Nadal, Lens… Za njih se šuškalo da koriste kortikosteroide

Rafael Nadal
Cameron Spencer/Getty Images

Kortikosteroidi su lekovi koji veoma podsećaju na kortizol, hormon koji naše nadbubrežne žlezde proizvode prirodno. Kortikosteroidi se često nazivaju skraćenim terminom "steroidi", iako nisu steroidna jedinjenja povezana sa muškim hormonima, koje neki sportisti često zloupotrebljavaju.

Roselina Bašelo, bivša ministarka zdravlja i sporta Francuske, podigla je buru kada je izjavila da je španski teniser Rafael Nadal pao na doping testu 2012. godine, ali da je afera prikrivena. U to vreme Španac je pauzirao sedam meseci zbog navodne povrede kolena, a zapravo je bio u pitanju doping kortikosteroidima, tvrdila je ona.

U nekoliko navrata, doduše tiho i bez konkretnih efekata, govorilo se i pisalo o tome da „Najkovi“ „manekeni“ u svetu tenisa, Rodžer Federer i Rafael Nadal, imaju povlašćen položaj u ATP organizaciji, naročito kada su žrebovi za velike turnire u pitanju i da ne prolaze sve doping kontrole, kao ostali sportisti.

Lens Armstrong i doping kortikosteroidima

Ovo nije prvi put da su sportisti povezivani sa dopingom kortikosteroidima. Naime, najveći globalni proizvođač sportske opreme, američka kompanija „Najk“, platila je 2006. godine čak 500.000 dolara nekadašnjem predsedniku Međunarodne biciklističke unije (UCI) Hajnu Verbrugenu, kako bi zataškao pozitivne doping rezultate čuvenog bicikliste Lensa Armstronga, tokom Tur de Fransa 1999. godine. Armstrong je tada, navodno, bio pozitivan na kortikosteroid.

Skandal sa dopingom prvi je otkrio Džulijan Divrajs, koji je bio mehaničar u Armstrongovom timu, a sve je objavljeno u knjizi „Poverljivo iz El-Eja, sve tajne Lensa Armstronga“, koju su objavili novinari Dejvid Volš i Pjer Balester.

Guliver

Šta je uopšte doping u sportu?

Nagrade, lične i finansijske, koje su deo modernog sporta, mogu da stvore nezdravu želju za pobedom po svaku cenu. Da bi ostvarili prednost, neki sportisti koriste ergogena sredstva, odnosno sredstva koja poboljšavaju takmičarsku sposobnost, iznad nivoa zadatog genetskom predispozicijom ili treniranjem. Ergogena sredstva mogu se podeliti u pet grupa:

Farmakološka (lekovi koji poboljšavaju sposobnost, npr. anabolici ili stimulansi)

Fiziološka (npr. krvni doping)
Psihološka (npr. hipnoza)
Mehanička (npr. odeća ili oprema)
Nutritivna (dodaci ishrani)

Farmakološka i fiziološka sredstva se najčešće nazivaju „doping“. Da bi se obezbedili isti uslovi za sve sportiste, upotrebu dopinga kontrolišu vodeća sportska tela, postavljajući pravila o tome šta je prihvatljivo, a šta ne. Npr. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) izdaje listu zabranjenih supstanci.

Ova pravila se sprovode kroz programe kontrole lekova i uključuju prikupljanje i analizu uzoraka urina takmičara. Nepoštovanje pravila može da dovede do diskvalifikacije i zabrane daljeg takmičenja. Olimpijski pokret definiše doping kao „upotrebu sredstava (supstanci ili metoda) koja su potencijalno štetna po zdravlje sportista, i/ili imaju sposobnost da poboljšaju njihovu takmičarsku sposobnost; ili kao prisustvo zabranjene supstance u telu sportiste ili postojanje dokaza o korišćenju zabranjene supstance ili metode“.

Ova definicija je ustanovljena tokom Međunarodne konferencije o dopingu, održane u Lozani februara 1999. godine, ali nije odobrena od strane mnogih stručnjaka prisutnih na tom sastanku. Bez obzira na to, ovo je definicija koju bi klupski lekar trebalo da koristi. Danas, problem dopinga u sportu brine ne samo Olimpijski pokret i vlade, već i međunarodna udruženja koja povezuju stručnjake u sportu, uključujući i najstarije, Internacionalna federacija sportske medicine (FIMS).

Broj pozitivnih doping slučajeva je značajno porastao tokom poslednjih nekoliko godina. Ovaj porast je bez sumnje odraz velike sume novca uključenog u profesionalni sport i većeg broja organizovanih takmičenja, što primorava sportiste da treniraju tokom cele godine i često se takmiče.

Posledica je nemogućnost nalaženja vremena za odmor, što dovodi do stres povreda i pokušaja sportista da poboljšaju svoje sposobnosti upotrebom zabranjenih supstanci ili doping metoda. Klupski lekar mora da poseduje znanja o zabranjenim supstancama i tehnikama, kao i procedurama za testiranje. On takođe mora da bude svestan štetnih efekata ovih lekova koji mogu da zahtevaju lekarsku pomoć.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare