Pet meseci čekanja je okončano, utakmicom Real Madrid – Olimpijakos u sredu napokon počinje novo izdanje Evrolige. Novi sistem takmičenja učinio je da niko sa sigurnošću ne zna šta možemo da očekujemo – ni klubovi, ni rukovodioci, a ni navijači.

Ipak, neke ekipe kvalitetom odskaču – branilac titule CSKA imaće nekoliko primarnih izazivača, a biće interesantno videti mogu li dva posrnula velikana (PAO i Makabi) ponovo da se uključe u borbu za vrh. Osvrnućemo se i na to šta novi format donosi, ko je sve napustio Evroligu, kao i na to koje ćemo domaće košarkaše gledati u elitnom takmičenju.

Kako će izgledati branilac trofeja?

Prošle sezone CSKA je napokon skinuo ogroman teret sa leđa i uspeo da osvoji titulu šampiona Evrope. Predsednik Andrej Vatutin jedva je preživeo finale, ali je spremno dočekao nove izazove zajedno sa trenerom Dimitrisom Itudisom i dodatno je popunio tim u reketu – jedinom mestu gde je prošle sezone postojala praznina.

Ostao je Džoel Friland, ali on se i dalje muči sa povredom i pitanje je kada će se i u kakvom stanju vratiti, pa je dvomesečni ugovor potpisao Džef Ajrs – znate ga kao Džefa Pendergrafa, ali je 2013. uzeo prezime biološkog oca umesto poočimovog.

U NBA je bio epizodista, ali prošle sezone je blistao u NBDL i izabran je u prvi tim Razvojne lige – nije klasičan centar, većinu poena postiže iz pika i dobro trči, pa bi trebalo lepo da se uklopi u filozofiju CSKA, ali nad njime ipak stoji znak pitanja, pogotovo uzevši u obzir da mu je Moskva prvi evropsko iskustvo i da je vrlo malo igrao na startu VTB lige.

Dilema nema kada je reč o levorukom Džejmsu Ogastinu, koji je posle četiri sezone u Himkiju rešio da promeni sredinu – 208 cm visoki Amerikanac voli šuteve s distance, pravi čvrste blokove i odlično se otkriva posle pika (sjajno je sarađivao sa Rajsom u Himkiju), a neće imati ni problem da se navikne na brz tempo igre.

Ni u odbrani njegov učinak nije zanemarljiv, sasvim solidno se snalazi kada ostane na spoljnim igračima, a nije ga lako ni ugurati na niskom postu. Uz Voroncevića, Hajnsa i Hrjapu, ponekad i Kurbanova na četvorci, Itudis će moći da kombinuje na razne načine u zavisnosti od protivnika.

Osovina tima ostala je ista i čini je tandem Teodosić-De Kolo, a jedina promena spolja jeste dolazak Semjona Antonova umesto Demetrisa Nikolsa koji je otišao u PAO. Rus je precizan šuter za tri poena i još jedan je igrač koji će profitirati od izuzetnog pregleda igre Teodosića i De Koloa, uz Fridzona i Higinsa, koji se u završnici prošle sezone pokazao kao veoma važan igrač na obe strane parketa.

CSKA je rasterećen, uigran, dobro popunjen na svim pozicijama i željan da odbrani trofej – zbog svega navedenog Armejci su prvi favoriti u očima mnogih.

Ko su glavni izazivači?

Pogled nam skreće na dva kraja Evrope – Pirinejsko poluostrvo na zapadu i Istanbul na istoku.
Real Madrid prošlu sezonu odigrao je u nekoj vrsti mamurluka posle pretprošle u kojoj su osvojili sve, a onda je i glavni deo tima trijumfovao sa reprezentacijom Španije na Evrobasketu. Otreznili su se na vreme da osvoje titulu nacionalnog prvaka, a preko leta su ostali bez Serhija Rodrigesa.

Odlazak Čača jeste veliki gubitak, ali Real ima kapacitet da ga nadoknadi – Serhio Ljulj verovatno će više vremena provoditi na pleju, doveden je odbrambeni specijalista Dontej Drejper, a Luka Dončić je i prošle sezone pokazao da ga izazovi ne plaše i da se sasvim fino snalazi na mestu organizatora igre uprkos visini od 201 cm.

Prošle sezone Realu je najveći problem bila odbrana, a kao rešenje za zaštitnika obruča pronađen je Otelo Hanter – čvrst, moderan i iskusan centar. Napadački je znatno veće pojačanje Entoni Rendolf, koji dolazi posle briljantne sezone u Lokomotivi Kubanj – veoma je snalažljiv, preciznog šuta i najčešće je brži od direktnog čuvara, pa mu je igra licem ka košu jedna od jačih strana.

Poene u rukama ima i Gustavo Ajon, Rejes kao da je sve bolji što je stariji, pa treba očekivati bolji balans između spoljne i unutrašnje linije nego što je to bio slučaj prošle sezone – odlazak Ernangomesa ne bi trebalo mnogo da se oseti.

Mnogo je nedoumica u vezi sa Rudijem Fernandesom, povreda leđa i godine polako čine da ne bude onaj stari, a pitanje je i dokle Noćioni može da gura, mada trenutno deluje da može do beskonačnosti.

Kraljevski klub ima izuzetno široku rotaciju (Kerol, Suares, Tejlor, Mačijulis, Tompkins…), što će u novom sistemu takmičenja biti dodatno značajno.

Trener Pablo Laso nekako je preživeo uprkos tome što je nekoliko puta bio na ivici smene prethodnih godina, a Barselona više nije imala strpljenja za Ćavija Paskvala i doveden je Jorgos Barcokas – osvajač Evrolige sa Olimpijakosom i tvorac Lokomotive, najvećeg iznenađenja prošle sezone.

Grk je sa sobom doveo Klavera, pobednički pelcer i drugačiju energiju u odnosu na Satoranskog trebalo bi da donese Tajris Rajs, videćemo da li i bolju za Barselonu, a došao je i njegov saigrač iz Himkija Peteri Koponen.

Barsa je ostala i bez Abrinjesa, ali u timu ima kompetentnih šutera za tri poena – Oleson i Navaro su doduše sve stariji, ali tu su i Ribas, Dolman, kao i Perperoglu i spomenuti Klaver.

Videćemo kakva će biti uloga Tomića u Barcokasovom sistemu, ali igrači tipa Lavala i Dorsija podesniji su za ono što je grčki stručnjak forsirao u prošlosti.

I Barselona i Real imaju u timu mlade nade kojima valja pružiti priliku – naš Stefan Peno i Vezenkov u Kataloniji, kao i Dončić i Dino Radončić u Madridu. Sezona je duga, trebalo bi da bude prostora.

Istanbul će imati četiri predstavnika – Darušafaka ima neograničen budžet, sačuvano jezgro tima, dobra pojačanja i jednog od najboljih trenera u Evropi (Dejvida Blata), Velimir Perasović pokušaće sa Efesom da uradi ono što mu je pošlo za rukom sa Laboral Kučom (okupio je poletnu ekipu, biće ih lepo gledati), a Galatasaraj želi da pokaže da ga nepravedno zapostavljaju.

Ipak, Fenerbahče deluje kao jedini tim spreman da osvoji trofej Evrolige – prošle sezone jedan defanzivni skok delio je ekipu Željka Obradovića od titule, vicešampioni su Evrope i rešeni su da naprave korak više.

Ceo tim je ostao na okupu i pridodat mu je Džejms Nunali, prošlogodišnji MVP italijanske lige u dresu Avelina, odličan šuter za tri poena. Od Fenera dakle znamo šta možemo da očekujemo, samo su sada svi bogatiji za još jednu godinu iskustva i biće još uigraniji i motivisaniji.

Od tandema Judo-Veseli nema dominantnijeg centarskog para u Evropi, Bogdanović je dodatno sazreo, Kalinić prošao prvu sezonu u Evropi, a nema razloga da Datome ne nastavi tamo gde je stao. Ponovo je mali upitnik na pleju, mada su Dikson i Slukas prošle sezone pokazali da su kompatibilni.

Da li je vreme za povratak dva velikana?

Panatinaikos je oformio jak tim po imenima, ali pitanje je koliko je trener Pedulakis dorastao zadatku da svakome pronađe adekvatnu ulogu i da radi u okruženju u kojem je poraz dugo bio nepoznanica, i to bez Dimitrisa Dijamantidisa koji je otišao u penziju.

Došao je tandem iz Kuče – Majk Džejms (za vikend se povredio, odsustvovaće dva meseca) je čovek koji voli da drži loptu u rukama, eksplozivan je i skočan, a teško ga je zaustaviti kada uđe u seriju pogodaka, ima domet i sa sedam i više metara. Isto tako ume i da zasrlja, pa je za racionalniji i sporiji tempo igre tu starosedelac Nik Kalates.

Drugo pojačanje iz Vitorije jeste Janis Burusis – Perasović ga je napunio samopouzdanjem i dao mu ključeve tima, odigrao je grčki centar sezonu karijere i ostaje da se vidi da li može da nastavi u istom tempu u nešto drugačijoj ekipi i drugačijim okolnostima.

Značajan dodatak jeste i Kris Singlton, koji je prošle sezone prelomio nekoliko ključnih utakmica za Lokomotivu – atipičan i svestran igrač, teško ga je braniti. Nikols i naročito Kej-Si Rivers trebalo bi da ojačaju šut spolja, a uz Peta Kalatesa, Feldina, Gista, Papasa i veterana Focisa, to je solidna osnova, mada je utisak da Zelenima nedostaje još dubine.

Ni Makabi nema džina na klupi, Erez Edelštajn to svakako nije, a problemi su se pojavili i pre nego što je sezona počela – teška povreda Kvinsija Milera i to što će Soni Vims propustiti prvi mesec sezone.

Viktor Rad bio je izvrstan u Evrokupu u dresu Nižnjeg, ali sada mu sledi debi u Evroligi, Gaudlok će sigurno ispunjavati svoju poentersku kvotu, ali Makabi deluje tanko i na pleju – Mekel više gleda ka košu, a Ohajon nije klasa uz koju bi sav Cirbesov napadački kvalitet došao do izražaja. Uz to, Ponosu Izraela nedostaje i elitni defanzivac u reketu.

Da skratimo priču – PAO i Makabi učinili su korake u pravom smeru, ali utisak je da je pred njima još put dug.

Koliko je Evroliga siromašnija?

Već smo se navikli da svake godine gubimo po nekoliko kvalitetnih igrača sa ove strane bare, a ni ova sezona nije izuzetak. Dario Šarić sreću je potražio u Filadelfiji, u kojoj će mu saigrač biti Serhio Rodriges, a Aleks Abrinjes konačno se odlučio za odlazak u Oklahoma Siti.

Uz njih, najviše će se osetiti izostanak Tomaša Satoranskog, koji polako izrasta u vrhunskog košarkaša, a put NBA pošli su i Davis Bertans, Vili Ernangomes i mladi Dragan Bender.

Otišao je i Paul Cipser, za njime se baš neće suze liti, a za direktan skok u NBA odlučilo se nekoliko mladih košarkaša koji bi u suprotnom sigurno igrali u Evroligi – Timoti Luvavu, Jorgos Papajanis. Ivica Zubac…

Šta nam donosi novi sistem?

Evroliga je sada prvi put zapravo liga – 16 timova igraće po dvokružnom sistemu 30 kola, osam najboljih će u plej-of, a pobednici četiri serije naći će se na fajnal-foru.

U teoriji bi trebalo da nam je garantovan veći broj kvalitetnih utakmica, ali videćemo kako će to izgledati kako sezona bude odmicala i neke utakmice izgube takmičarski značaj. U pređašnjem formatu skoro svaki meč bio je “biti ili ne biti“, a sada sve do finiša sezone neće biti tog uzbuđenja koje donose eliminacije i brojne kalkulacije.

Uz to, mnogo je više vremena da se eventualni kiksevi isprave, to pogoduje jačim timovima, pa je prostor za iznenađenja sužen, a upravo je u iznenađenjima i draž takmičenja – koliko je samo neutralnih navijača prošle sezone bilo uz Crvenu zvezdu, ili uz Kuču i Lokomotivu na fajnal-foru? Sada je manja verovatnoća da se tako nešto dogodi.

Dalje, biće to nova vrsta testa za sve klubove, često i po dve evroligaške utakmice nedeljno, drukčije valja i tempirati formu, što su sve novi faktori koje treba uračunati.

Ko su Srbi u Evroligi?

Ne računajući one koji igraju u Crvenoj zvezdi, navijači u Srbiji moći će da gledaju još osmoricu svojih zemljaka u elitnom takmičenju.

Miloš Teodosić već je postao zaštitni znak elitnog evropskog takmičenja – još 2010. godine u dresu Olimpijakosa bio je MVP, a prošle sezone došao je i do krune koja mu je nedostajala.

Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić biće srpski tandem u Fenerbahčeu – za razliku od prošlog leta, sada dolaze sa pozitivnim vibracijama posle srebra na Olimpijskim igrama, što će im dodatno značiti.

Bogdanović je zreliji, a uvek je bio vredan i spreman da uči – uz Obradovića je postao kompletniji igrač, prošle sezone bio je i agresivniji ka košu i sada će nastaviti da se nadgrađuje u tom smeru.

Kalinićeva prva sezona u inostranstvu prošla je promenljivo, ali je u odsustvu Veselog imao je značajniju ulogu – sada se privikao na Obradovićev sistem i može se očekivati da postane još važniji igrač u rotaciji.

Emporio Armani deluje kao tim u permanentnoj rekonstrukciji – želja im je da konačno stanu na noge, a u tome treba da im pomognu Milan Mačvan i Miroslav Raduljica.

Mačvan je već godinu dana tamo, imao je dobru sezonu, ali može još bolje, dok je Raduljica u dresu Panatinaikosa pokazao da je u Evropi napadački superioran protiv većine direktnih suparnika.

Vladimir Micov kao kod kuće je u Galatasaraju – ima tačno definisanu, važnu ulogu, a to se ne bi moglo reći za Nikolu Milutinova u Olimpijakosu. U prvoj sezoni šansu je dobio na kašičicu, a sada je doveden Kem Birč i oporavio se Patrik Jang – Pirejci žele ponovo da se uključe u borbu za vrh i videćemo hoće li srpski centar uspeti da se izbori za nešto veću minutažu.

Konačno, tu je Stefan Peno, plejmejker rođen 1997. godine – on će u Barseloni raditi i učiti, ali nije nemoguće ni da ga Barcokas nešto češće od očekivanog ubacuje u vatru.

*narednih dana očekuje vas detaljno predstavljanje Crvene zvezde, kao i njenog prvog protivnika – Darušafake.