Posle toliko posrnuća u završnicama svetskih i evropskih prvenstava, najrazvijenija država Evrope – Nemačka, zasluženo je na vrhu sveta, po pitanju baratanja loptom medju nacionalnim selekcijama. 

Posle dva osvajanja utešnog trećeg mesta u domovini im i Južnoafričkoj republici, ,,panceri’’ su u zemlji kafe, sambe i fudbala (mada se Brazilci sada ne mogu podičiti da žive u zemlji fudbala posle nastupa svoje reprezentacije) konačno ispred svih rivala. Zasluženim i logičnim sledom dogadjaja desilo se ono što su mnogi predvidjali. Pomalo srećni Mario Gece, postao je u nedeljnom okršaju, doživotni heroj cele Nemačke izjednačivši svoju selekciju sa Italijanima sa 4 Zlatna globusa. 

Ali to i odlikuje velike, data šansa se odmah pretvara u delo, produktom napornog rada oličenom u prolivanju krvi, znoja i suza tokom čitave karijere. Reprezentacija sa najviše naturalizovanih igrača, uspela je nemoguće. U polufinalnom meču, doslovno, ponizili su domaći Brazil, ne davši im nikakvu šanse već posle četvrt okršaja. Nisu Nemci stali posle pet golova za pola sata, naprotiv, i dalje su igrali kao da je nerešen rezultat ili da gube sa par golova razlike. Zato i jesu najbolji. Rad, red i disciplina. To im se direktno može prišiti na šarenu trobojku. I ne samo reprezentaciji, već čitavom narodu.

 Nemci imaju sjajne pojedince, ali još bolji tim. Klose je najbolji strelac Mundijala svih vremena, sa 16 egzekucija tokom 4 bitisanja na svetskim šampionatima. Tomas Miler, njegov partner u napadu tokom većeg dela brazilskih bitaka, sa 24 leta, nezamenljiv šraf u šampionskim vezama ,,pancera’’ i minhenskog Bajerna, već na kontu ima deset golova na završnim turnirima  u Južnoj Africi i Brazilu i ozbiljna je pretnja da ugrozi Klosea na večnoj listi. Lam – kapiten, vođa i pokretač tima. Nojer, ministar odbrane, neustrašiv da uskoči u vatru kad god je to potrebno. I ceo  tim ,,belih’’ zaslužuje  sve pohvale,  od poput špricera hladnog selektora Joakima Leva do zaboravljenog Lukasa Podolskog koji je osetio čari Mondijala na samo dva meča. Samo reprezentativce Gane, moćni Nemci nisu pobedili. Redom su padali svi od slabog Ronaldovog Portugala, preko Amerikanaca pa opasnog i najvećeg iznenađenja – Alžira do ,,trikolora’’, očajnih ,,karioka’’ i Argentinaca.  Mesi i drugovi  su mogli i do prvog mesta, ali te iskorišćene šanse razlikuju najveće od onih koji im gledaju u leđa. 

Domaći ,,selesao’’ bez centarfora doraslog renomeu petostrukog svetskog prvaka, postigao je svoj vrhunac, ispavši najveći gubitnik, bez postolja – na četvrtom mestu, pored izuzetno teško dobijenih mečeva sa rivalima sa južnog dela Amerigovog kontinenta – Čileom i Kolumbijom. Fred, Hulk i Žo mnogo su ispod očekivanog nivoa domaćih navijača. U suzama su pratili fijasko od Nemaca (a mnogi su očekivali i u borbi za njih nedostižno treće mesto da će se ponoviti polufinalni scenario) i prizivali Nejmara i igrače za koje mesta nije bilo, a koji su to sigurno zaslužili, ne trenutnom formom već reprezentativnim dostignućima –U tom redu prvi su Kaka, Robinjo, Ronaldinjo… Neopravdano pravdanje Skolarija, pre turnira da je tim podmlađen, bio je samo alibi za možda predviđen neuspeh, ali naravno tu se našlo mesta za ,,udarni\’\’ napadački trio FJH (Fred- Jo- Hulk) , inferiornog štopera Dantea, čija je ,,originalna’’ frizura bila ,,bolja’’ od njegovih duela sa nemačkim igračima, koje u dušu ,,poznaje’’ iz duela u Bajernu. 

Mada, kritički gledano, Brazil je pri vrhu, ali im Španija preuzima primat. Obrukana  selekcija dvostrukog uzastopnog evropskog prvaka i svetskog šampiona iz 2010. primila je 5 golova samo od Robena i drugova, i već posle grupe morala da pakuje kofere. Ipak, svetsko prvenstvo čine pobednici, pa su pojedini igrači sigurno povećali svoju cenu i njihovi potezi se prepričavaju širom planete, koja je ovih mesečak dana bila zaokupirana fudbalom, na razočarenje i kidanje živaca pripadnica lepšega pola. 

Prvi u redu zapaženih i odličnih je Hames iliti Džejms Rodrigez, napadač kneževa iz Monaka i udarna igla Kolumbijaca,  u odsustvu najveće zvezde Falkaa. ,,Kralj strelaca’’ u Brazilu sa 6 ,,zgoditaka’’ neopravdano je bez ,,zlatne lopte’’, pored osvojene zlatne kopačke, koja je morala pripasti Lionelu Mesiju, glavnom manekenu Adidasa, čija kompanija dodeljuje ovu nagradu. Sigurno je plavo – belima nedostajao sjajni Anhel di Marija u finalu. Realov igrač bio je odličan tokom prvenstva i pretvorio bi, sigurno je, sve promašaje Palasia u golove. Ne smeju se zaboraviti ni sjajni golmani Kejlor Navas, Giljermo Očoa i Dijego Benaljo. 

Suptilni potezi napadača, zaokupirale su televizijske špice. U glavnim ulogama –  Van Persi, Geri Kejhil, nesrećni Nejmar i Mesi. Najveće iznenađenje je Kostarika. Latino-  američka republika, postigla je nevrovatan uspeh, a i najveštijim bukmejkerima ne bi palo na pamet, da će ova malena država biti prva u grupi, ispred bivših svetskih prvaka Urugvaja, Italije i Engleske. U red najvećih razočarenja, pored pomenutih Španaca i Brazilaca, svoje mesto našli su i Italijani, nejaki Englezi, Portugalci, Rusi… Ali i novopečena Barselonina  zvezda, Luis Suarez, čije su se čeljusti ,,susrele’’ sa nesrećnim rameom Kjelinija. Veća je verovatnoća da vas ujede Urugvajac nego ajkula, neverovatno i kanibalistički.

Ovo svetsko prvenstvo, ostaće upamćeno po velikom broju golova, nemačkoj mašineriji i zanimljivim okršajima. Nadamo se  da će bratski Rusi, biti dobri domaćini, 2018. i da ćemo zajedno uživati u pobedama domaće selekcije i naše Srbije. Svet se od 13. jula više ne okreće oko fudbalske lopte, ali na kratko, taman da  se Mesi, Gece i Nejmar iskupaju, odmore i priušte nam nove majstorije u novoj sezoni, sa početkom krajem Avgustovog meseca.