Godina 2022. polako odmiče, polako se već bližimo sredini iste, a već sada je izvesno, da su golman rukometne reprezentacije Crne Gore, Nebojša Simić i vihorno krilo Miloš Vujović, ušli u najjuži krug kandidata kada je izbor za sportstu godine u pitanju, naravno govorimo o prestižnim priznanjima, od strane Crnogorskog olimpijskog komiteta i Udruženja sportskih novinara.

Tačno je da je u pitanju izbor sportiste godine, ali kada bi se sada podvlačila crta, Crngorski olimpijski komitet i Udruženje sportskih novinara bi mogli da naprave presedan, da dodele dve nagrade, podjednake snage, jer su obojica momaka to zaslužila. Pravila postoje da bi se menjala na bolje, a bolje od onoga što su prikazali Nebojša Simić i Miloš Vujović, kako na parketu, tako i izvan njega, ne može.

Isto naravno važi i za rukometnu reprezentaciju Crne Gore, koja je na Evropskom prvenstvu, pobedama nad Severnom Makedonijom i Slovenijom, stigla do glavne runde takmičenja, a trijumfom protiv Hrvatske i do prilike da se bori za mesto u polufinalu, za direktan plasman na planetarnu smotru, ali…

Ali, momcima koje sjajno vodi Zoran Roganović, ponestalo je snage i energije jer nisu imali adekvatne pripreme, jer su imali velikih problema sa povredama i koronavirusom.

Nije subijektivna ocena, nego objektivna. Svi koji su pratili mečeve rukometne reprezentacije na Evropskom prvenstvu, slažu se sa ocenom da su se momci borili u skladu sa nadimkom koji imaju, kao „lavovi“, a da su centralne figure u timu, bili Nebojša Simić koji je neverovatnim odbranama ulivao ogromnu energiju saigračima. U pojedinim mečevima se čak postavljalo pitanje, da li je Simić, čovek ili hobotnica. S druge strane, Miloš Vujović je izabran u idealnu postavu šampionata Evrope, što dovoljno govori o partijama koje je prikazivao na parketu.

Nedugo posle odličnog izdanja na šampionatu Evrope, na kojem su pokazali da su generacija kadra za vrhunske domete, da su generacija koja je kadra da se bori za mesto na Olimpijskim igrama, rukometaši su ponovo oduševili sve ljubitelje sporta u Crnoj Gori.

Nisu briljirali u prvom meču protiv Grčke, ali je sa 15 odbrana, Nebojša Simić uspeo da izvuče napetu situaciju, da pomogne saigračima da od minus šest, stignu do minus dva.

Usledila je noć, koju su svi momci iz državnog tima opisali kao noć za nezaborav. Dvorana „Morača“ je bila ispunjena do poslednjeg mesta,a  ispred dvorane je ostalo navijača koji su mogli da napune još jednu dvoranu.

Grčka je bila tvrd orah na putu ka Svetskom prvenstvu. Međutim, Nebojša Simić je ponovo spustio roletnu, nanizao je 20 odbrana, Crna Gora je slavila sa 33:25, a zatim je usledilo slavlje koje je trajalo do duboko u noć i još uvek traje, a svi sa nestrpljenjem očekuju planetarnu smotru, koja je na programu u januaru 2023. godine.

Rukometaši na čelu sa Nebojšom Simićem i Milošom Vujovićem su postavili visoke limite. Kada bi se sada podvlačila crta, nema nikakve dileme da bi prigrabili nagradu za najbolju selekciju, a uz Mariju Vuković bili u najužem krugu kandidata za najboljeg sportistu Crne Gore.

Pored toga, uoči Svetskog prvenstva, stimulans „lavovima“ je neophodan, a iluzorno je trošiti reči o tome koliko bi nagrade od strane Crnogorskog olimpijskog komiteta i Udruženja sportskih novinara, značila u smislu motivacije i energije.

Gotovo je izvesno da će Rukometni savez kandidovati Nebojšu Simića i Miloša Vujovića za sportistu godine, osim ukoiliko na radost ljubitelja rukometa i sporta u Crnoj Gori, rukometašice na napreve senzaciju, pa se sa veoma mladom selekcijom ne umešaju u borbu za medalju na Evropskom prvenstvu koje sledi i koje će zajedno organizovati Crna Gora, Severna Makedonija i Slovenija.

Međutim, na početku teksta smo naglasili da se polako bližimo sredini godine, rukometaši su postavili izuzetno visok limit, a ostali sportisti će sigurno nastojati da ga dostignu. Da li će uspeti u tome, saznaćemo u periodu koji sledi.