Priča o klizaču na kratkim stazama Viktoru Anu veoma je neobična i zanimljiva. Rođeni Korejac, kojem je domovina posle povrede otkazala podršku, odlučio je da se takmiči pod zastavom Rusije, a od statusa najboljeg brzoklizača svih vremena delila ga je samo jedna olimpijska medalja.

Rođen kao An Hjun-Su, svoje prve četiri olimpijske medalje osvojio je predstavljajući Južnu Koreju, dok je do ostale četiri došao takmičeći se pod ruskom zastavom.

An Hjun-Su je rođen u Seulu 23. novembra 1985. godine i klizanjem je počeo da se bavi u osnovnoj školi. Prvi put je klizanje na kratkim stazama zapazio gledajući prenos Zimskih olimpijskih igara u Lilehameru 1994. godine, na kojima je jedan od Anovih idola – njegov zemljak Če Dži-Hun osvojio zlato na 500 i srebro na 1.000 metara.

Kao 16-godišnjak, An je bio jedan od najvećih talenata korejskog brzoklizačkog tima na kratkim stazama. Na Svetskom juniorskom prvenstvu 2002. godine osvojio je svoje prvo zlato, a svoj olimpijski debi imao je iste godine u Solt Lejk Sitiju. Tada nije osvojio medalju, a bio je učesnik jednog od najzapaženijih padova na Zimskim olimpijskim ograma. An je bio jedan od četvorice vodećih klizača kada je lančani pad na poslednjem pravcu oborio iz borbe za medalju isključio sve favorite. Peti klizač – Australijanac Stiven Bredburi bio je jedini koji je ostao na nogama, što mu je sasvim neočekivano donelo zlato. An je trku završio kao četvrtoplasirani.

Godinu dana kasnije, An je zaboravio na razočaranje koje mu se desilo u Solt Lejk Sitiju pošto je osvojio zlato u generalnom plasmanu Svetskog prvenstva. To je ujedno bio početak Anove spektakularne serije pobeda, koja je trajala od 2003. do 2007. godine – osvojio je pet uzastopnih Svetskih šampionata.

Sa skoro 20 medalja u svojoj biografiji, An je sa reputacijom najboljeg brzoklizača sveta stigao na Zimske olimpijske igre u Torinu 2006, gde je potpuno opravdao očekivanja – okitio se zlatom na 1.000, 1.500 i u štafeti na 5.000 metara, dok je na 500 osvojio bronzu.

U godinama posle Torina, An je imao problema sa povredama. Tokom 2008, doživeo je pad koji je ostavio ozbiljne posledice po njegovo levo koleno. Usledile su četiri operacije u narednih 13 meseci, u nadi da će do sledećih ZOI u Vankuveru 2010. ponovo biti spreman da se takmiči. Ali, on nije bio u top formi te godine, zbog čega ga je Južna Koreja izostavila iz tima.

Nedugo posle Igara u Vankuveru, An je dodatno otuđen iz južnokorejske brzoklizačke federacije kada mu nije dozvoljeno da se vrati u nacionalni tim. Otprilike u isto vreme, bio je isključen i iz kluba čiji je bio član. Napušten i ostavljen da trenira sâm, Anov otac počeo je da traži pomoć i bolje trenažne uslove za svog sina van granica njihove domovine.

An je razmišljao o preseljenju u Sjedinjene Države, ali je ipak odlučio da postane državljanin Rusije. Svoju odluku javno je saopštio 2011. godine, kada je svoje ime An Hjun-Su promenio u Viktor An. Bez obzira na promene koje su se u međuvremenu desile, An se na Olimpijske igre vratio kao onaj isti klizač od ranije, koji je spreman da osvoji medalje. To je i učinio – osvojio je zlato na 500 i 1.000 metara, a Rusima je pomogao da dođu do zlata u štafeti na 5.000 metara, dok se na 1.500 metara okitio srebrom.

Posle uspeha u Sočiju, An je osvojio i svoje šesto zlato na Svetskom prvenstvu 2014. Sledeće godine je izostao sa podijuma, a njegov najbolji rezultat bilo je peto mesto na 1.500 metara na planetarnom šampionatu, dok je u ukupnom poretku bio deveti. Zbog povrede kolena koja mu se dogodila, pauzirao je veći deo 2016. i nije se takmičio na Svetskom šampionatu. Kada se 2017. vratio, Anova jedina medalja bila je bronza na 3.000 metara – dužina koja nije olimpijska disciplina. Njegovi rezultati se nisu popravili tokom prošle godine – nije uspeo da dođe do medalje ni na jednom od četiri takmičenja u okviru Svetskog kupa.

An je postao popularniji zbog promene državljanstva nego zbog svojih olimpijskih uspeha. Pre Igara u Sočiju, naslovi poput „Zašto je Korejanac u ruskom brzoklizačkom timu?“ pratili su Anov povratak. U Pjongčangu je trebalo da kliza pred domaćom publikom, ali se to nije desilo zbog optužbi za sistemski doping u Rusiji, pa je usledio kraj njegove karijere bez reflektora.

An je jedan od najuspešnijih brzoklizača svih vremena, a karijeru je završio izjednačen sa Amerikancem Apolom Onoom. U Pjongčangu je Anu bila potrebna samo jedna medalja da bi izbio na samo čelo, ali priliku za to nije dobio. Umesto toga morao je da se zadovolji time što je ispisao stranice istorije i za svoju domovinu, i za zemlju koju je kasnije izabrao da predstavlja. Na ZOI u Torinu 2006, An je postao prvi Korejac koji je osvojio tri ili više medalja na jedinim Olimpijskim igrama. U Sočiju 2014. postao je prvi klizač na kratkim stazama pod zastavom Rusije koji je osvojio olimpijsku medalju.

Takođe, prvi je klizač koji je osvojio zlato u sve četiri olimpijske discipline, a klizač je sa najviše osvojenih zlatnih olimpijskih medalja – ima ih ukupno šest. An je u jednom intervjuu objasnio zašto se odlučio da prilikom primanja ruskog državljanstva za sebe odabere ime Viktor.

„Prvo, ime Viktor povezano je sa rečju ‚victory‘, što znači pobeda. Simbolično je i nadam se da će mi doneti sreću. Drugo, znam još jednog Korejca po imenu Viktor, koji je veoma popularan u Rusiji, a dobro je poznat i u Južnoj Koreji – Viktor Coj. Voleo bih da u Rusiji budem popularan kao on. I treće, rečeno mi je da je Viktor ime koje Rusi lako pamte“, istakao je An u intervjuu za „Raša tudej“.

Apolo Ono je mnogo lepih reči imao da kaže o svom mlađem, podjednako dobrom kolegi.

„Viktor An, kako mu je sada ime, najlepši je klizač na kratkim stazama u svetu, kada je u pitanju tehnika i način na koji kliza. Možda nije dobar kao nekada, možda nema tehniku koju je nekada imao, ali ono što mi se dopada kod Viktora Ana je što skija sam za sebe. Nije poguran od strane trenera, nego skija zbog toga što zaista, zaista želi da pobedi i zato što zaista voli taj sport“, komentar je čuvenog Apola Onoa o Anu pre nekoliko godina.

An živi u Rusiji sa svojom suprugom Vu Na-Ri i njihovom ćerkom Janom, koja je rođena 29. decembra 2015. U međuvremenu se posvetio trenerskom poslu i na Igrama u Pekingu je asistent u kineskom timu na brzim stazama.