Sportovi sa loptom nisu baš boks ili MMA, ali u tom univerzumu postoji nekoliko pozicija koje nisu nimalo lake, naprotiv umeju da budu jako teške, čak i rizične. Jedna od njih je golman u rukometu. Stalno pod vatrom, kanonadom udaraca, bez ikakvih zaštitnih maski, rukavica, kaciga, sa loptama koje silovito proleću tik kraj glave i rivalima koji gađaju iz sve snage, iz razornog skoka, vrlo često sa samo dva ili tri metra razdaljine.

Priredio, Željko Tubić

Zvuči u najmanju ruku neprivlačno.

Ali, neki momci se i na takvom mestu snalaze kao ribe u vodi.
Jedan od njih je golman ekipe Fihzea iz Berlina i srpske reprezentacije, Dejan Milosavljev.

U dosadašnjem toku sezone (a već je na izmaku april), u najboljem evropskom rukometnom takmičenju, Bundesligi, Milosavljev je jedini čuvar mreže sa preko 300 odbrana. Uz to, ima najviše odbranjenih sedmeraca a najbolji je i u kategoriji koja nije toliko vezana za golmane, a to su asistencije. Procentualno brani svaku treću loptu.

Uopšte, koja god kategorija i segment igre u odbrani da se pogledaju i analiziraju, Dejan Milosavljev je u samom vrhu.

Fascinantno.

Iako je svojevremeno bio prvak Evrope sa Vardarom, Milosavljev ističe da mu je ovo možda najbolja i najkompletnija sezona u karijeri.

Pronašli smo ga u Melzungenu. U toj banji, u pokrajini Hese, u centralnom delu Nemačke, čekao je duel protiv istoimenog domaćeg tima i bio je to derbi 30.kola Bundeslige.

-U finišu sezone Fihze ima dosta iskušenja u nekoliko takmičenja. I dalje traje borba za titulu u Bundesligi, dok je u četvrtfinalu Evropske lige vođen težak duel protiv Nanta.

„Na početku sezone napravili smo plan da se ide u svim takmičenjima koliko se može. Posle niza dobrih rezultata, to je stvorilo pritisak jer su ciljevi bili sve viši. Sada su nam važni svaka utakmica i svaki bod. Na žalost, poraženi smo u novembru od najvećeg rivala Magdeburga u finalu Super Glouba (Svetsko klupsko prvenstvo) u Saudijskoj Arabiji i u aprilu u polufinalu domaćeg Kupa od Melzungena. Na sve to, Magdeburg je iskoristio naš nerešen rezultat protiv Kila i preuzeo vodeće mesto na tabeli Bundeslige. I u Evropskoj ligi smo dobili vrlo jakog protivnika. Nant je pobedio PSŽ u francuskom Kupu samo par dana pre dolaska u Berlin, i protiv nas su odigrali jako dobro. U tim mečevima smo vodili, ali smo na kraju posustali i bilo je nerešeno. Stigao nas je umor i ne završavamo utakmice na pravi način.“

-U Bundesligi se vodi ljuta bitka za titulu izmedju Magdeburga i vas, mada je aktuelni prvak Evrope bliži peharu?

„I mi i oni smo dobro počeli sezonu. Magdeburg igra na vrhunskom nivou u svim takmičenjima. Osvojili su već dva trofeja (Super Gloub i Kup Nemačke) i odlični su kako u Bundesligi tako i u Ligi šampiona. Oni su verovatno jedna od najboljih svetskih ekipa i igraju najbolji rukomet. Ali, mi smo sami krivi što smo im prepustili prvo mesto na tabeli, jer smo izgubili bodove u pojedinim utakmicama u kojima to nije smelo da se desi. Mečeve protiv, na primer, Gumersbaha ili Gepingena smo morali da dobijemo ali nismo. Protiv Magdeburga smo slavili kod kuće, poraženi smo na njihovom terenu ali problem je što smo neke važne bodove izgubili protiv slabijih ekipa.“

-Tvoja forma je izuzetna. Imaš 336 odbrana (do 30.kola), preko 30% odbranjenih udaraca. Imaš i najviše odbranjenih udaraca iz igre ali i najviše zaustavljenih sedmeraca, 20. Da li je ovo jedna od tvojih naboljih sezona u karijeri?

„Bio sam prvak Evrope sa Vardarom, tada mi je bilo sve novo. Bio sam tada izabran za najboljeg golmana, kako od rukometnih stručnjaka tako i od trenera. Ali, Bundesliga je nešto potpuno drugačije. Moju prvu sezonu zaustavila je korona. U drugoj sam bio ok, prošle sezone sam imao malu povredu zgloba, ali smo osvojili Evrospku ligu. I onda, početkom ove sezone sve mi je „leglo“. Sve je bilo kako bi trebalo da bude. Pripreme, utakmice, putovanja… Sve sam iskoristio na najbolji način. Iako sam već dva puta biran za najboljeg golmana sezone, sve je to uzalud ako se ne osvoji titula.
Ovo je timski sport. Ako ovako nastavimo možda ću biti i treći put najbolji, ali bez trofeja to ne znači mnogo. Za golmana je uvek dobro ako ima oko 30% odbrana. Ovde u Nemačkoj svi se bave brojkama i statistikom. Ali, to nije čitava slika. Može golman da ima dosta odbrana, a tim da izgubi. Nije važan ukupan broj odbrana, već momenti kada se to radi i kako to utiče na utakmicu. Ja svima pokušavam da dam do znanja da nije važan ukupan broj odbrana, već trenutak kada se brani, da li je to period kada se lomi rezultat, kada treba slomiti protivnika, povećati prednost… Neki golmani ne brane dobro čitav meč, ali imaju npr. sedam, osam odbrana u poslednjih 10 minuta utakmice i doprinesu pobedi. Za sada sam zadovoljan. Imam dosta odbrana, i po broju i po važnosti. Mogu da kažem da mi je ovo najbolja sezona u karijeri. Igramo dobar rukomet, osećam se dobro, zdrav sam što je najvažnije, ni jednu utakmicu nisam propustio.

Ponosan sam na naša dostignuća. Stručni štab mi mnogo pomaže a naročito Dejan Perić. On je trener golmana. Vodi računa o meni i na terenu i van njega. Kada je sezona ovako intenzivna on ume da me sačuva, da me odmori. Osim toga, on i ja dolazimo igrački iz istog mesta (Pančevo) i odlično me poznaje. Zaista je veliki plus u mojoj karijeri što mi je trener Dejan Perić.“

– Najbolji si u asistencijama, imaš ih 12. To nije tipična kategorija za golmane. U modernom rukometu, koji je neverovatno brz, golman više nema pasivnu ulogu kao u nekim ranijim vremenima?

„Mislim da će se svaki rukometni golman složiti, kada kažem da privikavanje na tu vrstu igre uopšte nije bilo lako. U klubu su insistirali da lopta, kada primim gol, mora odmah, skoro istog časa da se vrati u igru. Ispalo je da nije važno da li sam primio gol ili odbranio, koliko je bilo bitno da loptu momentalno dobacim igraču koji je izvodi sa centra. Nije bilo lako da se naviknem, čak je bilo i konflikta sa trenerima i saigračima. Naime, golman mora da se koncentriše na odbranu i o tome razmišlja. Zatim doživi emotivnu reakciju posle odbrane ili primljeng gola. A onda, skoro u deliću sekinde, treba sve to zaboraviti i što pre vratiti loptu u igru. Nije bilo lako, ali u poslednjih pola godine uspeo sam da steknem taj automatizam i da odmah vadim loptu iz mreže i šaljem dalje. Što se tiče asistencija, ja uglavnom loptu dodajem Matijasu Gidselu. On ume sam da završi akciju. Vrlo je prodoran, uostalom , proglašen je za najboljeg igrača sveta. Neki rukometaši to ne mogu ali on je zaista majstor u toj vrsti igre.“

-Upravo i deluje na terenu da vas dvojica odlično saradjujete?

„On je veliiki profesionalac. Kada je napuštao danski GOG, mogao je da bira klub gde želi da igra, a došao je u Berlin. Stigao je da bi bio vođa. Zaslužuje to. Sa njim smo osvojili titulu u Evropskoj ligi. Javnost smatra da je Matijas najbolji i ja se slažem sa tom konstatacijom. Mislim da će kvalitetom i na terenu i van njega, on sam moći da utiče na neke velike rezultate. Njegova je zasluga, kao i ostatka ekipe, što ove godine dobro igramo.“

-Uz Magdeburg, Fihze je najefikasniji u Bundesligi. Bekovski trio Anderson – Lihtlajn – Gidsel deluje uigrano i dobro. Ali, iako Fihze daje puno golova, tim istovremeno dozvoljava puno udaraca ka svom golu.

„Ova ekipa je već dugo zajedno. Ove sezone je to isplivalo i namestilo se sve. Uigrani smo, ali nas ima malo. Trebalo bi nam više igrača. Uprava smatra da treba favorizovati mlađe igrače, ali za vrhunske rezultate nam treba više iskusnih igrača u timu. Ovako ispada da se mali broj rukometaša puno troši i ne mogu da izdrže tempo igranja na svaka tri ili četiri dana. Ispada da svi moraju da budu na vrhunskom nivou u svakom meču, a to je nemoguće. Zapravo, ako neko od nas ima loš dan, mi gubimo utakmicu. To je možda naša najveća boljka ove sezone. Ako nekome ne ide, tebalo bi imati isto tako dobrog igrača na klupi ko bi mogao da „pogura“. „

-Na mnogim utakmicama se upravo to vidi. U poslednjim mečevima nije bilo Lihtlajna zbog povrede, a menjao ga je Vide koji je takodje bio dugo povredjen?

„Vide je sjajno počeo sezonu, bio je odličan, ali je jesenas u meču protiv Balingena povredio zglob prilikom doskoka. Podvrgnut je operaciji i imao je pauzu od 6 meseci. Ali, ja verujem da on može ponovo do dobre forme jer nam je to neophodno. Druks je takodje izašao iz povrede Ahilove tetive, jedne od najozbiljnijih povreda u modernom sportu. Na sve to, Lihtlajn je povredio preponu. Nije igrao protiv Melzungena kao ni protiv Nanta. To je za nas katastrofa. Lihtlajn je našao dobru formu ove sezone, nastupa za nemačku reprezentaciju i baš će faliti u našem sistemu igre.“

-Pričaš sa puno strasti o timu i utakmicama. Stiče se utisak da ste možda mala družina ali sa dobrom atmosferom?

„Ja sam srećam ovde. Niakda nije sve idealno. Uvek ima konflikta ali to ostaje u svlačionici. To se zdrav put ka uspehu. Naši problemi, ako ih ima, ostaju u svlačionici. Generacijski smo svi tu negde i tu pronalazimo zajednički jezik. Samo su Hans Lindberg i Marko Kopljar nešto stariji, ali to ne utiče na naš dobar odnos u timu.“

– Imate jako mladog trenera, Jarona Ziverta, koji ima 30 godina. Povreda mu je zaustavila igračku karijeru a radio je i sa mlađim kategorijama. Kakav je odnos u klubu, na relaciji stručni štab – igrači – uprava? Koji su zahtevi? Reklo bi se da Zivert raste sa ekipom?

„On je dobio šansu od Boba Heninga, sportskog direktora. Uveo je Esen u Bundesligu i onda je došao kod nas 2020.godine. Ja sam mlađi od njega samo dve godine, ali kada je stigao 80% igrača je bilo starije od njega. U prve dve godine može se reći da su igrači više njemu pomogli nego što je bilo obrnuto. Ali, bio je prijatan, dobar za saradnju, znao je da sasluša igrača. I onda je ove sezone apsolutno napredovao. U jednom kratkom periodu se usavršio i što se tiče rukometnog znanja i odnosa prema igračima. Ali, kao i mladi igrači, i mladi treneri se traže kroz utakmice, ponekad donose dobre odluke, ali i loše. Međutim, sve to je razumljivo. Uvek mu dajem podršku, i mislim da je to dobar potez i za nemački rukomet što jedan mladi stručnjak vodi tako veliki klub.“

-U sportskom delu kluba je i legenda nemačkog rukometa, Štefan Krečmar?

„Došao je oko mesec dana pred koronu. Imao je velikog uticaja da u Fihze stignu Gidsel i Anderson. Kada smo Mijajlo Marsenić (kružni napadač, reprezentativac Srbije) i ja trebali da produžimo ugovor zvao nas je maltene od 5 sati ujutro do poslepodneva, na svakih 15 minuta. „Momci potpišite, molim vas, potrebni ste nam, itd“. To možda nije tipično za Nemce, ali on je pokazao srčanost. Tom upornošću je i uticao da ekipa bude takva kakva jeste. Uticao je i na promenu sponzora. Bili smo u Humelu a sada nosimo Pumu. Sve to ostavlja trag na ekipu. Ali, mislim da je bilo grešaka i da je moglo više da se uradi za klub. Ovaj tim je mogao da ima igrače vrhunskog kvaliteta koji bi mogli da se nose sa najboljim nemačkim i evropskim timovima. To je dobronamerna kritika jer želim najbolje ekipi u kojoj igram i želim da osvajam trofeje.“

-Dugo si već u Nemačkoj. Protiv koga je najteže igrati? Može li neko da se izdvoji?
„Mislim da Laseu Svanu Hansenu nisam odbranio ni jedan udarac. On je bio desno krilo Flenzburga a sada je u sportskoj penziji (aktivan 1995 – 2022). Možda mi nije dao gol jer je pogodio stativu ili me je lopta zakačila, ali pravu odbranu nisam imao. Istakao bi i dvojicu aktivnih igrača Flensburga: kapitena i kružnog napadača Johanesa Golu i levo krilo Erika Jakobsena. Tu je i Domagoja Duvnjak iz Kila. Ali, svaki igrač može da bude problem. Ako se ne pripremim dobro za utakmicu, svako može da bude koban po golmana.“

-Pravo je zadovoljstvo igrati u jednoj takvoj rukometnoj zemlji kakva je Nemačka. Popularnost rukometa kao da uvek raste, hale su pune. Berlin ima najveću posećenost, uz Kil.

„Prava je milina igrati u Berlinu. Naša hala „Maks Šmeling“ je prepuna na svakom meču. Uvek je oko 8000 ljudi na tribinama a sama hala prima oko 9500 hiljada. Pri tome, u Berlinu postoje dva fudbalska kluba, košarkaški klub, odbojkaški klub, hokejaški klub i na sve to rukomet je izuzetno polularan. Zaista je zadovoljstvo i čast igrati za klub koji je u istom rangu posećenost sa jednim Kilom, koji opet u organizaciji, uspesima i snazi predstavlja Real Madrid u rukometu.“

-Reprezentacija Srbije. Poslednje Evropsko prvenstvo nije donelo dobar rezultat. I sve to počevši od onog duela sa Islandom, i primljenih golova u poslednjim sekundama, pa do poraza od Mađarske i Crne Gore.

„Nije bilo sjajno. U rukometu, kao i u nekim drugim sportovima, ponekad sve može da se svede na jednu loptu. I selektor nam je govorio da će većina utakmica na prvenstvu biti na jednu loptu. Tako se i desilo. Pri tome, mi imamo potpuno drugačiji pristup utakmici od većine selekcija. Naprimer, kada Skandinavci izgube meč oni se odmah trgnu, popiju pivo, puste muziku i to je to. Mi patimo po pet dana i to je velika mana. I ja u Bundesligi teško preguram poraz. Prva utakmica protiv Islanda nas je poremetila. Islanđani imaju mislim šestoricu igrača iz Magdeburga. Uzeli smo samo bod, a osećali smo se kao da smo poraženi sa 10 razlike. To je direktno uticalo na pripremu mečeva protiv Mađarske i Crne Gore. Ta prva utakmica nam je pomerila čitav turnir.“

-Sada slede kvalifikacije za odlazak na Svetsko prvenstvo 2025.godine u Hrvatskoj, Danskoj i Norveškoj tj dvomeč protiv Španije. Prvi meč se igra u Galiciji 8.maja, a onda sledi revanš u novosadskom Spensu 12.maja.

„Imali smo sa novim selektorom Borisom Rojevićem dva kontrolna meča protiv Poljske. Sve je delovalo dobro a igrači su bili motovisani, sa željom da pomognu. Neće biti previše vremena za pripremu, možda dva ili tri dana. Ali, verujem da ćemo dati sve što možemo na terenu. Rival je vrlo snažan, ali imamo želju da učestvujemo na svim takmičenjima. Mi igrači smo prvi koji nastoje da predstavljaju našu zemlju na Evropskom prvenstvu, na Olimpijskim igrama pa i sada na Svetskom kupu. Zaista ćemo dati sve od sebe, u to nemojte sumnjati.“