Vešću o smrti čuvenog Džordža Formana, jednog od najvećih boksera u istoriji sporta među konopcima, počeo je 22. mart, a usledile su očekivane poruke saučešća sa svih strana.

Amerikanac, olimpijski šampion 1968. u Meksiku, nadživeo je zemljake s kojim je ukrštao rukavice u profesionalnim mečevima za svetske WBA i WBC titule u teškoj kategoriji, a to je triling istinskih legendi – Džo Frejzer, Ken Norton i Muhamed Ali.

Stariji pamte kako je Forman naneo prvi poraz u Frejzerovoj karijeri tehničkim nokautom u drugoj rundi duela u Kingstonu (Jamajka) za osvajanje pomenutih šampionskih pojaseva krajem januara 1973.

Početkom septembra iste godine borio se u Tokiju, kad je oborio Hozea Romana za dva minuta. Roman (78) je i dalje živ, a biće upamćen kao prvi Portorikanac u istoriji boksa koji se domogao borbe za svetsku titulu.

Tada 25-godišnjak, Frejzer je pobedio Nortona u martu 1974. u Karakasu (Venecuela) i tako se profilisao ozbiljan favorit da nanese treći poraz u Alijevoj karijeri. Ne tako davno smo pisali povodom 50. godišnjice „Obračuna u džungli“ (The rumble in the jungle) i povratka „otpisanog“ Alija u Kinšasi.

Za razliku od Alijevih okršaja sa Frejzerom i Nortonom, Forman nije dobio priliku da se revanšira najvećem sportisti 20. veka, koji se vratio na dug trijumfalni niz posle antologijskog duela u Zairu, zemlji koja danas nosi ime DR Kongo.

Skoro godinu i po dana nije kročio u ring, a onda je redom pobeđivao Rona Lajla, Frejzera, Skota Ledjua, Džona Denisa i Pedra Agosta, a posle poraza u San Huanu (Portoriko) od Džimija Janga jednoglasnom sudijskom odlukom sredinom marta 1977. je odlučio da „okači rukavice o klin“ posle 45 pobeda – 42 prekidom!

„Ništa mi više nije bilo isto. Bukvalno… Definitivno sam umro. Iskusio sam smrt i vaskrsenje“, počeo je legendarni Forman priču za podkast „I am athlete“ (Ja sam sportista).

Kao razlog za povlačenje iz profesionalnog boksa naveo je spoznaju da su ljudi najvažniji oblik života koji je hodao zemljom i da zato nije želeo da ikad povredi drugog.

„Vratio sam se boksu, ali nikad više nisam udario iz besa“, dodao je velikan boksa.

Razgovor se ubrzo vratio na egzistencijalna pitanja posle poraza od Alija i Janga.

„Mrtvo“, opisao je Forman kako se osećao, pa nastavio: „Vratio sam se u svlačionicu posle borbe da se ‘ohladim’. Usledila je borba za život. Znam za sportiste koji umiru posle takmičenja i pomislio sam da to ne sme da mi se desi. Iskoračio sam i konačno izgubio bitku. Umro sam. Duboko, tamno mesto mi se stvorilo nad glavom, a ispod mene – zadah smrti.“

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Dogovor na pomolu: Englezi kupuju Loznicu?

Nešto u Partizanu ne valja i to nije tako od juče

Piksi: Zaslužili smo da nas ljudi podrže

Forman se okrenuo veri u toj pauzi, a čak je postao i propovednik u hjustonskom ogranku Crkve gospoda Isusa Hrista, koja je pentekostalne konfesije.

Povratak posle gotovo pune decenije, koji njegovu karijeru čini veličanstvenom, plod je Formanove želje da 1987. finansijski pomogne omladinskom centru koji se borio sa besparicom. Bilo je to protiv Stiva Zuskog, kog je 121 kg teški Forman oborio u četvrtoj rundi nekoliko dana pred 10. godišnjicu meča sa Jangom.

Usledila su 24 trijumfa, 23 prekidom, do nove šanse za povratak na tron. Među mnogima koji su pali na tom putu bio je i Džeri Kuni, a meč je bio najavljen sloganom „sveštenik protiv udarača“.

Prilika se „otvorila“ početkom decembra 1991. protiv Evandera Holifilda, velikana nove generacije teškaša, koji je odbranio WBA, WBC i IBF titule posle jednoglasne odluke sudija i 12 rundi u Nju Džerziju.

Prvi poraz nije pokolebao Formana, koji je pobedio Džimija Elisa, Aleksa Stjuarta i Pjera Kecera, a Veliki Džordž dobio je novu priliku – ovaj put protiv Tomija Morisona za upražnjenu WBO titulu.

Vesti iz profi boksa na Sport klubu

Usik bi mogao da izgubi WBO titulu, ima rok od 30 dana

Olupao jaje protivniku o glavu, pa je kažnjen 100.000 funti

Ništa od preinačenja odluke – Tenk Dejvis ostaje neporažen

Forman je tog juna 1993. imao 44 godine, isto koliko je Morison imao kad je preminuo 2013, a duel u Las Vegasu okončan je četvrtim Formanovim porazom u karijeri.

Najmračnije je pred zoru, a Forman se definitivno vodio tom izrekom 5. novembra 1994. kad je ušao u istoriju kao najstariji osvajač svetske titule u istoriji profesionalnog boksa.

Tek nešto više od dva meseca delila su ga od 46. rođendana, a u 10. rundi je srušio kontraša Majkla Murera, kog je mesec delio od 27. Forman je ponovo postao vlasnik WBA titule, koje se brzo odrekao, a u dva navrata protiv Aksela Šulca i Kroforda Grimzlija je odbranio IBF pojas.

Forman je poslednji trijumf upisao 26. aprila 1997. protiv Lua Savarezea, a poslednji put je kročio u ring protiv Šenona Brigsa 22. novembra iste godine – tada je imao 48 godina i 316 dana.

Pobeda nad Savarezeom okončana je preglasavanjem, a poraz od Brigsa većinskom odlukom.

Bonus video