Udruženje sportskih novinara Srbije u petak je dodelilo nagrade najboljima u godini za nama. Ponosni smo što su trojica naših kolega nagrađeni za svoj predan i odvažan rad.

Ima dana kada nije lako baviti se ovim poslom. I ima godina kada je takvih dana više od onih kada uživate jer je ovo poziv koji ste izabrali. Takve su neke godine došle, ali naš Nikola Stamenić ni kada je najteže ne odstupa od svega onoga što znači biti dobar novinar i onoga što podrazumeva raditi svoj posao časno, odgovorno i pošteno.

Ovaj posao nosi svoju težinu. I u svetu je posao sportskog novinara sa razlogom među poslovima koji su ocenjeni kao najstresniji. U našoj zemlji, u okolnostima u kojima se mi bavimo ovim poslom treba to pomnožiti sa 100.

Drugi put u karijeri Nikola Stamenić dobio je nagradu „Zlatno pero“ koju Udruženje sportskih novinara Srbije dodeljuje za najboljeg novinara.

„Hvala žiriju koji je za najboljeg novinara izabrao novinara koji ne dobija akreditaciju od Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Ne bih voleo da se ovo protimači kao neko kukanje, samo iznosim činjenično stanje pred kolegama koje jako cenim uz poruku da će Sport Klub nastaviti da piše objektivno bez obzira na sve pritiske sa kojima se suočavamo“, kaže Nikola Stamenić.

Sve gore napisano važi i za našeg kolegu Branka Spasojevića koji je već dobijao priznanja za ekskluzivu godine i nagradu „Zlatno pero“.  I ponovićemo se – u današnje vreme još i više. Informacije dolaze i do drugih novinara i do drugih redakcija. Ne biraju svi da krenu trnovitijim putem u ovo vreme i objave podatke za koji će neko branko spadrugi reći „dobro je ovo, ali ćuti, bolje da ne talasamo“.

Mi talasamo.

„Imam potrebu da poručim, Sport Klub će i u narednom periodu nastaviti da se bori za bolje sutra srpskog fudbala, srpskog sporta, baveći se temama od značaja za njegov boljitak“, rekao je Branko Spasojević.

A šta reći za našeg Dušana Vučkovića? Skromno je na naše čestitke rekao – „Ma miko, nisu imali kome drugom da daju, pa dali meni“… Ne miko, do sad nagradu za najboljeg kamermana nisu dali nikome drugome…

„Kao i mnogi ovih dana osećam potrebu da ovu laskavu nagradu podelim sa takmičarima u disciplini istrajnog hodanja. U njima koji se unapred odriču lovorovog lišća i krajnje im je neprijatno pred pojmom besmrtnosti u bilo kom pežorativnom smislu stoji jedini aksiom mog zanimanja. Ja sam bio tu da svedočim. „, poručio je Dušan Vučković u govoru koji je pročitao naš kolega Marko Stolica, jer je Dule na zadatku u dalekom Tajlandu.

Za nas su prepreke samo izazovi.

Čestitamo kolege. Ponosni smo na vas.