Prosečna porodica u Srbiji iznedri u svakoj generaciji po nekoliko dobrih selektora. Znate ono, kad sedimo ispred TV svi znamo bolje od onogo koji sedi na klupi reprezentacije i ima čast da bira igrače i određuje taktiku?!

Poslednja dva selektora koja su vodila reprezentaciju Srbije dali su nam povoda da još čvršće poverujemo u to da znamo bolje od onih koji za taj posao primaju platu. Siniša Mihajlović nam je pokazao i kako se to radi – promenite pedesetak igrača i onda izaberete 23 koja su i pre vašeg dolaska nosili crveni dres.

Dik Advokat nam je dao još jedan, na veliku žalost, loš primer – dovedete sve igrače i onda ih po slobodnom nahođenju rasporedite po terenu. Obavezno zanemarite pozicije na kojima igraju u klubovima! Tako od Nemanje Matića, fudbalera koji u Čelsiju ima uglavnom defanzivnu ulogu, za potrebe Orlova napravite veznog igrača i kreatora igre. Od Branislava Ivanovića, defanzivca, napravite ofanzivnog beka. Kreativnost Dušana Tadića ugušite mestom koje verovatno u taktici savremenog fudbala i nema naziv. Ni slučajno mu ne dopustite da igra ofanzivno u veznom redu!

Ali, da zaboravimo to! Kod nas će tako biti i kad budemo igrali bolje! Hajde da vidimo koliko je sve to koštalo Fudbalski savez Srbije! Koliko su nas koštali Advokat i advokati?

Od 2008. smo propustili tri velika takmičenja – dva evropska i jedno svetsko prvenstvo. Pretvoreno u novac to je, pa, mnogo miliona evra!

Na Prvenstvu Evrope 2008,  koje je bez nas održano u Austriji i Nemačkoj, nagrada za učešće je bila 7,5 miliona evra. Za svaku pobedu u grupi ekipe su dobijale po 1 milion, a za nerešen rezultat 500.000 evra. Primera radi, Španija je kao ekipa koja nije doživela ni jedan poraz zaradila 23 miliona, dok je Grčka, koja nije ostvarila niti jednu pobedu dobila 7,5 miliona evra.

U Ukrajini 2012, reprezentacije su za učešće dobijale po 8 miliona evra. Pobeda u grupi donosila je milion, a nerešen rezultat 500.000 evra. Trećeplasirana ekipa u grupi dobijala je „utešni“ million kao džeparac za povratak  kući.

Na Mundijalu u Brazilu, učešće je nagrađivano sa 1,2 miliona evra, a igranje tri meča u grupi ekipama koje su se nakon te faze vratile kući donelo je dodatnih 6,4 miliona evra.

U konačnom zbiru, to je minimalno 23,1 miliona evra! Dakle, u slučaju da smo učešća na tri propuštena takmičenja završavali bez pobede!

Nećemo dodavati plate selektora, penale koje im je FSS isplatio nakon raskida saradnje, izgubljen novac od prodaje prava za TV prenose, od prodaje ulaznica, dresova, navijačkih rekvizita… Zanemarićemo i novac koji su mogli da zarade različiti prevoznici i turističke organizacije, kafići i restorani.

Spomenućemo samo neprocenjivu štetu koja je naneta ugledu reprezentacije i njenih igrača. Vrerovatno je ovih 23 miliona malo u poređenju sa tim. Jer, selektor u svakome od nas ne miruje kada reprezentacija doživi poraz. Selektor u svima nama, nepravedno, zanemaruje činjenicu da igrači nemaju pravo da se bune kada ih postave na pogrešnu poziciju u timu. Taj selektor im spominje sve po spisku jer ne igraju kao u klubu, jer se ne zalažu dovoljno. I ne marimo za to da, koliko god da su dobri, ne mogu za tri dana da nauče kako se igra na tuđem mestu u timu. I da je njima poraz teži nego nama. I da, danas, ti isti igrači od nacionalnog saveza imaju zabranu da daju izjave!

Koliko će nas koštati Euro 2016 ukoliko nas tamo ne bude? I da li ćemo novi ceh platiti dodatnim propuštenim milionima ili će nas koštati i opraštanja nekih igrača od reprezentativnog dresa?