Da li ste čuli za Flojda Mejvejdera Juniora?
Pa ko nije. Siguran sam da bi glasio odgovor bar paušalnih poznavaoca sporta.
Ako neko slučajno i nije čuo za legendarnog Flojda, u narednih mesec dana
sigurno hoće, s obzirom da će neporaženi šampion velter kategorije (47 pobeda u
47 mečeva) konačno ukrsiti rukavice sa Manu Pakjaom. Ovaj meč se dogovarao
punih pet godina, a organizatori su morali da izdvoje oko 300 miliona dolara da
bi Flojd i Manu pristali da se pobiju onako ljudski. Mediji prate svaki korak
velikih asova. Atmosfera polako ali sigurno dostiže tačku usijanja. Međutim,
nije tema ove priče meč stoleća i okršaj Mejvejdera i Pakjaa, nego Serafim
Todorov. Ko? Uveren sam da samo ljudi iz Bugarse i pasionirani zaljubljenici u
boks znaju o kome je reč. Iskreno, nisam ni ja dok nisam počeo da pratim šta se
dešava u Las Vegasu gde će 2. maja biti održan meč čija će vrednost kada se
uračunaju plaćanje boksera, zarada od paketa „plati pa gledaj“, reklama,
prodaje ulaznica dostići nekoliko milijardi zelenih novčanica.

Serafim Todorov je diskretni heroj. Čovek koji
je poslednji put uspeo da natera Flojda Mejvejdera na kapitulaciju. Bilo je to
na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine kada je u polufinalu bio bolji od
Pretty Boy-a ili Money-a kako popularno zovu Mejvejdera. Bilo je to u
amaterskom ringu, reći će mnogi. Međutim, u pitanju su Olimpijske igra i to na
tlu SAD. Flojd je sigurno očajnički želeo da se dokaže, ali je Bugarin bio
bolji. Slavio je posle sjajnog meča sa 10:9 (vidi link). Kuriozitet predstavlja
podatak da je zlato pripalo Somluku Kamsingu, koji dve godine posle osvajanja
zlata na Azijskim igrama, napustio boks i postao profesionalni Mau Tai borac.

Todorov je rođen 6. jula 1969. godine u
Pazardžiku. Tri puta je bio šampion sveta a jednom vicešampion  u dve različite težinske kategorije. Dva puta
je branio boje Bugarske na Olimpijskim igrama, 1992. godine je poražen u četvrtfinalu
a na već opisan način stigao je do srebra u Atlanti. Todorov ima i četiri
medalje sa Evropskih šampionata, tri zlata i jedno srebro. U periodu velikih
uspeha Todorov je bio slavljen u Bugarskoj. Međutim, daleko od očiju daleko od
srca kaže naš narod. Kada je završio karijeru bukvalno je zaboravljen i sada
radi kao trener klinaca u klubu Slavija, u kojem je bukvalno od početka
karijere. Pogledajte film „Zaboravljeni šampion“.

Todorov je bio i ostao veliki patriota. Borio
se srcem i dušom za Bugarsku i to je njegovo bogatstvo. Nije želeo da se otisne
u profesionalne vode. S druge strane, Flojd je dosanjao Američki san. Krenuo je
od nule, iz nemaštine i bede, a stigao je do bogatstva koje je teško proceniti.
Čoveku nije problem da stavi sedam miliona dolara u kladionici na pobedu
Majamija u duelu sa Indijanom (sedmi meč finalne serije). Uoči meča sa Pakjaom,
Flojd neprestano tvrdi da nikada nije poražen napustio ring. Uveren sam da
Money nije zaboravio poraz od Todorova. S druge strane, Serafim sigurno pomno
prati karijeru Mejvejdera. Uveren sa da mu posle svakog trijumfa ovog
fenomenalnog borca koji je osvojio deset titula u pet različitih težinskih
kategorija, kroz glavu prođe misao:

„Da li sam pogrešio. Da li je trebalo da
prihvatim ponudu i oprobam se u profesionalnom ringu?“

Author: Svetozar Janičić