Budžet je zvanično veći, sportski savezi dobijaju manje, a ostatak novca biće raspoređen posebnom odlukom. To je u najkraćem rezime odluke o finansiranju sporta u 2024. godini koji je donela Vlada Republike Srbije. Deluje jednostavno, a u stvari je komplikovano, jer postoje određene poznate, ali i jedna važna nepoznata činjenica.

povezane vesti

Srbija lažna zemlja sporta, zemlja Zvezde i Partizana

Skener

18. jan 2023 107

Skener

18. jan 2023 107

OS Kosova traži: Izmerite temperaturu srpskim odbojkašima

Odbojka

24. jan 2024 37

Odbojka

24. jan 2024 37

Polako postaje tradicija  da u „zemlji sporta“, sportski savezi iz godine u godinu dobijaju sve manje sredstava. Sa dve milijarde i 275 miliona iz 2022, na dve milijardi i 231 milion iz 2023, granski sportski savezi su došli na dve milijarde i 10 miliona ili oko 16,75 miliona evra u 2024. godini.

Malo za državu gde se košarkaški giganti, koji pune Beogradsku Arenu iz nedelje u nedelju, hvale ogromnim budžetima. Da ne govorimo o fudbalskom velikanu, koji je ove godine igrao u Ligi šampiona i sa budžetom od 50 miliona evra osvojio jedan bod.

Sve to ne bi bio problem da najveći deo finansiranja na direktan ili posredan način, ne ide od strane države. Ali priča o favorizovanju i ulaganju Srbije u fudbalsku i košarkašku sekciju dva beogradska kluba je odavno ispričana i dobro poznata.

Da se vratimo na „ostatak“ srpskog sporta. Neki su u olimpijjskoj godini dobili malo više, neki malo manje, ali svi zajedno će imati 221 milion manje u odnosu na 2023. godinu ili kada se to prebaci u evre, minus je negde oko 1,85 miliona evra.

A zvanično je više para. Zabunu unosi 420 miliona dinara ili 3,5 miliona evra, koja ulaze u planirani budžet, a koja će biti raspoređena kako stoji u dokumentu „posebnom odlukom“. Ko tačno odlučuje i gde će ovi novci završiti, nije poznato. Da li je to Vlada, Ministarstvo sporta ili neko treće ili možda prvo lice?

U hemiji postoji izraz slobodni radikali. To su nestabilni molekuli koji stupaju u reakcije sa delovima ćelija, dovode do funkcionalnih promena i menjaju sistem. Tako je i sada u sportu prisutno tih slobodnih 420 miliona dinara, koji čekaju da se zalepe na nekoga.

Nedavno je Slobodan Branković, direktor Srpskog atletskog saveza izjavio da je Vlada Republike Srbije na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića uplatila 100 miliona dinara ili negde oko 850 hiljada evra na račun ovog saveza.

To je za 35 miliona dinara više od godišnjeg budžeta srpske kraljice sportova. I bilo bi lepo da atletika ima i 500 miliona, jer to kao bazični sport i zaslužuje, ali na osnovu određenih kriterijuma, a ne na osnovu onoga što kaže ili misli predsednik ili bilo ko drugi ko sebi daje za pravo da odlučuje kako će biti raspoređene pare poreskih obveznika.

To je samo jedan od primera kako mogu da funkcionišu stvari. A to nikako nije poželjno, jer će onda svaki granski savez moći sa punim pravom da pita „zašto njima, a ne nama?“. Mada je i to u Srbiji diskutabilno, jer većina čelnih ljudi saveza ništa i ne pita, nego samo zahvaljuje, plašeći se da ne ostanu i bez ono malo sredstava što dobijaju.

Odluci o finansiranju srpskog sporta, u ovom konkretnom slučaju, nedostaje kriterijum za raspodelu 420 miliona dinara. Da se tačno na osnovu čega nekome može nešto da pripadne. „Posebna odluka“ ostavlja mnogo prostora za manevar. Jer u „zemlji sporta“, samo jedan slobodan radikal koji nije pod kontrolom, može sve da poremeti. A kamoli 420 miliona.