Objava Milorada Čavića posle 15 godina od čuvene trke protiv Majkla Felpsa na Olimpijskim igrama u Pekingu podigla je buru u Srbiji. Jedan od najvećih sportista koga je ova zemlja imala, olimpijski vicešampion, svetski i evropski prvak, svetski i evropski rekorder, napisao je.

povezane vesti

Milorad Čavić na sudu sa Plivačkim savezom Srbije!

Plivanje

10. avg 2023 62

Plivanje

10. avg 2023 62

Čavić Felpsu: Zašto nikada nisi dao krv na uvid?

Plivanje

11. mar 2017

Plivanje

11. mar 2017

ČAVIĆ O SPORNOJ TRCI: Ništa novo od Omege

Ostali sportovi - Ostalo

20. apr 2015

Ostali sportovi - Ostalo

20. apr 2015

„Godina prođe, dan nikad. Bio je u Laušević u pravu kada je rekao da je Srbija „zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena Fun fact: da li znate da sam zahvaljujući plivačkom savezu ostao bez dve nagrade iz 2008. godine i da se još malo pet godina peglam sa istim savezom za svoje Nacionalno Sportsko Priznanje? Vidimo se na Sudu u novembru, PSS. #Obraz kao đon. @omladina i sport i @avucic, pravedno bi bilo da intervenišete makar 3%“.

Poruka u Sjedinjene Američke Države, gde sada u državi Vašington živi Čavić, odmah je poslata. Gotovo momentano je stigao odgovor popularnog „Čavketa“.

„Čujemo se sutra u pet popodne po srpskom“.

Tačan kao sat, Čavić odmah se javio. Šaljiv ton na početku razgovora i sećanja na stara vremena, brzo su zamenile ozbiljne teme.

Proletelo je 15 godina od te čuvene trke u Pekingu. I dalje ostaje gorak ukus jer je vam je u očima većine ljudi ukradena pobeda. Kasnije je čak i Omega potvrdila ste prvi dodirnuli zid. Koje je prvo osećanje koje se javi kada se setite trke na 100 delfin u Vodenoj kocki?

„Bes. To je prvo osećanje. Ne prema Felpsu ili nepravdi da li sam pobedio ili ne, nego prema Plivačkom savezu Srbije, koji je izgleda moj najveći protivnik. Uradili su sve i rade sve da bukvalno o toj trci i sportskom aspektu više i ne razmišljam. Muka mi je od tih priča o ne znam kakvom heroju, a ovamo su uradili bukvalno sve da ne dobijem ono što mi pripada. Znam da me ljudi u Srbiji cene i poštuju, ali taj osećaj da neko u matičnom savezu kojem si doneo toliko uspeha čini sve da ne dobiješ ono što si zaslužio, baš boli i smeta“, u dahu je govorio čovek, koji je Srbiji samo sa olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava doneo 13 medalja.

Moj san je škola plivanja u Srbiji

Razmišljate li da se vratite u Srbiju?

To je moj cilj. Da u Srbiji otvorim svoju školu plivanja. Želim da razvijem posao da mogu da ga radim, gde god da se nalazim i onda planiram da se vratim. To govorim iz razloga što ne želim da zavisim od volje jednog ili više ljudi. Moj san je da deci u svojoj zemlji pomognem da bude dobri u onome u čemu sam ja bio dobar. Iz čiste ljubavi, a da novac dolazi sa drugih strana.

Odakle takav odnos prema ljudima iz Plivačkog saveza. Menjala su se rukovodstva, sadašnje je postavljeno kada ste vi već završili karijeru.

„Moji odnosi sa Plivačkim savezom Srbije još od 2009. godine katastrofalni. Iako je je tadašnje rukovodstvo promenjeno, što se mene tiče ništa se nije promenilo. Stvari su postale još i gore. Niko ništa nije želeo da mi pomogne, iako predsednika Borisa Drobca znam od 2000. godine i Olimpijskih igara u Sidneju. Na neki način sam ga smatrao za prijatelja“, istakao je najbolji srpski plivač u istoriji i dodao

„Do mog uspeha na Evropskom prvenstvu u Dablinu 2003. godine kada sam postavio svetski rekord i osvojio dve evropske medalje, plivanje u Srbiji je bilo u trećoj kategoriji sportova. Plivački savez je dobijao malo para, znam da je bila teška situacija. Nije bilo za kape, majice, neke osnovne stvari. Posle toga su ušli u prvu kategoriju i stvari su se promenile nabolje. Naravno nije to bilo idealno, ali je dobijeno mnogo više novaca. To su činjenice. Ja koji sam toliko doprineo, dobio sam od svog saveza i tokom i posle karijere samo saplitanje.“

Zvali me iz Hrvatske, niko iz Srbije

Čime se bavite u Americi sada?

U državi Vašington sam trenutno stacioniran. Radim tri posla. Prvi je da treniram mlade plivače, ne početnike, nego one koji već imaju određene rezultate i žele da napreduju. Drugi je da držim predavanja mladim trenerima i to pod pokroviteljsvom Američke asocijacije trenere. Treći je da mlade sportiste obučavam kako da se nose sa svim izazovima u vrhunskom sportu. Zanimljivo je da su me iz Hrvatske zvali da predajem njihovim mladim trenerima, a niko me iz Srbije nije zvao, verovatno zbog mog odnosa sa Plivačkim savezom Srbije. Zvuči neverovatno, ali je tako.

Kada i kako su počeli problemi na relaciji Milorad Čavić – PSS?

„Posle Evropskog prvenstva u Rijeci te famozne 2008. godine. Tamo sa postao evropski prvak na 100 i vicešampion na 50 delfin u malom bazenu, za koji se tada dobijala nacionalno priznanje. Tadašnje rukovodstvo Plivačkog saveza Srbije nije tada, 30 dana po osvajanju medalja poslalo dopis Ministarstvu omladine i sporta i ja nikada nisam dobio novac za to zlato i srebro. Hteo sam preko suda to da naplatim, ali zahvaljujući odugovlačenju i sabotiranju sadašnjeg rukovodstva, slučaj je zastareo i ja sam verovatno jedini sportista u Srbiji, koji nije dobio svoju zasluženu nagradu“.

Znači na sud sada ne idete zbog događaja iz Rijeke. Šta je sada tačno u pitanju?

„Sa napunjenih 35 godina otišao u Ministarstvo omladine i sporta tokom 2019. godine, ponosan što ću početi da primam nacionalnu penziju. Ljudi iz Ministarstva su mi rekli da nisu dobili nikakav papir iz Plivačkog saveza Srbije koji potvrđuje da sam na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio srebro. Bukvalno sam mislio da neko snima skrivenu kameru.

„Mi svi znamo ko si i šta si, znamo da si ti osvojio medalju, ali nama za to treba papir“ bile su reči ljudi iz Ministarstva. Možete da zamislite moj šok. Koja je to količina neodgovornosti i bezobrazluka iz Plivačkog saveza Srbije. Zamislite neko nije mogao jedan papir da pošalje. Na kraju je i to završilo pred sudom. Samo se nadam da ponovo iz Plivačkog saveza Srbije neće naći neki način da se ne pojave tamo.“

Ročiste je zakazano za 8. novembar. Na jednoj strani vi, na drugoj ljudi iz Plivačkog saveza Srbije. Šta su važi zahtevi?

„Na sudu ću tražiti dve stvari. Prva je da mi Plivački savez Srbije, pošto su oni pogrešili, retroaktivno isplati penzije od moje napunjene 35 godine, pošto je uredba o promeni da se nacionalna penzija prima od 40 godine doneta u aprilu 2009. godine kada sam ja već ispunio uslov za penziju. U njoj stoji da svi sportisti koji su medalju osvojili do tog datuma pravo na penziju imaju od 35. godine života, a od toga datuma sa 40 godina.

Koja je druga stavka?

„Želim da moj uspeh bude tretiran kao prva, a ne druga kategorija prilikom dodele sredstava. Ja od 40. godine treba da dobijem priznanje za olimpijsko srebro, kao moj najveći domet, a veću vrednost u kategorizaciji ima svetski rekord na 100 delfin u malim bazenima, koji sam postavio u Dablinu 2003. godine. Znam da je neukusno govoriti o svotama, znamo kako se živi u Srbiji, ali je razlika da li dobijate vrednost tri ili dve i po prosečne plate. Suština priče je da ne tražim ništa što mi ne pripada. Ni manje ni više. Nisam ja određivao pravila, nisu pravljena za mene, ali kada već postoje neka se poštuju“

Ozbiljno sam razmišljao da plivam na SP u Fukuoki ove godine

Deluje da ste u dobroj formi. Plivate li i dalje makar rekreativno?

„Verujte da sam u poslednjih godinu dana počeo intenzivno da treniram. Čak sam u jednom trenutku razmišljao da plivam na Svetskom prvenstvu u Fukuoki da pojurim „B“ normu na 50 delfin. Ili ako ne uspem da makar plivam na Svetskom za mastere. Bilo bi neke simbolike u tome, jer je moje prvo Svetsko bilo baš u Fukuoki 2001. godine, kada sam imao samo 17 godina. Međutim, onda sam se jednom slučajno okliznuo pao, povredio leđa i san je prekinut. Bilo je ono „ko visoko leti, nisko pada“. Videćemo šta će biti u budućnosti. Plivanje je u svakom slučaju nešto što najbolje radim i u šta se najviše razumem“

Jel moralo da se sve završi na ovakav način?

„Boli me naravno što je došlo do suda, ali očigledno da sa ljudima iz Plivačkog saveza Srbije, ne može drugačije“, rekao je Čavić, pa nastavio

„Kakva se poruka šalje sportistima iz Srbije, posebno onima iz dijaspore. Trenutno u Americi pliva jedan supertalentovani dečak Luka Mijatović. Ima potencijal da bude olimpijski šampion u više disciplina. Da li će se on ili bilo ko drugi posle ovoga što se događa meni, uopšte i pomisliti da pliva za Srbiju. Reći će ako u Plivačkom savezu Srbije Čavića tako tretiraju, šta će meni da rade“, zaključio je Čavić javljanje iz Amerike.