Volim da se našalim, pa kada počne priča o čuvenoj trojci Đorđevića za evropsku titulu, odmah se nadovežem - a, da ja ne ubacih ona dva penala, sad bi bila mukla tišina. Kao kada smo krenuli na polufinale fajnal fora 1992. u Istanbulu. Nismo ćutali zbog straha. Znali smo da smo mnogo „blizu“, samo da se ne sapletemo. Ovako počinju sećanja Zorana Stevanovića za Sport klub, na najveći uspeh košarkaša Partizana. Pročitaj više