Redovno vežbanje donosi mnoge koristi našem fizičkom zdravlju i blagostanju. Naučna istraživanja potvrđuju da izuzetno dobro utiče i na naše mentalno zdravlje. Međutim, postoje neke razlike između profesionalnog i rekreativnog sporta.

Redovna fizička aktivnost u našem telu oslobađa hormone sreće i blagostanja, a ujedno jača naš karakter. Prevazilaženje sportskih izazova nam pomaže da se uspešno nosimo sa izazovima u drugim oblastima života. Istovremeno, uči nas važnosti discipline, fokusa i marljivog rada, koji su neophodni za uspešno postizanje naših ciljeva.

Sport i tolerancija na stres

Mnoga istraživanja pokazuju da redovno i umereno vežbanje blagotvorno utiče na nivo stresa u našem telu. Važno je da sportska aktivnost bude prilagođena našim mogućnostima i da uživamo u njoj. 

I aerobne i anaerobne sportske aktivnosti oslobađaju hormone u našem telu koji pozitivno utiču na naše mentalno blagostanje. Dopamin se oslobađa kao nagrada nakon uspešno završenih izazova koje smo sebi postavili u oblasti sporta. Ojačava naše učenje o novim stvarima i deluje kao motivacioni hormon koji nam pomaže da nastavimo da se suočavamo sa izazovima.

Serotonin se može nazvati hormonom sreće i blagostanja. Opušta se svaki put kada se bavimo sportskom aktivnošću koja je prilagođena našim mogućnostima i u kojoj uživamo. 

Preterano bavljenje rekreativnim sportom, ili velika očekivanja i pritisak profesionalnog sporta, mogu povećati lučenje hormona stresa kao što su kortizol i adrenalin. Produženo lučenje ovih hormona može negativno da utiče na naše mentalno blagostanje, a u ekstremnim slučajevima može dovesti i do anksioznosti ili mentalnog sagorevanja. 

Kao i kod svih stvari, umerenost i ravnoteža su ključni.

Disciplina i snaga

Ako želimo da budemo uspešni u sportu, potrebna je svakodnevna disciplina i hrabrost da se suočimo sa izazovima koje moramo da savladamo. To se odnosi i na rekreativni i na profesionalni sport. 

Redovni treninzi, odgovarajuća regeneracija i kvalitetna ishrana, koja je gorivo za naš organizam, sve to zahteva kvalitetno planiranje i disciplinu u ostvarivanju naših ciljeva. Moramo da radimo u ovim oblastima iz dana u dan, čak i onim danima kada naša motivacija nije na najvišem nivou. 

Istovremeno, sport je pun izazova u savladavanju kojih često nismo odmah uspešni. Potrebna nam je upornost i nepopustljivost, a sve te osobine nas psihološki jačaju i pozitivno oblikuju našu ličnost.

Samopouzdanje

Bavljenje sportom je jedan od najboljih načina da podignemo samopouzdanje. Svaki napredak, ma koliko mali, jača naš osećaj sopstvene vrednosti i poboljšava naše samopoštovanje. 

Sportski uspeh je rezultat truda, odricanja i istrajnosti. Ako u tome uspemo, povećava se nivo poverenja u naše sposobnosti da ostvarimo postavljene ciljeve. 

Moramo samo da pazimo da ne postavimo previše ciljeva odjednom, ili da ciljevi ne budu preteški. To povećava mogućnost da nećemo biti uspešni u njihovom ostvarenju, što može negativno da utiče na naše samopoštovanje.

Sport pozitivno utiče na naš mozak

Našem mozgu je potrebna svakodnevna aktivnost i izlaganje novim izazovima da bi funkcionisao optimalno. Bavljenje sportom podstiče cirkulaciju krvi u našem mozgu i tako mu obezbeđuje kvalitetan kiseonik.

Naučna istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost takođe pozitivno utiče na naše pamćenje, koncentraciju i sposobnost rešavanja problema. Aktivan mozak bolje regeneriše svoje neuronske mreže, a svi ovi faktori pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje. 

Socijalizacija

Ljudi su društvena bića kojima je potreban osećaj pripadnosti zajednici da bi funkcionisali optimalno. Socijalizacija pojačava lučenje hormona oksitocina u našem telu. Oksitocin, s druge strane, jača naše osećanje da smo deo grupe ljudi na koje se možemo osloniti i od kojih možemo očekivati pomoć ako je potrebno. 

Redovna socijalizacija i osećaj pripadnosti su dve ključne stvari za naše mentalno blagostanje. Ako se kao deca bavimo timskim sportovima, na taj način napredujemo u oblastima saradnje i zajedničkog savladavanja izazova. Istovremeno, u takvom okruženju možemo razviti nova prijateljstva. Sve nas to uspešno priprema za izazove odraslog života.

Umerenost je ključ dobrog mentalnog zdravlja

Kao u svim oblastima života, i kod bavljenja sportom treba poštovati pravilo umerenosti. Moramo paziti da nedostatak uspeha ili samopouzdanja u drugim oblastima života ne pokušamo da nadoknadimo prekomernim bavljenjem sportom. Balansiran pristup je ključan.

Postavljanje teško ostvarivih ciljeva koji zahtevaju previše napora od nas može dovesti do hroničnog fizičkog umora. Dugoročno, nedostatak kvalitetne regeneracije može uništiti naše mentalno zdravlje, a u ekstremnim slučajevima može dovesti i do anksioznosti, depresije ili niskog samopoštovanja. 

Istovremeno, moramo paziti da ne budemo izloženi prevelikom psihičkom pritisku i stresu zbog sopstvenih očekivanja za dobre rezultate, ili zbog očekivanja ljudi oko nas.

Ako je moguće, sport bi pre svega trebalo da bude nešto prijatno, što dobro utiče na naše fizičko i psihičko zdravlje. Obim i oblast rada moramo da prilagodimo svojim željama, sposobnostima i interesovanjima, a da pritom vodimo računa o kvalitetnoj regeneraciji. 

Na ovaj način ćemo se pobrinuti da sport jača naše samopoštovanje, oblikuje našu ličnost i pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje.

Bonus video