Miloš Vujović je doživeo stravičnu saobraćajnu nesreću pre desetak dana. Na jednog od najboljih rukometaša Evrope i reprezentativca Crne Gore, naleteo je kamion dok se nalazio na biciklu.

Na svu sreću, Miloš je uspeo da se izbori se prelomom rebra, nagnječenjem vitalnih organa, pa je pušten iz bolnice na kućno lečenje, a veliku zahvalnost duguje dvojici Dejana, Dejanu Mitrevskom i Dejanu Milosavljevu.

Šta se desilo, ispričao nam je Miloš Vujović kome je u stravičnom udesu stradao i stari mobilni telefon, što je najmanji problem jer su mu se 24 sata borili za život u Berlinu.

„Preživeo sam horor u pravom smislu te reči. Vraćao sam se sa treninga, bio sam na biciklu u stazi za bicikliste kojih u Berlinu ima jako mnogo. Stajao sam na semaforu, čekao zeleno svetlo, a pored mene je stajao ogroman kamion. Biciklisti imaju prednost i kamion ne sme da krene desno dok ne prođu svi biciklisti iz staze. Na moju nesreću, kamion je krenuo desno, udario me i bacio na zemlju. Tu nije bio kraj problema jer vozač kamiona nije ni primetio da me je oborio, pa me je vukao nekih desetak metara. Ceo život mi je proleteo pred očima, kada je pregazio preko bicikla ispod kojeg sam bio. Pritisak koji sam osećao je bio neverovatan, mislio sam da ću eksplodirati“, rekao je Vujović za Sport Klub i nastavio priču:

Povezano

Miloš Vujović izašao iz bolnice, uskoro na parketu

Rukomet

25. avg 2020

Rukomet

25. avg 2020

„Na svu sreću, vozač kamiona je stao, smogao sam snage da se izvučem ispod bicikla, ali nisam uspevao da dođem do vazduha. Policija i hitna pomoć su se pojavili neverovatnom brzinom. Komunicirao sam koliko sam mogao na engleskom jeziku, a onda je usledila neverovatna moralna podrška. Momak koji mi je pružao pomoć me je pitao odakle sam. Uspeo sam da prozborim da sam iz Crne Gore. Onda je odmah usledio injekcija samopouzdanja i motivacije, jer mi je momak, koji se zove Dejan Mitrevski, rekao – ajde brate izrdži, jači si ti od ovoga, zajedno ćemo pobediti. Stavio mi je svoju brojanicu oko ruke i rekao da će me on i ona sačuvati“.

Pitanja nije bilo potrebno postavljati, Vujović je nastavio sa izlaganjem:

„Naredna 24 časa su bila kao u magli. Kompletna medicinska ekipa je nastojala da mi stabilizuje stanje, jer je rebro koje je puklo, nagnječilo vitalne organe. Niko nije mogao niti želeo da prognozira šta će se desiti. Na svu sreću, prošla su i ta 24 časa, osetio sam olakšanje, iz dana u dan je bilo sve bolje i bolje, pa sam pušten na kućno lečenja gde o meni brine klupski drug i reprezentativac Srbije, Dejan Milosavljev“.

Šampionat Crne Gore počinje u oktobru, a Miloš Vujović, Dejan Milosavljev i njihov Berlin imaju velika ambicije u najjačoj ligi na planeti. Da li će Vujović biti spreman.

„Ja se iskreno nadam da hoću. Prošao sam tri velika peha, sada bi sve trebalo da krene u normalnom smeru. Zbog povrede pete sam propustio Evropsko prvenstvo, boravio sam u karantinu dve nedelje zbog koronavirusa, preživeo sudar sa kamionom… Počeo sam sa fizikalnim terapijama, iz dana u dan se osećam sve bolje i jedva čekam da se vratim na parket, počnem da treniram, odužim se čelnicima kluba i saigračima iz Berlina, koji su mi bili i još uvek su ogromna podrška u zaista teškom periodu. Hvala im od srca na svemu, a posebno Dejanu Mitrevskom i Dejanu Milosavljevu“, poručio je MIloš Vujović.

Podsećanja radi, Miloš Vujović je tokom leta, iz Tatabanje sa kojom je bio u samom vrhu šampionata Mađarske i jako blizu plasmana na finalni turnir EHF Kupa, prešao u Berlin.