali ništa nije isto na ragi i trkačkom grlu. I, opet, da se ne ponovi neki Perića Ognjenović, bolje neko vreme biti prvi u selu, nego potonji u gradu….