Snuker je jedan od retkih sportova u kojima tokom igre publici nije dozvoljeno da se oglašava. Po tome je igra za zelenom čojom skoro pa jedinstvena.

U atletici, plivanju ili u tenisu pred servis, pravilo je da je publika tiha, ali nigde se tišina ne doživljava toliko ozbiljno kao oko stola sa zelenom čojom.

Takav je slučaj svaki put kada se igraju najveći snuker-turniri, a naročito u šefildskoj sali “Krusibl”. Tamo je u toku najprestižniji turnir u svetu snukera – Svetsko prvenstvo.

“Skoro pa da se ne usuđujete da duboko dišete jer se bojite da ćete dekoncentrisati igrače. Snaga snukera je u atmosferi. Mi to zovemo ‘klaustrofobičnom intimnošću’. Kada se toliko blizu da možete da dohvatite igrača, onda je sve veoma intenzivno”, kaže Džejmi Brauton, novinar BBC.

SNUKER NA SAJTU SPORT KLUBA:

Dva maksimuma u jednom meču: Pejdž ispisao istoriju snukera

14-godišnjak nije uspeo da sruši rekord Ronija O’Salivena

Istorija snukera na vidiku – stiže tinejdž senzacija iz Turske

Roni O’Saliven: Nisam najbolji igrač snukera svih vremena

Zanimljivo je da u zvaničnim pravilima nema govora o tome kakvu će buku praviti publika, ali nepisani “snuker bonton” nalaže da se ćuti dok udarac ne bude kompletiran.

Tek je onda aplauz dozvoljen.

Treba reći da organizatori turnira zadržavaju pravu da udalje gledaoce koji tokom igre ometaju takmičare.

Zašto mora da se ćuti?

“Tehnički gledano, snuker je najteži sport na svetu. To je igra ogromne preciznosti. Ako ljudi dobacuju, teško je zadržati takav fokus”, kaže za BBC Ian Mekalok, proslavljeni igrač snukera.

Zanimljivo je uporediti snuker sa pikadom, još jednom igrom popularnom u Velikoj Britaniji. Za raziku od snukera, pikado se igra u tzv. “pab okruženju”, gde se navija, viče, pije…

Izuzetak

Jedini turnir na kojem publika sme da se oglašava tokom udaraca je tzv. “Snooker Shoot Out”, koji se jednom godišnje održava u Lesteru.

Igra se jedan frejm od maksimalno 10 minuta, a igrači imaju i sad koji im odbrojava vreme od udarca do udarca…

Malo i o bilijaru…