Dolazak Kirsti Koventri na čelo MOK-a neki tumače kao početak novog poglavlja u vođenju svetskog sporta, mada trenutno 35 od 37 svetskih federacija vode muškarci

Na nedavnim izborima za predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), dvostruka olimpijska šampionka u plivanju Kirsti Koventri (Zimbabve) pobedila je šestoricu muškaraca i postala prva žena u toj ulozi za 130 godina koliko postoji ta organizacija. Osnivač MOK-a i utemeljivač Modernih igara, francuski baron Pjer de Kuberten, krajem 19. veka pozivao se na antičku tradiciju i govorio da ženama nije mesto u sportu.

PROČITAJTE NA SPORT KLUBU

Podvig Srbije: Preko Slovenije do Svetskog prvenstva!

Dečak u pismu napisao Novak, Vučić u lajvu pročitao – Jokić!

Drčelić ispred Skupštine na skupu podrške Vučiću

Kad su ga pitali posle Prvih letnjih igara u Atini, 1896. godine (241 sportista) – na kojima žene nisu dobile priliku da učestvuju – šta misli o tome da i one postanu deo najveće smotre sporta; navodno je rekao: „Zašto da ne – mogu da pletu vence za pobednike!”

Svoj pobednički venac sada je sama sebi isplela Kirsti Koventri koja je na izborima u Grčkoj savladala šest jakih muških autoriteta, među kojima su bili i sin nekadašnjeg predsednika MOK-a, Huan Antonio Samaran Mlađi (Španija), i dvostruki olimpijski šampion, danas predsednik Svetske atletske federacije Sebastijan Kou (V. Britanija). Koventrijeva je posle ove istorijske pobede istakla da veruje u snagu žena („Iskoristite svaku priliku kada sretnete ženu koja je bila uspešna u bilo kom sektoru i samo je pitajte kako je to uspela…“).

Međutim, treba znati i to da je svetski sport, i pored svih prethodnih inicijativa, daleko od rodne ravnopravnosti u oblasti menadžmenta. Drugo je pitanje to da li uopšte u izvršne odbore i komitete treba birati ljude po takvom obrascu ili isključivo po stručnosti i sposobnosti, pa neka onda bude i sto odsto žena ili sto odsto muškaraca. Kad su sportska takmičenja u pitanju, tu je zahtev za podjednakom zastupljenošću sasvim i opravdan i logičan.

Ako pogledamo kako se odvijala borba žena za jednakost na olimpijskoj sceni, videćemo da je De Kubertenov princip odmah pao u vodu, ali da su sportistkinje još dugo posle toga samo simbolično bile prisutne. Debitovale su već na Drugim igrama u „Parizu 1900“, u vrlo skromnom broju (22 od 997 učesnika, 2,2 %), a u „Sent Luis 1904“ još manje (6 od 651, 0,9 %)… Tek u „Helsinkiju 1952“ bilo ih je iznad 10 % – (519 od 4.495, 10,5 %); „Montreal 1976“ donosi skok na jednu petinu – (1.260 od 6.084, 20,7 %); „Atlanta 1996“ na jednu trećinu (3.512 od 10.318, 34 %); „Atina 2004“ je premašila 40 odsto – (4.329 od 10.625, 40,7 %), „Tokio 2020“ prišao na korak od izjednačavanja polova – (5.573 od 11.420, 48,8 %); i konačno, „Pariz 2024“ doneo potpunu ravnopravnost – (5.250 od 10.500, 50 %).

Ovaj uspon ni blizu nije vidljiv u sportskim komitetima i federacijama, ma koliko broj žena rastao u članstvu MOK-a od 1996. godine (tada je u te svrhe uneta jedna izmena u Olimpijskoj povelji), u kojem su pored bivših uspešnih olimpijaca i prinčevi i princeze, biznismeni, političari… Njegovi članovi su i Nenad Lalović (Srbija), koji je i član vlade MOK-a (Izvršni komitet), i nekadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Od 110 članova MOK-a, 48 su žene (47,2 %). Potpuno je drugačija slika u svetskim sportskim federacijama koje priznaje MOK. Na najvišoj funkciji u 35 od 37 takvih federacija nalaze se muškarci (94,6 %). Tačnije, samo svetski golf i stoni tenis vode predsednice. U pitanju su dve Šveđanke: jedna od najboljih golferki svih vremena Anika Serenstam (Svetska golf federacija) i nekadašnja stonoteniserka Petra Serling (Svetska stonoteniska federacija).

Nedavno su Evropska unija i Savet Evrope u svom zajedničkom istraživanju „All in Plus“ izneli zaključke o rodnoj ravnopravnosti u evropskim sportskim organizacijama, naglasivši da samo 12 odsto sportskih saveza ima ženskog predsednika. U jednom drugom istraživanju (UN Women) objavljenom prošlog meseca, navodi se da u 25 zemalja na svetu 28 žena obavlja ulogu šefa vlade ili države, kao i da prema sadašnjem tempu rodna ravnopravnost u ovoj oblasti neće biti dostignuta za 130 godina.

PREDSEDNICI/PREDSEDNICE SPORTSKIH FEDERACIJA KOJE PRIZNAJE MOK

Vodeni sportovi: Husein Al-Musalam (65 god, Kuvajt)
Streličarstvo: Ugur Erdener (75, Turska)
Atletika: Sebastjian Kou (68, V. Britanija)
Badminton: Pol-Erik Hejer (59, Danska)
Košarka: Andreas Zaglis (45, Grčka)
Dizanje tegova: Muhamed Džalod (63, Iran)
Fudbal: Đani Infantino (55, Švajcarska)
Biatlon: Ole Dalin (70, Švedska)
Bob i skeleton: Ivo Feraini (65, Italija)
Kanu i kajak: Tomas Konjecko (61, Nemačka)
Konjički sport: Ingmar de Vos (61, Belgija)
Sportsko penjanje: Marko Skolaris (66, Italija)
Mačevanje: Emaniel Kacijadakis (78, Grčka)
Golf: Anika Serenstam (54, Švedska)
Gimnastika: Morinari Vatanabe (66, Japan)
Rukomet: Hasan Mustafa (80, Egipat)
Hokej: Tajab Ikram (66, Pakistan)
Hokej na ledu: Luk Tardif (72, Francuska)
Džudo: Marius Vizer (66, Rumunija)
Sankanje: Ejnars Fogelis (64, Letonija)
Moderni petoboj: Klaus Šorman (78, Nemačka)
Streljaštvo: Lučano Rosi (71, Italija)
Klizanje: Kim Džae Jul (56, Koreja)
Skijanje i snoubord: Johan Eliaš (63, Švedska)
Surfing: Fernando Agvere (66, Argentina)
Stoni tenis: Petra Serling (54, Švedska)
Tenis: Dejvid Hagerti (67, SAD)
Odbojka: Ari Grasa (81, Brazil)
Biciklizam: David Lapartjan (51, Francuska)
Rvanje: Nenad Lalović (66, Srbija)
Karling: Bju Veling (71, SAD)
Veslanje: Žan-Kristof Rolan (56, Francuska)
Ragbi: Bret Robinson (55, Australija)
Jedrenje: Kvanaj Li (63, Kina)
Skejt: Sabatino Araku (72, Italija)
Tekvondo: Čue Čung-von (77, Koreja)
Triatlon: Antonio Arimani (57, Španija) 57