Na današnji dan pre osam godina, 13. maja 2012. godine, „Morača” je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Nekoliko hiljada navijača koji su želeli da budu deo istorije su ostali ispred dvorane.

Rečima je nemoguće opisati atmosferu koju su napravili navijači Budućnosti, kako bi pomogli rukometašicama da pod komandom Dragana Adžića stignu do prve titule kluskog prvaka Evrope u istoriji.

Dva minuta prije kraja, Đer je imao rezultat koji mu je donosio titulu, jer je gubio sa 25:24. Tada je Radmila Miljanić, sada Petrović, uspela da zatrese mrežu, nedugo zatim Ana Đokić je ukrala loptu postigla gol i na semaforu je pisalo 27:24. Veliko slavlje je moglo da počne jer je Budućnost u prvom meču u Mađarskoj poražena sa 29:27. Na kraju je bilo 27:25 za Podgoričanke, a li je zbog gola više u gostima stigla do trona.

Usledila je prava euforija, a nije se stišavala do kraja 2012. godine, jer su se fenomenalni uspesi nizali kao na filmskoj traci. Ženska rukometna reprezentacija Crne Gore je na Evropskom prvenstvu u Begradu osvojila zlatnu medalju, a nedugo zatim i srebrnu na Olimpijskim igrama u Londonu.

“Slažem se da je 2012. godina bila prvi bum, prava eksplozija kada je ženski rukomet u pitanju. Međutim, moram da naglasim da smo te godine samo valorizovali višegodišnji trud, rad i odricanja. Imali smo san, težili i davali sve od sebe da ga ostvarimo. Entuzijazam je bio na ogromnom nivou, svi smo živeli sa uverenjem da će san postatati java. Te, legendarne 2012. godine, sve kockice su se složile u željeni mozaik. Budućnost je postala prvak Evrope, isti uspeh je ostvarila i reprezentacija, a srebrna medalja na Olimpijskim igrama je bila kruna zaista nestvarnog perioda, godine koju sigurno nikada nećemo zaboraviti”, naglasio je trener Budućnosti i selektor Crne Gore u tom periodu, Dragan Adžić, za Sport Klub i nastavio:

“Te godine smo postavili zaista čvrste temelje kada je ženski rukomet u pitanju, a iskreno ponosan sam što postavljenje temelje na istim postulatima na kojima smo stigli do fenomenalnih uspeha, održavamo i dan danas. Reprezentacija je konkurenta za pobedniča postolja na svim velikim takmičenjima, dva puta je učestvovala na Olimpijskim igrama. Budućnost je tri godine kasnije osvojila ponovo Ligu šampiona, a prethodne dve godine smo bili na pragu plasmana na finalni turnir”.

Tri godine kasnije Budućnost se drugi put u klupskoj istoriji popela na krov Evrope. Bilo je to 10. maja 2015. godine, a u finalu završnog turnira u Budimpešti, ostvarena je pobeda protiv Larvika sa 26:22.
Do trofeja Lige šampiona, rukometašice Budućnosti su došle na impresivan način, jer su ostvarile 15 pobeda uz samo jedan remi. Naročito su dominantne bile na finalnom turniru u Budimpešti na kome su u polufinalu slavile protiv Vardara sa 27:17, a u finalu protiv norveškog velikana.

“Od stare slave se u sportu ne živi. Naravno da smo ponosni na ostvareno u godinama koje su ostale iza nas, srećni smo što smo postavili čvrste temelje kako kada je reč o Budućnosti, tako i o državnom timu. Sada je jako važno da nastavimo dalje. Reč spavanje na lovorima ne postoji, a ulažemo maksimalne napore i uspevamo da ostanemo na dobrom, pobedničkom koloseku”, naglasio je Adžić i nastavio:

“Najbolji primer za to je godina i sezona koju je prekinuo koronavirus. Reprezentacija se nalazi jako blizu plasmana na treće uzastopne Olimpijske igre, dok Budućnost ima realne izglede da u jednoj sezoni dva puta bude učesnik finalnog turnira elitnog takmičenja. Raduje nas stabilizacija stanja širom Evrope po pitanju borbe protiv koronavirusa, jer su samim tim, šanse da odmerimo snage sa danskim Esbjergom u četvrtfinalu Lige šampiona, koji bi bio organizovan zajedno sa finalnim turnirom početkom septembra sve realnije. Istovremeno, slažemo kockice u željeni mozaik i za narednu sezonu u kojoj će cilj biti nepromenjen, naravno pričam o plasmanu na finalni turnir elitnog takmičenja”.

EHF je doneo odluku da se baraž mečevi odigraju zajedno sa finalnim turnirom od 3. do 6. septembra u Budimpešti, ako budu postojali uslovi za to. U suprotnom, u oktobru bi se za titulu, bez baraž mečeva, borili Mec, Brest, Đer i Esbjerg.

Kada je reč o narednoj sezoni, Budućnost je već angažovale vrhunske rukometašice kakve su Andrea Lekić i Alison Pino, a jako blizu povratka u Budućnost je i Itana Grbić.