Na Svetskom prvenstvu u kajaku, koje se održava u Duizburgu, ženski četverac koji čine Anastazija Bajuk, Marija Dostanić, Milica Novaković i Dunja Stanojev i muški u sastavu Anđelo Džombeta, Marko Novaković, Stefan Vrdoljak i Vladimir Torubarov, obezbedili su dva čamca i mesta za osam sportista na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

Dame su u finalu trke na 500 metara zauzele sjajno šesto mesto, što je bila prava potvrda olimpijske vize. Bronza je izmakla za 78 stotinki, ali s obzirom na sve, kroz šta su devojke prošle za samo tri meseca „drila“, konačan rezultat je prava bajka za „Milicu i drugarice“.

Najvažniju trku, polufinalnu, Srpkinje su odveslale u dahu, dobivši bitku sa sjajnom Kanadom za samo osam stotinki. Titula svetskih šampionki na kraju je pripala Novom Zelandu, sa legendarnom Lizom Karington. Srebrne Poljakinje imale su sedam desetinki zaostatka, dok su se bronze dokopale Španjolke, sa legendarnom Terezom Porteljom.

„Moram biti iskren i najviše se zahvaliti selektoru Rodiću, koji je moju ideju prepoznao kao čistu, dobronamernu, željan da sa ženskim četvercom napravimo veliki rezultat. Sve to je podržao UO na čelu sa predsednikom Mirkom Nišovićem. Pružena mi je prilika kao mladom treneru, da uz Rodićevu pomoć, jer nikad ne bih ovo mogao sam, od četverca napravimo čudo, što smo na kraju i uradili. Devojke su svaki trening odradile na vrhunskom nivou, verovale su u rezultat, kao i mi. Ambiciozno smo startovali bez puno iskustva, uz puno vere i nade i ostvarili smo to, prvo ulaskom u finale, što je neviđen rezultat posle tri meseca rada, ali i dokaz da su čuda stvarno moguća i da samo moramo nastaviti da radimo u ovom ritmu i za nas u Parizu neće biti limita. Do tada se možemo jako puno popraviti“, rekao je trener Antun Novaković.

Muški četverac u sastavu Anđelo Džombeta, Marko Novaković, Stefan Vrdoljak i Vladimir Torubarov imao je sve preduslove da se u Duizburgu bori za medalju, ali je u finalu zauzeo „tek“ osmo mesto. Toliko su bili dominantni u kvalifikacijama i polufinalu, da su ih mnogi videli na podijumu, ali je u trci za odličja ponestalo snage i energije.

Naročito u drugih 250 metara, pošto su na polovini trke zauzimali drugo mesto. Na kraju su potpuno stali, dozvolili najvećim rivalima da ih prođu i bilo je dobro to, što su iza njih ostali samo Poljaci, čiji četverac, kako stvari stoje, neće ugledati svetla Pariza. Za naše momke, finalna trka u Duizburgu bi morala da bude i dobra lekcija.

Titulu svetskih šampiona osvojili su Nemci sa rezultatom 1:19,183. Srebro je pripalo Mađarima, a bronza Ukrajincima.

„Neke posade, koje su možda i lošije od nas, bolje su prošle u finalu. Mi se iskreno nismo zadovoljavali samo sa normom, jer smo želeli i medalju. Momci su izgleda previše sagoreli u toj želji. S druge strane, polufinalna i finalna trka bile su možda isuviše blizu, a bilo je problematično u poslednjih 100 metara, koje nisu dobro izveslali“, dao je svoje viđenje finalne trke Đurica Levnajić.

Na kraju trećeg dana SP, koji je obeležila i obilna kiša, zbog koje je čak tri puta pomerana satnica, Branko Lagundžić je veslao u B finalu i bio četvrtoplasirani (1:41,449). Prethodno je talentovani Šapčanin do B finala stigao, zauzevši peto mesto u polufinalu sa vremenom 1:38,568.

„Zadovoljan sam na kraju plasmanom. Moram da istaknem da sam imao veoma teško polufinale, koje me je potrošilo. Nosio sam se gotovo ravnopravno sa najvećim kajakaškim imenima današnjice. Dao sam sve od sebe i mogu da budem zadovoljan. Iz trke u trku idem sve bolje i sve ovo mi je veoma dobro iskustvo za sledeću godinu, gde ću gledati da u mlađim seniorima osvajam medalje i da se što bolje pozicioniram u seniorskom timu. Ovo mi je sve veliko iskustvo“, rekao je Lagundžić.

Bonus video