U sezoni 2012/2013. okončali su čekanje dugo 23 godine i peti put u istoriji postali su šampioni Turske.

Uprkos tome, Galatasaraj je već dugo u drugom planu – oduvek su košarkaši bili u senci fudbalske sekcije, nije navijače toliko bolelo što je uspešniji Efes, ali ih zato peče u želucu kada vide da ih je prestigao i ljuti rival Fenerbahče (sedam titula prvaka, šest u poslednjih deset godina).

Galatasaraj nije dobio ni desetogodišnji ugovor sa Evroligom (Fener i Efes jesu), a u elitno takmičenje ušao je kao pobednik Evrokupa.

Iz svega navedenog jasno je da je Galata klub željan uspeha – gazde ne žale novce i žele pobede kako bi možda ubedili vlasnike Evrolige da im dogodine daju specijalnu pozivnicu. To u ovom trenutku deluje kao Sizifov posao (čitaj: DOGUŠ Darušafaka), ali klub sa tradicijom dugom 105 godina neće lako odustati.

U tu svrhu, kao i skoro svake sezone, dovedeno je mnogo novih igrača – nisu možda najbolji u Evropi, ali sva imena kreću se u rasponu od dobrih do odličnih košarkaša.

Doveden je plej Džastin Dentmon, sećate ga se iz Žalgirisa – brzi momak preciznog šuta zatrpavao je koševe u Evroligi i onda je rešio da unovči dobre igre, pa je prethodne dve sezone proveo u Kini.

Smisleno diktira tempo igre, ume da pogađa trojke u seriji, ali i da probije prvu liniju i da načne odbranu protivnika. Nije plej koji prvo gleda kako da doda, ali nije mu strano ni da razigra ekipu.

Minutažu će deliti sa Rasom Smitom, koji tek treba da se navikne na ovdašnja pravila – na debiju sa CSKA dosta mu je bilo neobično što je reket pun posle njegovog prodora i delovao je kao tipični nesnađeni Amerikanac na početku evropske odiseje. Jeste odličan u igri jedan na jedan, ali proći će još vremena pre nego što uspe da pokaže sve što ume.

Interesantno, u meču sa CSKA gorenavedena dvojica imali su slovom i brojem – nula (0) asistencija.

Najveće pojačanje verovatno je Ostin Dej – iza sebe ima solidno NBA iskustvo i briljantnu sezonu u Pezaru. Raznovrstan je napadač – igraće na poziciji četiri, sposoban je da napadne i licem i leđima ka košu, uz to je i dobar šuter za tri poena, pa će crveno-beli imati težak posao da ga zaustave jer uglavnom ima neku komparativnu prednost u odnosu na direktnog čuvara.

Na centru je doveden Tibor Plajs, koji pokušava svoju karijeru da vrati na pravi put posle neuspešne NBA epizode. Ruku na srce, i godinu dana ranije u Barseloni teško da je blistao, a jedna dobra sezona u Vitoriji ne može da opravda “hajp“ koji se često diže oko nemačkog centra.

Drugačiji model košarke Ataman je omogućio sebi dovođenjem Aleksa Tajusa, koji je prototip modernog, “andersajz“ centra – većinu poena postiže iz pik-en-rola, čvrst je u odbrani i više nego koristan u skoku, u šta je i Zvezda mogla da se uveri dok je Amerikanac nosio dres Makabija – doduše, ne i u Efesu, pošto je tu imao ispodprosečnu sezonu. Veliki nedostatak mu je i loše izvođenje penala, uglavnom je oko 50% uspešnosti.

Još jedan igrač nezadovoljan prošlom sezonom jeste Emir Preldžić – jedno vreme delovalo je da je kod Obradovića u Feneru potpuno sazreo i pronašao sebe, ali to je bilo kratkog daha. Preldžić je polivalentan košarkaš koji bi trebalo da je koristan u brojnim aspektima igre, ali ne uspeva da doprinese ekipi koliko bi trebalo, pa već godinama ostaje nedorečen i nedefinisan. Manje-više u takvom tonu protekla je i njegova sezona u Darušafaki.

Dion Tompson je pouzdan krilni centar sa višegodišnjim evropskim iskustvom, Džon Dibler je sjajan šuter za tri poena (prošle sezone sa Efesom je imao svoje veče u duelu sa Zvezdom u Vršcu), a ostatak ekipe čine starosedeoci.

Vladimir Micov je prvi stranac koji će igrati tri godine u Galatasaraju – bio je povređen i zato trenutno nije u optimalnoj formi, ali u njemu Ataman ima igrača koji je dobar u svim segmentima igre i koji se podređuje timu.

Ovdašnja javnost upoznata je i sa Blejkom Šilbom – njegovom lakoćom pokreta, preciznim šutem za tri i finim pregledom igre, ali i sa ležernim odnosom prema igri.

Energiju Galati donosi iskusni Sinan Guler – dugoruki specijalista za odbranu, i u napadu i te kako ume da iskoristi prostor koji nastaje kao posledica toga što se suparničke odbrane obično koncentrišu na druge igrače. Povući će kontru, utrčaće iza leđa, otići će na prodor kada reket nije pun.

Sve u svemu, kao što je i Micov rekao u intervjuu za Sport klub, biće potrebno vremena dok stvari ne legnu na mesto i dok se ne izgradi fizionomija u igri Galatasaraja. Trener Ataman generalno voli da dozvoli igračima da se razmašu, pa će se barem za neko vreme uglavnom osloniti na individualni kvalitet – kao što smo videli, on je daleko od zanemarljivog, ali nije ni zastrašujući.

U meču sa CSKA igra je izgledala neorganizovano, statično u pozicionom napadu i sa mnogo nesporazuma. Galatasaraj doduše ima širu rotaciju u odnosu na Zvezdu, ali prednost crveno-belih jeste uigranost.

Zato je utisak da bi u Istanbulu crveno-belima odgovorao nešto sporiji tempo igre – uz to, Zvezda ima specijaliste koji bi i tako konfuznu organizaciju napada mogli dodatno da poremete, čime bi se stekla sigurnost i onda gradilo odatle. Naravno, nije mudrost konstatovati da od lakih poena ne treba bežati kada se ukaže prilika, ali bez prevelikog rizika.

Dvorana “Abdi Ipekči“ sigurno će biti puna i to je još jedan od razloga zašto Zvezdi ne treba brz tempo, kako bi se rival što manje hranio energijom sa tribina.

Ključevi pobede leže u odgovornoj timskoj odbrani i disciplinovanom napadu – u prošlosti su crveno-beli igrali dobro sa Galatom u gostima i nema razloga tako ne bude i sada.

Sastav Galatasaraja:
0 Ras Smit plejmejker, 183cm, 1991. godište
3 Emir Preldžić krilo, 206cm, 1987.
5 Vladimir Micov krilo, 201cm, 1985.
7 Aleks Tajus centar, 203cm, 1988.
8 Džan Korkmaz plejmejker, 187cm, 1992.
9 Dion Tompson krilni centar, 203cm, 1988.
10 Blejk Šilb krilo, 201cm, 1983.
11 Ege Arar krilo/krilni centar, 206cm, 1996.
14 Orhan Hacijeva krilni centar, 203cm, 1989.
21 Tibor Plajs centar, 218cm, 1989.
25 Ostin Dej krilni centar, 211cm, 1988.
32 Sinan Guler bek, 192cm, 1983.
33 Džon Dibler bek, 198cm, 1988.
55 Džastin Dentmon plejmejker, 183cm, 1985.
61 Geksenin Koksal bek, 195cm, 1991.
trener: Ergin Ataman