Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Biti prvi čovek Olimpijskog komiteta Srbije je, suštinski, biti lider sporta jedne zemlje.
Uz sva uvažavanja ministra sporta, olimpijski vođa je ličnost sa rejtingom, respektabilnim u svim segmentima.
Nedavno je Dejan Tomašević, bez protivkandidata, jednoglasno izabran za naslednika Bože Maljkovića. U izbornoj trci koja je, uz dozvolu MOK, produžena za šest meseci, dobio je mandat i pre glasanja. Državni vrh dao je „zeleno svetlo“, nalog glasačima je izdat i sve je bilo jasno – 59:0!
Povezano:
Niko se nije pitao kako to da srpski sport nema bar još jednog kandidata, pa nije čak ni organizovana priča sa još jednim imenom koji bi unapred naučio tekst čestitke.
Ne ulazeći u sposobnosti nekadašnjeg košarkaša da vodi težak posao, loše je sve organizovano. I sam bi morao da se upita da li baš zaslužuje svih 59 glasova i da li baš niko nije bio, bar, uzdržan. Tako je bilo i kod Maljkovića, koji je pre dva mandata nasledio Vlada Divca, a da nikada nije imao sličnu funkciju.
I tada je vrh reagovao na način da je Ivan Todorov svoju kandidaturu povukao a Skupština kasnije donela odluku o izmeni i dopuni Stauta OKS u smislu uslova za predsednika koji bi odgovarali Božidaru Maljkovuću. Uzgred, Todorov je kao uspešan i dokazan sportski radnik pre pomenutih zaslužio da bude predsednik.
Čovek koji apsolutno poznaje olimpijski pokret, funkcionisanje, propise je Đorđe Perišić.
Đorđe Perišić – sportska i funkcionerska karijera
Olimpijac u dva sporta, osvajač prvog vaterpolo olimpijskog zlata 1968. i po završetku sportske karijere, uspešan na najvažnijim sportskim dužnostima, uključujući ministarstvo sporta i rad u teškim godinama na mestu genseka Olimpijskog komiteta ima šta da kaže.
Govorio je o svojim iskustvima na mestu operativca Olimpijskog komiteta i njegova zapažanja treba zapamtiti. Iz dužeg intervjua, uz dozvolu urednika podkasta, beležimo, parafrazirajući razmišljanja vezana za predsednike sa kojima je radio i koje je kasnije, po odlasku u penziju pratio:
„Najbolje da krenemo redom, ali odmah da kažem Dragan Kićanović je najbolji predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, ostali mi nisu ni za crno ispod nokta“, počeo je Perišić.
Aleksandar Bakočević – predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta
O Kići kasnije. Prvi je u priči bio političar Aleksandar Bakočević koji sa sportom nije imao nikakve veze. Đorđe Perišić se podsetio prvo tih vremena.
„Zaključno sa periodom od 1989. do 1992. u Savez za fizičku kulturu Jugoslavije (SFKJ), Jugoslovenki olimpijski komitet (JOK) i sportski savezi za funkcije predsednika u tim organizacijama predlagali su savezi organizacija za fizičku kulturu republika i pokrajina (SOFK) na osnovu redosleda utvrđenog u koordinaciji sa Socijalističkim savezom radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ) i Savezom socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ)“.
Tako je bilo do prvih demokratskih izbora:
Povezano:
„Oni su za predsednika JOK bili održani u julu 1993, za mandat 1993 – 1996. Pravo na predlaganje kandidata i sam izbor su imale sportske organizacije punopravni članovi JOK. Vaterpolo savez Jugoslavije (VSJ) predložio je Milana Galeta Muškatirovića, bivšeg vrhunskog sportistu, osvajača medalje u Tokiju 1964. i istaknutog sportskog radnika. Kajakaški savet Jugoslavije (KSJ) je predložio dotadašnjeg predsednika JOK Aleksandra Bakočevića. On je funkciju obavljao na predlog SOFK Srbije na osnovu odredjenog redosleda. U vreme izbora Bakočević je bio sudija Ustavnog suda Jugoslavije a jedna od odredbi Ustava SRJ je glasila da sudije tog suda i ministri ne mogu da vrše ni jednu drugu javnu funkciju, dakle da ne mogu da budu kandidati i da se nadje na izbornoj listi za predsednika JOK. Za tu odredbu je znao samo Aleksandar Bakočević pa se o tome u JOK-u nije ni raspravljalo. Na izborima je, zna se, Bakočević pobedio Muškatirovića“.
Tu priči nije bio kraj:
„Nekoliko meseci posle izbora Bakočević se stalno raspitivao o pošti koja je stizala u JOK. Jednog dana je u kancelariju JOK, na Adi Ciganliji, stigao koverat Ustavnog suda sa pismom, potpisanim od Krcuna Dragovića, generalnog sekretara suda. Ustavni sud je JOK-u dostavio svoje mišljenje da funkcija predsednika JOK nije javna funkcija. To mišljnje važi i danas i niko ga nije opovrgao. Tadašnji predsednik je tada postao bezbrižan“.
Dragan Kićanović – predsednički mandat u Jugoslovenskom olimpijskom komitetu
Bakočevića je nasledio Kićanović, pa je JOK tada na dva najvažnija mesta imao dvojicu osvajača olimpijskog zlata u košarci, odnosno vaterpolu.
„Ponosan sam zbog toga i to je predsednik MOK-a Samaranč stalno isticao i navodio kao primer. Kićanović je u okviru svojih redovnih poslova dao sebi zadatak da za JOK-u obezbedi poslovni prostor i u tome je uspeo. Zahvaljujući DIPOSU, koji se brinuo o diplomatskim objektima, mi smo 1998. dobili u zakup kuću u ulici Generala Vasića. Bila je ruinirana, vlaga do pola prizemlja. Napravili smo dogovor sa Energoprojektom na čijem je čelu bio bivši košarkaš Dejan Kovačević da nam to, u vidu sponzorstva, srede i dobili smo sjajan objekat. Za unutrašnjost kuće smo od MOK dobili 75.000 dolara. Naravno da smo za iznos utrošen za renoviranje olimpijske kuće bili oslobođeni od plaćanja zakupnine“.
Uz brigu o sportu u teškim danima zbog politike Kićanović je morao da brine i o opstanku olimpijske kuće.
„Zvao nas je jednom na sastanak predsednik Srbije Milan Milutinović. Ovo-ono, pa onda informacija da je kuća nekome zapala za oko, da moramo da je napustimo i da se snađemo kako znamo. Kasnije smo saznali da je zainteresovan bio Milutin Mrkonjić. Kića je tada pitao predsednika Milutinovića da li zna zbog čega je bio vrhunski košarkaš. Zatim je objasnio predsedniku da je bio fenomenalan igrač, između ostalog i ‘Zato što sam bio lud – Zapaliću zgradu ili ću dovesti sportiste i napravićemo živi zid oko zgrade’. Kasnije smo u vlasništvo dobili Rankovićevu vilu na Dedinju, koja je bila toliko propala da nije mogla da se koristi“.
Bilo je to u olimpijskoj 2000. godini kada su Igre u Sidneju bile najvažniji sportski zadatak.
„Mi smo tada za Sidnej obezbedili paradnu opremu i džeparac od 870 australijskih dolara za svakog od 170 članova delegacije. Tada smo sami obezbedili sredstva za nagrade, za osvajače medalja, za odbojkaše 150 hiljada maraka, za vaterpoliste 90 i za Jasnu Šekarić 12 hiljada. Pre toga JOK, a posle OKSCG i OKS to nisu uradili, niti im je padalo na pamet. Država i ministar sporta Velizar Đerić su nam iz budžeta namenili 100 hiljada dinara. Može o Kići još mnogo da se priča, MOK nam je poklonio mini bus sa 15 sedišta, a od sponzora smo dobili dva automobila“.
„Vlade Divac je raskrčmio imovinu OKS“, a o Vesiću i Zečeviću…
Perišić je uveliko bio u penziji kada je na mesto predsednika stigao Vlade Divac. I tada je politika činila svoje, dotadašnji predsednik Ivan Ćurković je sam procenio da u izbornom danu treba da se povuče.
„Divac je raskrčmio imovinu OKS. Kako? Prihvatio je da OKS da Gradu Beogradu kuću i da u zamenu dobije prostor na Tašmajdanu na mestu gde je bio Partner inženjering. Tako je sada OKS postanar u nekadašnjoj svojoj kući a na Tašu se ništa nije promenilo“.
Perišić o Boži Maljkoviću nema mnogo pohvalnih reči. Počev od samog izbora pa do nekih poteza tokom predsednikovanja. Podsetio je prvo kako je Maljković izabran:
„Na kraju svog drugog mandata Vlade Divac, kao predsednik OKS u skladu sa Poveljom MOK i Statutom OKS otvara izborni proces za izbor predsednika OKS, članove izvršnog i nadzornog odbora za period 2017-2020. U roku je stigla samo kandidatura Ivana Todorova koji je ispunjavao sve uslove za izbor na funkciju po Statutu OKS. Proces izbora je mogao da bude obustavljen samo ličnim povlačenjem kandidature odnosno odustajanjem od izbora“.
Iako se činilo u sportskim krugovima da je izbor Todorova bila gotova stvar, nije bilo tako:
„Državnom vrhu kandidatura Ivana Todorova nije odgovarala, a za tu funkciju bio predviđen košarkaški trener Božidar Maljković koji nije ispunjavao uslove iz Statuta OKS. Da bi Maljković bio izabran trebalo je sa Todorovom završiti da povuče svoju kandidaturu što je on učinio nakon što izborna sednice Skupštine OKS nije održana zbog nedostatka kvoruma. Trebalo je pre nove izborne skupštine održati redovnu na kojoj bi se usvojile izmene i dopune Statuta OKS u delu koji definiše uslove koje kandidat za predsednika OKS treba da ispunjava. Posle postignutog dogovora sa Todorovim, obavezu da pripreme predlog Odluke o izmeni i dopuni Statuta OKS u poglavlju „predsednik“ dobili su Goran Vesić i Žarko Zečević. Oni su to brzo uradili i Skupština je prihvatila te promene na sednici u martu 2017.“
„Maljković je Milicu Mandić, olimpijsku šampionku, ponizio!“
Posle toga je sve bilo rutina:
„Ponovo je otvoren izborni proces za predsednika OKS. Drugih kandidata osim Maljkovića nije bilo.“
Perišić iz Maljkovićevog vođenja OKS izdvaja nekoliko stvari:
„Predsednik OKS je kasnije izjavio da neće da učestvuje u marifetlucima. Međutim, prvi je sam napravio odmah kada je posle izbora za predsednika predložio skupštini da se Milica Mandić, Žarko Zečević i Bogdan Obradović imenuju za članove Izvršnog odbora, a po dobijanju saglasnosti postavio ih je za potpredsednike OKS.“
Objašnjava Perišić konkretno zamerku:
„Maljković je Milicu Mandić, olimpijsku šampionku, ponizio. Naime, ona kao imenovana a ne izabrana članica Izvršnog odbora nije, po Povelji MOK, mogla da učestvuje u radu kada su na dnevnom redu pitanja vezana za Olimpijske igre. Zečević i Bogdanović nisu ni bili nikada na Igrama pa to za njih nije ni bilo bitno. Ta zabrana je za Milicu važila i u drugom manadatu kada je već bila dvostruka olimpijska pobednica.“
Maljković je, po Perišiću, napravio grešku prilikom promene članova IO.
„Dozvolio je da se u toku mandata održe još jedni izbori kada je Zoran Gajić, tada član IO, izabran za ministra sporta, pa je podneo ostavku u OKS-u. Tada su održani izbori na kojima je Đula Mešter izabran za člana IO ali to je, kao i kooptiranje Nebojše Čovića bilo nemoguće. Zašto? Zato, jer je samo prva sednica Skupštine OKS izborna, novih takvih sednica, tokom mandata nema. Na mesto Gajića trebalo je da bude izabran prvi sportski radnik koji je ostao ispiod crte u glasovima za izbor članova IO na izbornoj skupštini. To mesto se vezuje za ime, a ne za sport“.
Sledeća primedba se odnosi na promenu Statuta:
„Ostaće zapisano da je Božidar Maljković prvi predsednik koji je, za razliku od svih prethodnika na tom mestu, dobijao novčanu nadoknadu. Takva odluka je doneta na sednici decembra 2020. kada je odlukom konstatovano da „predsednik svoju dužnost obavlja profesionalno“. Bilo bi pošteno da je to uradio za svog naslednika. Ovako je to uradio za sebe i pozivam ga, zbog savesti, da vrati sredstva koja nisu mala“.
„OKS osporio uspeh Đokovića, Zorane i Damira, vaterpolista…“
Perišić ne zna zbog čega nije održana svečanost za izbor najboljih u 2024.
„Pamtiće se i da OKS posle 31. godine proglašenja najuspešnijih sportista i ekipa, upravo u vreme Maljkovićevog predsednikovanja, iz verovatno njemu poznatih razloga, na kraju olimpijske 2024. nije organizovao svečanu manifestaciju i time prekinuo lepu tradiciju. Učinjena je velika nepravda prema sportistima, osvajačima medalja u Parizu. OKS je tako osporio uspeh Novaka Đokovića, Zorane Arunović i Damira Mikeca, vaterpolista, košarkaša, tekvondistkinje Aleksandre Perišić. Podsetiću da ih je prijavio upravo OKS, da su nosili opremu sa grbom zemlje, da je Novaku Đokoviću zlatnu medalju predao Tomas Bah predsednik MOK. Gde ćeš veće počasti!“
U zemlji posle slavlja na balkonu više ništa bar za javnost nije bilo. Istina, podeljena su priznanja vaterpolisti Dušanu Mandiću, selektoru Urošu Stevanoviću i vaterpolo ekipi na skupu u julu pred polazak na SP u Singapur. Perišić jetko zaključuje:
„Tako se, Božidare Maljkoviću, ne cene, ne poštuju i ne uvažavaju olimpijski medaljaši!“
Izbor Dejana Tomaševića – „Sve se znalo…“
Za kraj, uspešni sportista i sportski radnik se osvrnuo na izbor Tomaševića:
„Sve se znalo, u medijima sam pročitao da je Tomašević jedini kandidat, a da procesna trka nije ni počela. Maljković je pisao da se izbori odlažu na insistiranje države u izbore i da neće da učestvuje u takvim marifetlucima. E, sada zamislite da je neko slao poruke MOK-u šta se, zaista, događa. Ne zaboravite, Povelja MOK je jača od bilo kakvog akta kod nas i ona ne dozvoljava nikakav upliv politike. Mi smo mogli da imamo više kandidata, zamislite tu Bodirogu, Vanju Grbića, Vanju Udovičića, Novaka Đokovića, Filipa Filipovića, Ivana Miljkovića, Maju Ognjenović, predstavnice strelaca. To je snaga. Ovako….“, završio je Đorđe Perišić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare