Gledati u društvu hajdukovaca kako Dinamo pobeđuje Čelsi je pravi doživljaj. Naoštreni na viđeni neuspeh najvećeg rivala u Hrvatskoj, oslobođeni svih evropskih briga posle poraza od Viljareala, pristalice „bilih“ su u neuspehu „modrih“ tražili način za vidanje rana.

„E moj ti, sasuće im Čelsi tri komada i onda će stati. Jedan igrač Čelsija je kao Dinamo.“

Kamere pokazuju stadion Dinama na kojoj najveć tribina ne funkcioniše.

„E moj ti, primaju dvadeset hiljada navijača a nemaju stadion. Uložili su 800 miliona evra za popravku severa. A zamisli još koliko im treba za preostale tri tribine.“

Počinje utakmica, Dinamo se brani. Čelsi napada i u prvih deset minuta tri šanse.

„Jesam rekao, kada ih otvore napuniće ih. Hajde Englezi…“

I onda šok. Oršić je uzeo loptu na svojoj polovini, dao for, pretrčao 60 metara, niko od Engleza ga nije stigao. Špicem je loptu bocnuo i poslao u ugao gola. Muk je zamenilo nervozno gunđanje. Kamera pokazuje trenera Čačića:

„Vidi ga…. Strateg ! Izmislio sistem 9 – 0 – 1.“

Ovo ili ono tek Dinamo je odbranio 1:0.

„I ovi Englezi, kao balvani. Samo trče. Ovom Dinamu da ne daju gol. Majko moja, užasa od fudbala.“

Razočarani okreću se košarci i susretu Hrvatske i Italije.

„Ma šta gledamo i ovo ćemo danas da izgubimo kao Čelsi.“

Sportske Novosti su posvetile Dinamovoj pobedi veka sedam strana. Košarka ima manje od vaterpola, samo se najavljuje mogući duel sa Srbijom.

„I tu je kraj. Oni su druga vasiona.“

Vraćaju se fudbalu:

„Sad imaju vetar u leđa, niko ih ne stiže. Kada počne Mamić po novimama… Postaviće pitanje „ a gde ste vi bili onog dana kada je Dinamo tukao Čelsi“. Znaš šta ću da mu kažem.“

I onda sledi rečenica koju iz pristojnosti nećemo u celini da citiramo ali se kraj nazire:

„Reći ću mu da sam te večeri bio totalno u….“