Selektor boksera Crne Gore, Boško Drašković, borci Tamara Radunović i Stefan Savković nalaze se u izolaciji posle dolaska iz Londona, gde zbog problema sa prijavom nisu dobili priliku da se bore za mesto na Olimpijskim igrama.

Posle šest dana u izolaciji, građanima Crne Gore se obratio selektor Drašković, ali tema nije turnir u Londonu nego koronavirus. Iskrenu ispovest Boška Draškovića iz karantina prenosimo u celini, jer je više nego poučna:

“Dragi gradjani, odgovorni i manje odgovorni, savesni i nesavesni, nesebični i sebični, tvrdoglavi i mudri, vernici svih vera i ateisti, braćo, kumovi, prijatelji bilo čiji, vi jaki, jači i najjači, svima vam se obraćam.

Po dolasku iz Velike Britanije, nalazim se već šesti dan u kućnoj izolaciji. Sam sam u svom stanu, izolovan od svih, supruge, dece, roditelja, rodbine prijatelja. Hranu mi porodica ostavlja ispred ulaznih vrata.

Moram biti iskren da u početku nisam bio ni svestan koje posledice u sebi nosi ova sada već globalna epidemija, ili bolje reći katastrofa.

Mada, celi svet je isprva sve doživljavao kao običan virus, koji kao i svaki drugi, dođe i prođe. Dok je virus bio ustanovljen samo u Kini, o njemu nisam skoro ni razmišljao. Prvu pogrešnu sliku prema virusu COVID 19 počeo sam stvarati prateći objave jednog broja italijanskog građanstva najviše u danima mode koji se svake godine održavaju u Italiji.

Pošto sam neko vreme proveo u Italiji, a na društvenim mrežama imam puno prijatelja iz te države, na njihovim postovima mogao sam samo videti šale prema apelu Kine da zbog virusa koji je ustanovljen i u toj zemlji zaustave sva okupljanja građana, što nije učinjeno. Dani mode su održani, tranzit je bio ogroman, okupljanja masovna, šale da će kineska roba uzeti primat mode u svetu su na kratko zabavile narod. A šta kad je sve to prošlo? Zar mora velika smrtnost da nas dozove? Očito mora.

Da li je nas primer drugih dozvao?

Epidemija je prilično harala Italijom dok sam se nalazio u Londonu. Tamo sam se sasvim slobodno kretao sa dva boksera za koje sam i odgovoran. Prateći pisane medije u Crnoj Gori, uvideo sam da se spremaju stroge mere zaštite, a u suštini po malo sam bio zbunjen jer je u Engleskoj sve normalno funkcionionisalo, takmičenje se nesmetano održavalo, metroi prepuni, ulice, kafeterije, prodavnice, zabavišta prilično posećena, a zaštitnu masku ste samo mogli videti kod po nekog i sa maskom po očima prepoznatljivog Azijata. Toliko su svi bili opušteni da kad bi neko u gužvi kinuo, ostatak se smejao i govorio korona, korona…

Pošto naši bokseri zbog propusta u prijavi nisu mogli nastupiti na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre morali smo se vratiti ranije. Na aerodromu u Londonu službenica na pasoškoj kontroli nije čak nosila ni zaštitne rukavice, a tog dana sam već bio upućen da u Crnoj Gori koja nije imala nijedan zabeleženi slučaj, moram pristupiti izolaciji, što me je u tom trenutku bunilo.

Dan nakon dolaska, zatvara se bokserski turnir, a u Engleskoj se uvode najrigoroznije mere zbog virusa koji se širio velikom brzinom. Odjednom ni tamo više ništa nije bilo šala. Ovo sam napisao najviše zbog onih koji i dalje ne shvataju ozbiljnost epidemije zbog koje svakodnevno ljudi umiru.

Verujem u Boga i njemu se molim, verujem medicini, poštujem odluke vlade. Budimo svi odgovorni, nema mesta sebičnosti, osudi i teoriji zavere. Sada pokažimo da možemo biti bolji, svi zajedno.
Nadam se da će moji bokseri Tamara i Stefan završiti karantin bez simptoma. Biću ponosan što nisam doveo u opasnost druge i nisam mogući prenosilac bez obzira da li na sebi nosim simptome virusa“.