Vapaj Vaterpolo kluba Partizan pre nedelju dana bio je jasna i glasan - nećemo imati gde da treniramo i igramo. I to se odnosi kako na prvi tim Partizana tako i na oko 250 dece iz podmlatka. Vapaj do koga je dovelo privremeno rešenje problema vaterpolista Partizana odjeknuo je u petak ujutru Novim Beogradom.

Zatvoreni bazen na Banjici nije u funkciji od 28. jula. Otvoreni bazen su vaterpolisti Partizana koristili koliko je to bilo moguće, a ispostavilo se da su na samom početku sezone postali beskućnici.

„Ne želim da ulazim šta je bilo ranije. Znam da smo napravili dogovor sa Opštinom Voždovac. Ovaj bazen koriste i građani, drugi klubovi, reprezentacija kada je potrebno. Znam i da je potrebna kompletna rekonstrukcija ali sada, kada je takmičenje počelo ne znam gde ćemo da treniramo, gde ćemo da igramo. To Partizan svojom istorijom nije zaslužio. Čekamo da opština i sportski centar ispune dogovor i iz pismenog ugovora i usmenih razgovora. I to mora da bude brzo, u supronom u našem trenutnom tunelu se svetlo ne vidi. Pomoć i akcija opštine i sportskog centra je neophodna, hitno i konkretno. I za spas sadašnjeg Partizana, dece koja dolaze i svih onih koji su koristili i žele da budu u bazenu koji je stvorio najveća imena svetskog vaterpola“, rekao nam je tada predsednik Partizana Jovan Lazarević uz napomenu da uz prvi tim Partizan ima i oko 250 dece koja u klubu treniraju u mlađim selekcijama i koji su budućnost kluba i srpskog vaterpola.

Za VK Partizan rešenje je pronađeno. Vaterpolisti Partizana dobili su termine na bazenu Sportskog centra „11. april“. U ovom momentu, kako saznajemo, ti termini se odnose samo na prvi tim. Za mlađe selekcije se i dalje traži rešenje i to bi mogli da budu bazeni na Tašu ili na „11. aprilu“. Znaće se u ponedeljak. Navodno. Kakvo takvo, kuso i repato, ali vaterpolisti Partizana su dobili mesto i vreme za trening. A to je za sobom povuklo probleme za oko 300 novobeogradske dece.

U jeku propagandnih poruka koje stižu sa svih strana o tome kako je važno ulagati u decu, omogućiti im da se bave sportom, u jeku u medijima izreklamirane brige za zdravlje i budućnost najmlađih, za budućnost plivanja oko 200 dece na Novom Beogradu ostalo je bez termina za treninge plivanja. A možda ih je i više, pokazeće već početak oktobra. A niko ne pominje dva kluba za sinhrono plivanje koja se svakog dana bore za goli život na istom tom bazenu u Sportskom centru „11. april“. A kada dodamo i njih, na bazenu na Novom Beogradu bez odgovarajućih termina za treninge ostalo je oko 300 dece. Niko nije pomenuo ni devojčice koje treniraju sinhrono plivanje na Banjici. One su ostale bez rešenja i mesta za trening i, sve su prilike, ostaće i bez kluba.

Plivački klub „11. april“, Klub za sinhrono plivanje „11. april“ i Klub za sinhrono plivanje „Novi Beograd“ obavešteni su da još samo u petak mogu da treniraju u ranije ustaljenim terminima. Od sledeće sedmice, dakle od ponedeljka 2. oktobra, ova tri kluba dobila su nove termine za treninge radnim danima. Termine koje je bukvalno nemoguće uklopiti sa školskim obavezama dece bez obzira u kojoj smeni pohađaju nastavu.

Kako su obavešteni klubovi, tako su obavešteni i roditelji – kratkom porukom o promeni termina o kojoj nema rasprave jer je tako odlučila uprava Sportskog centra.

Kako su plivači najbrojniji, njihova priča je prva dospela do medija. Naravno, ne svih kao što je to bio slučaj sa pričom vaterpolista Partizana.

Umesto dosadašnjih termina u 18 i 19.30, plivačima je „zapalo“ da treniraju od 8.30 i 15.30.

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Prvatna arhiva

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Privatna arhiva

Privatna arhiva

SSP Srbije i Beograda/ D. Damnjanović

SSP Srbije i Beograda/ D. Damnjanović

SSP Srbije i Beograda/ D. Damnjanović

„Niko nas nije pitao da li uopšte možemo da dovodimo decu u tim terminima. Novi termini ne odgovaraju ni deci ni roditeljima. Deca ne mogu zbog škole da se uklope, a ni roditelji zbog posla ne mogu da ih voze. Mnoga deca više neće moći da treniraju. Moje dete je proplivalo na tom bazenu i trenira već četiri godine. Uopšte ne znam šta ćemo da radimo, ili ćemo menjati sport ili da pronađemo neko drugo mesto na Novom Beogradu za treniranje plivanja. Svi znamo gde živimo, kako sve funkcioniše u ovoj zemlji, a u ovom slučaju direktno su pogođena deca. Uz sve uspehe koji se vezuju za VK Partizan čiji sam navijač nije u redu da se na konto dece u razvoju rešava njihov problem i da se deci oduzimaju termini. Kako mom sinu da objasnim da više nema plivanja“, rekao je za Nova S roditelj jednog dečaka koji na „11. aprilu“ trenira plivanje.

Kako su plivači obavešteni o svemu, tako su saznale i devojčice iz klubova za sinhrono plivanje. U roditeljsku grupu stiglo je u petak kratko obaveštenje:

„Od ponedeljka su termini treninga radnim danima ponedeljak i petak od 14 do 15 sati“. Umesto od 15 do 16 kako je bilo do sada.

I naravno, krenuli su zabrinuti komentari rodtielja da deca neće moći da dolaze na ta dva treninga i da im zbog obaveza u školi onda ostaje da treniraju samo vikendom. A to ni blizu nije dovoljno.

A pitanje je šta će biti i sa tim terminima vikendom.

Jer, novi stanari bazena moraće negde da igraju utakmice. Novi stanari bazena planiraju na istu podstanarsku adresu da dovedu i svoju decu, a to znači nova tumbanja termina. Novi stanari su očigledno zadovoljni što su bar na kratko prebrinuli svoju brigu, pa im tuđa i nije važna.

Kako smo došli do toga da se kao prioritet ne postave deca koja zbog svojih godina i školskih obaveza imaju prilično ograničen „prostor za manevar“ kada je bavljenje sportom u pitanju, a da se prioritet u „prostojnim“ terminima da onima koji mogu da se bezbedno vrate kućama i malo kasnije uveče ili da treniraju pre podneva?

Kako smo došli do toga da za decu nikoga nije briga? A da u isto vreme ističemo kao izuzetno alarmantne podatke da se sve manje dece bavi sportom, da im telefoni i tableti preuzimaju živote, da pate od gojaznosti… Ko će sutra plivati pod zastavom Srbije na Olimpijskim igrama i biti novi Milorad Čavić ili Nađa Higl? Kako ćemo ikada uspeti da vidimo neko naše dete koje nas predstavlja na međunarodnoj sceni u umetničkom plivanju?

Nije malo puta sinhrono plivanje, a uz njega sve više i plivanje, ostajalo na marginama i opstajalo samo čeličnom voljom trenera i dece iz klubova pa i njihovih roditelja. Ovoga puta su i sinhrono plivanje i plivanje, vaterpolo žargonom rečeno, preplivani i potopljeni i na toj margini na kojoj se bore za opstanak.

Bonus video