Teška je godina za nama. Teža, turbulentnija i tužnija od mnogih pre nje. Takva je bila i na polju sporta jer smo se zauvek oprostili od brojnih legendarnih sportista, neki su nas napustili u dubokoj starosti, neki nažalost iznenada u tragičnim okolnostima.

Kraj godine je vreme kada se još jednom od svih njih opraštamo.

U januaru smo poslednje zbogom rekli Draženu Praji Dalipagiću.

Dražen Dalipagić je preminuo u 74. godini, 25. januara, nakon duge i teške bolesti. Bio je najbolji sportista Jugoslavije 1978. godine, član je Nejsmitove Kuće slavnih u Springfildu i FIBA Kuće slavnih, a izabran je i za jednog od 50 ljudi koji su najviše doprineli Evroligi.

Na klupskom nivou postao je šampion Jugoslavije dvaput, osvojio je jedan nacionalni Kup i dva Kupa Radivoja Koraća (dok je još to bilo evropsko takmičenje) – sve sa Partizanom. Na reprezentativnom nivou bio je olimpijski šampion (1980), svetski šampion (1978), trostruki evropski šampion (1973, 1975, 1977) i mediteranski šampion (1975) sa “Plavima”, a osvojio je još i pregršt srebrnih i bronzanih medalja.

Zbogom, Prajo

Dražen Dalipagić – legenda koju su svi voleli

Kako je Praja Dalipagić postigao 70 poena na jednoj utakmici?

Bio je velika gospoda Dražen Dalipagić

Pretposlednjeg dana fenruara preminuo je legendarni sovjetski i ruski šahovski velemajstor Boris Spaski.

Svetski šampion od 1969. do 1972, preminuo je nepunih mesec dana posle 88. rođendana, javio je Šahovski savez Rusije.

Spaski, koji je od 1982. do 2013. predstavljao Francusku, bio je deseti prvak sveta otkako to zvanje postoji. Od 2010. i smrti Vasilija Smislova do ovog četvrtka bio je najstariji živi čovek koji je držao tu titulu.

Rođen 1937. u Lenjingradu, Spaski je postao velemajstor 1955. U tri navrata je igrao za svetsku titulu – protiv Tigrana Petrosjana 1966. je izgubio, pa mu se revanširao tri godine kasnije, a Spaskog pamte po duelu iz 1972.

Bio je to antologijski okršaj u Rejkjaviku protiv Bobija Fišera, koji važi za najpraćeniji okršaj u istoriji šaha, otuda i naziv „Meč veka“ za ovaj susret velikana šaha.

Naravno, retko ko je taj duel posmatrao izvan prizme Hladnog rata.

Epilog: Fišer je pobedio 12,5 – 8,5, a Spaski se zamerio vlastima u rodnoj zemlji zbog čega su se njih dvojica 10 godina kasnije našli na istoj strani gvozdene zavese.

Spaski je bio i dvostruki šampion SSSR (1961. i 1973).

Osim po igri na 64 polja, Spaski će ostati upamćen i kao izvanredna ličnost u životu van turnira – prema rečima ljudi iz sveta šaha.

Tužna vest stigla je u četvrtak ujutru, 13. marta. Nekadašnji golman Radiša Ilić pronađen je mrtav, a kako je potvrđeno naknadno, izvršio je samoubistvo.

Radiša Ilić rođen je 20. septembra 1977. godine u Bajinoj Bašti.

Seniorsku karijeru počeo je u Slobodi iz Užica 1995. Tri godine kasnije prešao je u Partizan u kome je ostao sve do 2003. godine.

Put ga je dalje vodio u Nacional iz Bukurešta, Borac iz Čačka, OFK Beograd, Panseraikos, i zatim još jednom u Borac i Partizan u kome je 2013. godine završio karijeru.

U Borcu je u prvom „mandatu“ igrao dve sezone i obnavlja svoju karijeru. Godine 2006. prelazi u OFK Beograd gde doživljava procvat karijere. Igrao je u ovom klubu dve sezone, gde je bio kapiten i veliki ljubimac navijača. Igravši u ovom klubu izborio je status reprezentativca. Upisao je jedan nastup za reprezentaciju.

Partizan je za njega 2010. platio obeštećenje od 25.000 evra, branio je u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Navijači će posebno pamtiti da je bio deo generacije koja je preko Anderlehta ušao u Ligu šampiona, kada su Belgijanci promašili tri udarca sa bele tačke. Postao je miljenik navijača, skandirali su mu „Ti si prvi golman Radiša“ i kada je došao Vladimir Stojković.

Po završetku karijere, pa do 2016. radio je kao trener golmana u Partizanu.

Vest o preranoj smrti Andrije Delibašića stigla je 19. marta.

Nezaboravni fudbaler Partizana, Majorke, Rajo Valjekana i drugih klubova trebalo je u aprilu da napuni 44 godine.

Nikšićanin je ovog proleća izgubio je bitku nakon dve godine borbe sa najtežom bolešću. Andriji je u martu 2023. godine, dok je bio trener Mornara, dijagnostifikovan je tumor mozga. Hitno je operisan u Kliničkom centru u Beogradu, nakon čega se vratio fudbalu i narednog leta postao sportski direktor Budućnosti.

Delibašić je imao 14 godina kada je iz redova Sutjeske iz rodnog grada došao u Beograd i pridružio se Omladinskoj školi Partizana. U prvom timu crno-belih debitovao je 1999. i do odlaska u Majorku 2004. godine osvojio dve titule i Kup.

Delibašić je odigrao 21 utakmicu u dresu reprezentacije Crne Gore i postigao šest pogodaka. Pre toga, bio je standardan u mlađim selekcijama SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore. Bio je član mlade reprezentacije naše zemlje koja je 2004. na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj igrala finale.

Andrija, nikad zaboravljen

Andrija Delibašić, Partizanov golgeter koji se radovao životu

Andrija Delibašić nikada neće biti zaboravljen!

Samo nekoliko dana kasnije, 22. marta preminuo je legendarni Džordž Forman.

Forman je imao bogatu boksersku karijeru, ali bio jei izuzetno uspešan biznismen. Osvojio je olimpijsko zlato 1968. godine, a bio je i dvotruki šampion sveta u teškoj kategoriji u profesionalnom ringu.

Zanimljivo je da je drugu titulu osvojio sa gotovo 46 godina i tako postao najstariji svetski šampion teške kategorije u istoriji profesionalnog boksa. Tada je veteran Forman nokautirao Majkla Murera zadnjim direktom u 10. rundi i kompletirao jedan od najvećih podviga u istoriji ovog sporta.

Forman je doduše prvu titulu izgubio od Muhameda Alija u legendarnoj borbi „Tutnjava u džungli“ (Rumble in the Jungle) 1974. godine. Džordž je slovio za ogromnog favorita pre tog meča, a Ali se vraćao na šampionske staze posle suspenzije koju je dobio zbog odbijanja da služi u vojsci SAD tokom rata u Vijetnamu. Borba je održana u Kinšazi (tadašnji Zair), a Ali je neverovatnom predstavom u potpunosti osujetio udarce Formana, jednog od najubojitijih nokautera svih vremena.

U profesionalnoj karijeri imao je 76 pobeda, od čega 68 nokautom. Povukao se iz boksa 1997. godine.

Damir Dokić preminuo je 20. maja.

Tužne vesti stigle su 8. juna iz Humske. Goran Rodić, koji je dugo godina radio kao doktor i u prvom timu Partizana, preminuo je u 67. godini života.

Njegov mandat u crno-belom je trajao punih 11 godina, od 1992. do 2003. godine. Bio je veoma cenjen u svojoj oblasti rada, a radio je kasnije i sa Ljubišom Tumbakovićem u Al Nasru, pa i Šandongu.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1983. godine, a specijalizaciju je završio 1988. Potom je do 1992. godine radio u Kliničkom centru Srbije, da bi potom stigao i u Partizan kao lekar prvog tima.

Pored sporta, ostvario je zapaženu saradnju sa najvažnijim ustanovama kulture u zemlji – kao dugogodišnji lekar Narodnog pozorišta, Pozorišta na Terazijama i ansambla „Kolo”.

Treći dan jula presekla je tragična vest – u saobraćajnoj nesreći poginuli su Diogo Žota i njegov brat Andre Silva.

Vozilo u kome su bili Diogo i Andre izletelo je sa puta nakon čega se automobil i zapalio. Žota je imao samo 28 godina. Iza njega ostaju supruga sa kojom se venčao pre samo dve nedelje i troje dece.

Zauvek Liverpulov broj 20

Liverpul nikada nije povukao dres, ali broj 20 ostaje u večnosti

Hendove suze, srceparajuće poruke Endija, Moa, Van Dajka, Trenta

Žota nam nedostaje, uvek… ne umem to da izmerim, ne želim

Milner je „vratio“ broj 20 na Enfild

Čovek koji je skočio padobranom iz svemira i preživeo, izgubio je 13 godina kasnije život tokom paraglajdinga na obali Jadrana.

Austrijski ekstremni sportista Feliks Baumgartner izgubio je život 17. jula u 57. godini u nesreći koja se dogodila u letovalištu Porto Sant’Elpidio na obali Jadrana, objavila je rimska „La Repubblica“.

Baumgartner je leteo paraglajdingom kada je iznenada izgubio kontrolu nad letelicom – verovatno zbog iznenadnog osećaja slabosti, možda i srčanog udara.

Dobrivoje Tanasijević, bivši predsednik FK Crvena zvezda, preminuo je 16. avgusta u 90. godini života. Čuveni Den Tana preminuo je u privatnoj bolnici, posle borbe sa teškom bolešću.

Bio je na čelu FK Crvena zvezda, prvo kao vršilac dužnosti predsednika od septembra 2008. godine, a potom i zvanično od 13. novembra 2008. godinedo 23. aprila 2009, kad je podneo ostavku.

Rođen je u Čibutkovici kraj Lazarevca, 25. maja 1935. godine. Veći deo života proveo je u SAD, bio je ugostitelj, sportski radnik, filmski glumac i producent.

Odrastao je u Beogradu, gde mu je otac, ugostitelj po zanimanju, bio uhapšen, a imovina nacionalizovana od strane komunističkih vlasti.

Sa 12 godina je počeo da igra fudbal, uzeo je 1952. godine, za vreme gostovanja u Belgiji, politički azil. Jedno vreme je tamo igrao fudbal, zatim u Nemačkoj u Hanoveru, pa u Kanadi, da bi u SAD došao 1954. u američko-jugoslovenski tim u San Pedru.

Učio je glumačku školu Džefa Korija u Malibuu, pričao je kako bi naučio engleski jezik. Imao je manje uloge u filmovima „The enemy below“, „Rin Tin Tin“, „Peter Gun“ i „The Untachables“. Zatim je bio producent.

Držao je restoran italijanske hrane, gde su dolazile najveće filmske zvezde i bio je jako popularan u tim krugovima.

Voleo je Zvezdu i pokušao da pomogne klubu sa mesta predsednika, ali bilo je to jako teško vreme za klub sa Marakane i nije se dugo zadržao u fotelji.

Septembar je bio dug i težak.

Preminuo čuveni Đorđo Armani – vlasnik Olimpije iz Milana

U popodnevnim satima 16. septembra stigle su šokantne vesti.

Bivši kapiten Crvene zvezde i lider neponovljive „generacija 1984.“ Dejan Milovanović preminuo je danas u Beogradu u 42. godini.

Milovanović je na pomenutoj utakmici, koja je počela danas u 18 časova, postigao gol u 7. minutu. Nešto kasnije, kada je trebalo da izvede korner, izgubio je svest i srušio se na travu. Lekari su se borili za njegov život, ali je srce prestalo da kuca.

Milovanoviću je pozlilo u utorak popodne tokom utakmice veterana Zvezdare i PKB-a, ekipa Hitne pomoći je stigla relativno brzo i reanimirala ga na licu mesta, nakon čega je prevezen u KBC Zvezdara, ali srce Zvezdinog „bombardera“ nije izdržalo dvostruki infarkt.

U septembru, 23. dana devetog meseca oprostili smo se od Nikole Pilića.

Preminuo je Nikola Pilić, legenda hrvatskog, jugoslovenskog i svetskog tenisa, selektor hrvatske Dejvis kup reprezentacije koja je osvojila titulu prvaka 2005. godine i veoma važan, ako ne i ključan čovek u razvoju i stasavanju Novaka Đokovića.

Pilić je bio poseban i po činjenici što je osvojio Dejvis kup sa tri različite reprezentacije. Činio je to najviše puta sa Zapadnom Nemačkom, čak tri, a po jednom je to uradio sa Hrvatskom i kao savetnik reprezentaciji Srbije 2010. godine.

Pilić je bio teniski otac Novaka Đokovića. Kao jedan od ključnih faktora u tom periodu pomogao je Đokoviću da se razvije, stekne potrebna znanja, ali i uslove da bi postao ono što danas jeste.

Uz to, Pilić je i promenio i izgled Svetske teniske organizacije. Bio je utemejivač mnogih promena, kako u pomenutoj organizaciji, tako i u ATP-u. Pilić je bio i vrsan teniser. Najbolji plasman u karijeri bio mu je šesto mesto, a osvojio je devet titula, ali i US Open 1970. godine.

Preminuo je u 87. godini u Rijeci.

Srpski biznismen i veliki zaljubljenik u fudbal Milan Mandarić preminuo je 4. oktobra u 88. godini u Beogradu.

Američki biznismen srpskog porekla, koji je bogatstvo stekao u industriji računarske opreme, ostavio je snažan pečat u svetu fudbala – prvo u SAD, a zatim i u Evropi (Šarleroa, Nica, Portsmut, Lester Siti).

Na prostoru bivše Jugoslavije bio je aktivan u Sloveniji, gde je vodio Koper, Olimpiju i ŽNK Olimpiju. Njegovo poslednje angažovanje pre povlačenja bilo je u novosadskoj Vojvodini, gde je obavljao funkciju potpredsednika i člana uprave.

Leta 2015. ušao je u ljubljansku Olimpiju i odmah u prvoj sezoni (2015/16) doneo joj titulu državnog šampiona – prvu posle 21 godine čekanja. Sa zeleno-belima se radovao još jednoj tituli u sezoni 2017/18, a uz to je osvojio i dva Kupa Slovenije.

Usred sezone 2021/22 pronašao je naslednika i povukao se iz kluba. Olimpiju je prodao nemačkom biznismenu Adamu Deliusu, koji i danas vodi klub iz Stožica.

Treći dan novembra doneli su potpunu nevericu i šok!

Šef struke Radničkog 1923, Mladen Žižović, preminuo je tokom utakmice u Lučanima.

Trener Kragujevčana odjednom se srušio pokraj klupe sredinom prvog poluvremena utakmice protiv domaće Mladosti.

Srce nije izdržalo, svega 20 minuta kasnije stigla je tužna vest: Žižović je preminuo.

Intervenisala je u prvi mah doktorska ekipa i posle dužeg prekida, Žižović je kolima hitne pomoći trebalo da bude prebačen u zdravstveni centar. Fudbaleri obe ekipe, u neverici, hvatali su se za glave, ali je posle kraćeg vremena, ipak, trener Radničkog 1923 došao do vazduha. Činilo se da će dobiti bitku… Nažalost, samo na kratko…

Sanitetsko vozilo uputilo se ka bolnici, međutim, trener Radničkog 1923 izdahnuo je tokom puta ka Čačku.

Kragujevčani su rano, u 9. i 14. minutu, stigli do prednosti od dva gola. Potom je i Žižoviću pozlilo. Igralo se sve do 41. minuta, kad je i stigla vest o smrti trenera Radničkog 1923. Fudbaleri, svi do jednog, polegali su po terenu, u suzama i neverici, treneri Mladosti i kragujevačkog superligaša uhvatili se za glave…

Sudija Jovan Šegrt svirao je kraj…

Mladen Žižović rođen je 27. decembra 1980. godine u Rogatici. Posle igračke karijere posvetio se trenerskom pozivu i nizao uspehe na klupama Radnika, Zrinjskog, tuzlanske Slobode, Škupija, banjalučkog Borca.

Poslednjih deset dana vodio je Radnički 1923… Nažalost, sudbina nije dala više. Voljen i cenjen na svakom koraku, ostavio je svoju priču, životnu i karijernu, nezavršenom. Ostavio je iza sebe troje dece.

Tužna vest je 1. decembra stigla iz Rima. Nikola Pjetranđeli Čirinski, najbolji itaijanski teniser pre Janika Sinera, preminuo je u 93. godini života. Dvostruki šampion Rolan Garosa iz 1959-60, bio je i legenda Dejvis kupa.

Bio je rekorder u broju mečeva (164) u ovom takmičenju, ali i pobeda u singlu (78:32) i dublu (42:12). Predvodio je Italiju kao igrač u dva finala, oba izgubljena u Australiji. Kompenzovao je to kao selektor jer su Azuri sa njim na kormilu došli do prve Salatare u istoriji, 1976.

Čuvena je njegova izjava iz najboljih dana:

– Da sam više trenirao, imao bih više uspeha, ali i manje zabave – rekao je, ali se na sreću, naredne generacije nisu toga pridržavale, pa poslednjih decenija imamo fantastične šampione.

Centralni teren Foro Olimpika, stadiona na kome se igra masters u Rimu, nosi njegovo ime.

Podatak za koji malo ko zna je da je Pjetranđeli bio pravoslavac. Rođen je u Tunisu, od oca Italijana i majke čiji je otac bio Danac a majka Ruskinja. Zato je imao još jedno prezime koje se nije ni koristilo, Čirinski, a očigledno je taj deo ruskog porekla presudio kada je u pitanju njegova religija.

Age Hareide je preminuo u 72. godini života, 18. decembra.

„Tata je mirno preminuo, kod kuće, okružen porodicom. Sada je odigrao svoju poslednju utakmicu. Večno smo zahvalni za svu ljubav koju smo dobili tokom perioda dok je bio bolestan“, izjavio je njegov sin Bendik Hareide.

Poznatom fudbalskom radniku je tokom leta dijagnostikovan rak mozga, a bolest je postala javno poznata u novembru, kada je selektor reprezentacije Norveške Stale Solbaken uputio poruku Hareideu uoči meča Norveške i Italije na stadionu „San Siro“.

Hareide je lično prisustvovao toj utakmici, na kojoj se Norveška plasirala na svoje prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu još od 1998. godine, nakon što je bio pozvan da sa privatnim avionom Kjela Ingea Rokea doputuje u Milano. Selektor reprezentacije Stale Solbakken sa tugom je primio vest o njegovoj smrti.

„Age je bio jedan od najvećih u istoriji norveškog fudbala, kako kao igrač, tako i kao trener. Lično sam veoma cenio brojne dobre razgovore koje smo vodili dok sam ja bio trener Kopenhagena, a on selektor Danske, kada je dolazio na naše treninge. Bio mi je velika podrška i kada je krenulo loše u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Strašno je tužno što nas je Age napustio. Naše najtoplije misli upućujemo njegovoj najužoj porodici“, rekao je Solbaken.

Postao je drugi norveški fudbaler koji je igrao u najvišem rangu engleskog fudbala, kada je 1981. potpisao za Mančester siti i napustio Molde.

Posle jedne sezone na „Mejn Roudu“, 1982. godine prešao je u Norič, da bi se dve godine kasnije vratio u Molde. Za reprezentaciju Norveške odigrao je ukupno 50 utakmica.

Hareide je jedan od retkih trenera na svetu koji su osvojili titulu prvaka u tri različite države. Bio je šampion Norveške sa Rozenborgom, Danske sa Brondbijem, kao i Švedske sa Helsingborgom i Malmeom.

Samo Žoze Murinjo, Karlo Ančeloti, Đovani Trapatoni i Ernst Hapel mogu da se pohvale titulama osvojenim u više zemalja.

Od 2003. do 2008. godine bio je selektor Norveške, ali nije uspeo da odvede reprezentaciju na veliko takmičenje.

To mu je, međutim, pošlo za rukom sa Danskom, koju je bez poraza predvodio kroz grupnu fazu Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine. U osmini finala Danska je tesno poražena na penale od Hrvatske, koja je kasnije stigla do finala.

Nakon što je 2020. napustio mesto selektora Danske, Hareide je odlikovan viteškim ordenom „Dannebrog“.

U Norveškoj mu je 2017. godine dodeljena Kniksenova počasna nagrada, koju mu je uručio Ole Gunar Solšer. Age Hareide se smatra jednom od najuticajnijih fudbalskih ličnosti u Norveškoj u poslednjih 50 godina.

Jedan od najboljih i najomiljenijih makedonskih fudbalera svih vremena, Vasil Ringov, preminuo je u 71. godini nakon kratke bolesti 23. decembra.

Ringov je jedan od najvećih fudbalera u istoriji makedonskog fudbala i skopskog Vardara, a na početku karijere kratko je nosio i dres Partizana.

Rođen u Strumici 17. aprila 1955. godine, gde je i započeo karijeru u lokalnoj Belasici.

Po odlasku iz Partizana igrao je u Tetovu za ekipu Teteksa, a odatle se preselio u Vardar i u crveno-crnom dresu kluba iz Skoplja ostavio najupečatljiviji trag. Zajedno sa tada mladim Darkom Pančevim činio je jedan od najubojitijih tandema u jugoslovenskom fudbalu osamdesetih.

Jedan period proveo je i u zagrebačkom Dinamu, takođe i u Nemačkoj gde je igrao za Ajntraht iz Braunšvajga.

Karijeru je završio u dresu Vardara u sezoni 1986/87.

Po završetku karijere ostao je u Vardaru, jedno vreme bio je pomoćni trener, kasnije i predsednik kluba.

In memoriam

Volfgang de Ber, Agnes Keleti, Franjo Džidić, Goran Erčić, Sid Vejer, Dušan Duda Maravić, Mihailo Bata Radulović, Miloš Popivoda, Denis Lou, Dražen Dalipagić, Mihajlo Mikela Obradović, Džon Kuni, Antun Bačić, Nikola Lazić, Aleksandar Saša Marković, Horhe Nuno Pinto da Kosta, Stefan Stamenković, Predrag Jušić, Greg Haugen, Milenko Babić, Boris Spaski, Havijer Dorado, Karson Džons, Buvajsar Sajtijev, Fred Stol , Ljubomir Katić, Oliver Miler, Akinori Nakajama, Radiša Ilić, Kejran Lejsi, Andrija Delibašić, Edi Džordan, Džordž Forman, Zdeslav Milinković, Vladimir Matović, Huan Agilera, Helar Gonzalez Altamirano, Venderson Rodriges de Souza, Leo Benhaker, Ružica Karić, Patrik Vetori, Aron Bopenza, Džo Tompson, Nikola Pokrivač, Ugo Orlando Gati, Đuzepe Farina, Sinamandla Zondi, Sofija Dorotja Kiš, Margo Simon, Denis B, Zoran Todorović, Sten Lav, Dik Barnet, Johen Mas, Johanes Kornelijus „Jop“ van Dale, Dragan Labović, Enco Ferari, Marko Kopanja, Damir Dokić, Nino Benvenuti, Gadi Kinda, Harun Šahinović, Marko Andrić, Džordžija O’Konor, Vesna Abutović Tomajek, Džim Klark, Ludo Dirksens, Rade Petrović, Slobodan Jelić – Bata, Ernesto Pelegrini, Majk Mekalum, Goran Rodić, Nikola Miković, Slaviša Đurković, Slobodan Bokanić, Dimitrije Bjelica, Aleksandar Kerković, Tobijas Tapajner, Dragan Pavlović – Pavika, Rinus Israel, Diogo Žota, Andre Silva, Borha Gomes, Peter Rufai, Frenk Lejden, Tima Džebo, Čeng Jung Lin, Milan Babić, Faudža Sing, Brajan Braman, Audun Grenvold, Samuele Priviter, Feliks Baumgartner, Pau Alsina, Džoi Džons, Hulk Hogan, Laura Delmajer, Frank Mil, Žorž Košta, Luka Petković, Đorđe Andrijašević, Nemanja Đurić, Dragiša Savković, Šigetoši Kotari, Matija Debertolis, Mirjana Tabak Kovčo, Den Tana, Dušan Arsenijević, Đorđo Armani, Riki Haton, Slavko Obadov, Mateo Francozo, Dejan Milovanović, Nikola Pilić, Aleksandar Aca Ostojić, Dušan Anušić, Bili Vigar, Naufal Takdir Al Bari, Hose Arakistajn, Pol Bakaljini, Raul Ramirez, Milan Mandarić, Artur Džons, Miloš Miša Marinković, Migel Anhel Ruso, Dag Martin, Anto Jakovljević, Danijel Narodicki, Velizar Đerić, Kevin Bonaldo, Josip Lukačević, Nik Mengold, Hose Manuel Očotorena, Horhe Kasado, Saber Kazemi,Šarl Kost, Mladen Žižović, Rudolf Belin, Aleksandar Babić, Dragan Simeunović, Leni Vilkens, Saša Đorđević, Pejdž Greko, Dragoslav Šiljak, Nikita Pavlovič Simonjan, Lorenco Bufon, Srđan Stamenković, Bili Bonds, Nikola Pjetranđeli Čirinski, Elden Kempbel, Tom Hiks, Ivan Bukilić, Milan Nikolić, Itan Mekleod, Age Hareide, Greg Bifl, Dejan Musović, Vasil Ringov, Sivert Gutorm Baken,Žan-Luis Gese, Fernando Martin, Amelija del Kastiljo, Marijan Čerček.

Slava im!