Prvi Super Bol odigrali su Grin Bej Pekers i Kanzas
Siti Čifsi pred polupraznim Koloseumom u Los Anđelesu 1967.

Nije to bio početak NFL-a, ali je bio početak zlatne
ere NFL-a. Bio je to susret pobednika NFL-a i AFL-a, koja su tada bila dve potpuno
različite lige. U stvari, za pravo finale se smatralo finale NFL-a, a AFL je
bio viđen kao mlađi brat koji još nije sazreo. Očekivano, Grin Bej je slavio, a Lombardi je pitao novinare: pa šta ste
očekivali?

1970. lige su se ujedinile, ali mnogo toga se
promenilo. Ono što se nije promenilo je da trofej pobednika nosi ime čuvenog
trenera Grin Beja Vinsa Lombardija. „Gospodo, mi ćemo svaki dan juriti
perfekciju. Savršeno znajući da je nikada nećemo stići, uhvatićemo bar ponekad
momente majstorstva“, rekao je Sveti Vins na svom prvom treningu i otišao u
istoriju.

Jedna od prelomnih tačaka NFL-a je treći Super Bol
1969. Ekstravagantni Džo Nejmat najavio je, čak garantovao pobedu Džetsa protiv
Koltsa, koji su bili favoriti za 20 poena na kladionicama sa Džonijem
Junajtasom. I dok se ostatak sveta smejao, Nejmat je odigrao partiju života i pobeda Džetsa se i dan danas smatra za jedno od najvećih
iznenađenja u istoriji sporta.

Kada su se ujedinile lige, nastale su dve
konferencije. Ono što je bio NFL, sada je NFC, ono što je bio AFL, sada je AFC,
naravno uz promene gradova i dodavanje novih timova. Fudbal je polako preuzimao
primat od bejzbola, polako, sve dok se nije pojavio „kapiten Amerika“

On je predvodio „Tim Amerika“, Dalas Kaubojse Toma
Lendrija, koji su bili „tim sledeće sezone“ sve dok konačno nisu uzeli Super Bol 1972. Onda je usledila savršena sezona
Majami Dolfinsa predvođenih trenerom Donom Šulom i savršenim trkačkim triom
Zonka – Moris – Kik. I dalje niko nije uspeo da ponovi to što su oni uradili.

Onda su usledila velika rivalstva, i mnogo tuče na
terenu. U svem tom haosu, najbolje su se snašli Pitsburg Stilersi. U napadu su
imali Bredšoa na kvoterbeku, Frenka Herisa na trkaču i dva sjajna hvatača, Lina
Svona i Džona Stalvorta. U odbrani su imali gvozdenu zavesu. Prolaza nije bilo.

Najveći protivnici su im bili Ouklend Reidersi i
Dalas Kaubojsi, koje su i dalje predvodili Rodžer Štaubah i Tom Lendri. Ali,
retko šta su uspevali da učine, Pitsburg je do kraja decenije uzeo četiri Super Bola, a onda se umešala Liga, koja je
uvela čuveno „pravilo Mela Blanta“ 1978. Prosto rečeno, niste mogli da ometate
hvatača pre nego što pipne loptu.

Osamdesetih, na vrhu su se smenjivali Reidersi,
Redskinsi i Fortinajnersi. U njihovu dominaciju umešao se i jedan od
najfurioznijih timova svih vremena, Čikago Bersi iz 1985. Zamislite, na dva meča u plej ofu
nisu primili na Soldžer Fildu niti jedan poen. Harizmatični trener Majk Ditka
mogao je da dozvoli sebi da koristi 150 kg teškog Vilijama „frižidera“ Perija
kao trkača. Ipak, srce i duša tog tima bio je Volter Pejton.

Na kraju, kada se sve sabere i oduzme, tim te
decenije je iz San Franciska. Džo Montana se uzdigao do statusa fudbalskog
božanstva, a tamo gde je on stao, nastavio je posle Vins Jang. Genijalni trener
Bil Volš znao je da uklopi „ludilo“ Ronija Lota, neverovatnu snagu Rodžera
Krega i gotovo baletske sposobnosti Džerija Rajsa i Dvajta Klarka da hvataju
lopte u jednu skladnu celinu. Ali, ne samo to. “Vest Koust”
napadom sa dosta brzih bacanja, skrin pasova i uključivanjem trkača u hvatačke
akcije, poveli su NFL u sasvim novu, atraktivniju eru.

Ne smemo da ispustimo ni srebrno-crne iz Ouklenda.
Osim što imaju najbolje i najmaštovitije navijače u NFL-u, oni su i veliki deo
istorije. Tukli su, ali i pobeđivali. Od početka Super Bol ere pa do smrti
2011. tu je bio čuveni vlasnik Al Dejvis. On je uvek mislio da je NFL
spremio neku zaveru protiv njega, uvek je imao neke tužbe protiv njih i
protivnika, ali je uvek nekako uspevao da ostane voljen.

Devedesete su obeležili Dalas Kaubojsi. Trojac Troj Ejkman – Majkl Irvin – Emit Smit je
uspeo da uzme tri Super Bola. Ušunjali su se tu još jednom Fortinajnersi, Pekersi su podsetili na dane stare slave sa Bretom Farvom i
Redžijem Vajtom, a 1998 i 1999. na zalasku karijere, legendarni Džon Elvej je uspeo da uzme dva uzastopna
Super Bola.

Pojavio se onda jedan momak koji je radio na kasi u
prodavnici, igrao evropski, pa Arena Fudbal, bio treći, drugi, pa povredom
Trenta Grina prvi kvoterbek Sent Luis Remsa. Kao grom iz vedra neba, bljesnuo
je „najveći šou na veštačkoj travi“ u kojem su osim Kurta Vornera učestvovali
trkač Maršal Folk i hvatači Tori Holt i Ajzak Brus. Odbrana im 2000. protiv
Tenesija nije bila ni potrebna

Dve godine kasnije, ušli su u Superbol kao apsolutni
favoriti protiv Nju Inglanda. Ali nakon povrede Drua Bledsoa, kormilo Patriota
preuzeo je golobradi mladić po imenu Tom
Brejdi.
Verovatno niko nije mogao ni da pretpostavi da se rađa jedan od najvećih i
najslavljenijih igrača svih vremena. Bio je to prvi od njegova i Beličikova
četiri Super Bola.

Jedini tim koji nisu uspevali da pobede su Njujork Džajantsi Toma Koflina. Nakon ere Bila Parselsa, inovatora, motivatora i veoma teškog čoveka, pojavio
se trener sličan njemu, bez dlake na jeziku, bez straha od protivnika i greške.
Jedino tako su mogle da se pobede Patriote. Samo, veoma je zanimljivo što je
dva puta to uradio gotovo na identičan način, 2008 i 2012.

Moramo pomenuti i Baltimor Rejvense. Rej Luis je čovek sa najvećom vremenskom razlikom
između dva osvojena Super Bola (12 godina, 2001. i 2013). Još po jedan trofej
uspeli su da dodaju Pitsburg i Grin Bej, a priče od kojima vam je toplo oko
srca su Indijanapolis Koltsi iz 2007 i Nju Orleans Sejntsi koji su 2010. samo nekoliko godina nakon Katrine uspeli da osvoje prvi pehar Vinsa
Lombardija.

Titulu su branili Pejtriotsi, a 2013. prvu titulu u
Sijetl odneo je Rasel Vilson zajedno sa „Legion of Boom“ i ubicom dečijeg lica
na kupi, Pitom Kerolom.

A ne možemo da završimo ovaj tekst a da ne pomenemo dva
najnesrećnija tima u istoriji, Minesota Vajkingse i, naravno, Bafalo Bilse, koji su po četiri puta ulazili u Super Bol i isto
toliko puta gubili… Ko će biti na vrhu sveta bar za jedan dan u Santa Klari, saznajte samo na Sport Klubu…