Veličina Ouklend Rejdersa ne ogleda se samo u sportskim dostignućima, već ona prevazilazi okvire travnatog tepiha. Rejdersi su religija, način života, a kada još pobeđuju, kao što je to slučaj ove sezone, onda se cela Amerika trese.

Dalas Kaubojsi su nemilosrdni. U seriji su od sedam trijumfa. Baltimor i Pitsburg imali su 45. čin legendarnog rivalstva, ali Amerika bruji o Rejdersima. Ekipa iz Ouklenda pobedila je u divizijskom derbiju, jednog od najljućih rivala i aktuelne šampiona Denver Bronkose, došla do sedmog trijumfa u sezoni i najavila prekid turobnog, 14-godišnjeg posta, kada su učešća u plej-ofu u pitanju. Taj trijumf, izvojevan na spektakularan način, ne samo da je značajan zbog činjenice da je tim sada usamljeni lider Zapada AFC, već je mnogo značajniji jer pokazuje da se veličina vraća i da crno-srebrni ponovo imaju ekipu za dostizanje maksimalnih dometa. Plus, ovo im je prva pobeda nad Denverom u čuvenoj „Crnoj rupi“ posle pet godina konstantnih poraza.

The greatness of the Raiders is in its future. That should scare the entire league, because this is our past. pic.twitter.com/s7sMmSg7XB

— Raider Nation (@TheOnlyNation) July 5, 2016

Rejdersi su, po mnogo čemu, specifična NFL franšiza. Njihov početak datira s kraja 1959. godine. Osnovani su kao Ouklend Senjors, ali je ime, zbog konstantnih šala upućenih sa strane, imalo kraći vek nego što je Trevor Simijan u većini napad pokušavao da izbori nova četiri pokušaja za Bronkose. Od „gospode“, postali su „pljačkaši“ i to ime ih prati do dana današnjeg. To ime odredilo je imidž čitave franšize. Oni su crni, oni su ludi, oni su pre svega zli i hrane se strahom ostatka Amerike. To su Rejdersi, to i ništa drugo. To poručuju navijači u svakoj prilici kada neka ekipa dolazi u čuvenu „Crnu rupu“, koja je spremna svakoga da proguta.

Međutim, taj imidž je trebalo izgraditi. Neće Amerika svakoga da se plaši. U početku, tačnije do 1962. Rejdersi su služili, uglavnom za sprdnju. Kao uostalom i sve mlade franšize. Ali, jedan čovek je promenio sve. Al Dejvis je postavljen za glavnog trenera i generalnog menadžera i to sa svega 33 godine. Bio je najmlađi čovek koji je držao ove dve funkcije. Odlikovala ga je beskompromisnost, a najbolje je shvatio šta treba jednoj ovakvoj franšizi. Da bude spektakularna, kako na terenu, tako i van njega. Uspostavio je čuvenu „vertikalnu igru“, što će reći agresivan napad širokog spektra. Počele su da se ređaju pobede, a Rejdersi su tokom cele istorije, sa manjim izuzecima, nastavili da forsiraju ovu igru, koja im i danas donosi velike rezultate.

Dejvis je posle tri godine istupio sa mesta trenera, ali nije napustio franšizu. Za te tri godine potpuno je postavio temelj za velike stvari. Počeo je da postepeno preuzima vlasnički udeo, a paralelno sa tim vodio je računa o ekipi. Iako je voleo da se mnogo pita i da učestvuje u svim najvažnijim stvarima, znao je da izabere jake i dobre trenere. Naravno, odmah se pomisli na legendarnog Džona Madena, jednog od najvećih NFL trenera ikada. U svim sezonama imao je pozitivan odnos pobeda i poraza, a kao kruna svega došla je Super Bol titula 1977. u sezoni u kojoj je pretrpljen samo jedan poraz. U prvoj od kada je Dejvis počeo jedini da se pita za fudbalske operacije.

Usledio je još jedan šampionski prsten 1981. a onda je Al Dejvis rešio da od Rejdersa načini globalni brend. Odlučio je da ekipu preseli u Los Anđeles i to je uspeo posle mnogo peripetija da uradi 1982. Klub je i danas na sličnoj raskrsnici, da li da ostane u Ouklendu ili se premesti u Las Vegas. Kada je Dejvis selio franšizu u Grad anđela, u glavi mu je bilo da to prosto mora da uradi ako želi da napravi veliki kalifornijski brend. Rejdersi danas ne bi bili to što jesu, jedan od zaštitnih znakova sportske Kalifornije da su ostali samo u Ouklendu. U međuvremenu, klub je vraćen u Ouklend, ali danas se opet nameće pitanje da li da se seli franšiza. Navijači su oštro protiv, mnogi smatraju da bi se identitet kluba izgubio ako bi se išlo u Las Vegas. Ali da li je to stvarno tako? Sigurno će neka franšiza jednog dana završiti u „Gradu greha“, a zašto to ne bi bili Rejdersi? To bi svakako bila logika Ala Dejvisa, a po svemu sudeći i njegov sin Mark namerava da ide tom utabanom stazom.

Rejdersi su „Grad anđela“ zadužili prvim osvojenim Super Bolom za jedan od najvećih sportskih gradova sveta, a to je crno-srebrnima bio i poslednji. Usledila je ponovna selidba u Ouklend 1995. Ipak, pobednička aura nije mogla da se vrati, a poslednji trzaj bila je sezona 2002/3. kada su Rejdersi došli do poslednjeg učešća u Super Bolu. Ipak, jedan potez Ala Dejvisa godinu dana ranije biće upamćen kao svojevrsno pucanje u nogu. Umeo je legendarni gazda da donosi neke neuobičajene odluke, kao što je puštanje šampionskog kvoterbeka Kena Stablera jer je tražio veću platu, ali puštanje Džona Grudena po završetku sezone 2001/2. da ide u Tampa Bej Bakanirse vratilo mu se kao bumerang. Upravo su se Rejdersi i Bakanirsi sastali u Super Bolu, a Tampa Bej je slavio ubedljivih 48:21. Naravno, odlučujuću ulogu imao je Gruden, a Rejdersi se više nisu našli niti u plej-ofu.

Three and one and WE AIN'T DONE! #RAIDERNATION pic.twitter.com/K1lZVIA51j

— Raider Nation (@TheOnlyNation) October 3, 2016

Usledile su godine poraza, kao i smrt statusnog simbola franšize Ala Dejvisa 2011. Čovek koji je stvorio identitet, pa čak i kroz parole koje se stalno čuju u „Crnoj rupi“, poput „Raider Nation“, „Just win baby“, „Commintment to excellence“, sve je to sam Dejvis smislio. Ali, čovek koji je poslednjih godina vladavine lutao, tražio brza rešenja, angažujući islužene veterane i na taj način doprineo stvaranju gubitničkog imidža. Posle smrti, nasledio ga je sin Mark Dejvis, a na mestu generalnog menadžera postavljen je ozbiljni tehnokrata Redži Mekenzi. Prva mera je bila štednja i pravljenje tima za budućnost. Velika imena se nisu više jurila i Rejdersi su počeli na miru da rade.

Poraza je i dalje bilo, ali su se iz njih izvlačile pouke i sada je stvorena jedna opaka mašinerija. Umesto da dovode spektakularna imena, Rejdersi su ih stvorili. Nema poznavalaca NFL koji nije čuo za Derika Kara, Latejvijusa Mareja, Amarija Kupera ili Kalila Meka. Dovedena su i ozbiljna pojačanja, iskusna, ali koja i dalje mogu da daju ogroman doprinos, poput Majkla Krebrtrija, Kelečija Osamele ili nestašnog momka Redžija Nelsona. I u njegovom slučaju vidi se da promenom politike, Rejdersi nisu izgubili identitet. Kada ga niko nije hteo zbog ogromne hipoteke lošeg ponašanja iz prošlih sezona, pa čak i posle briljantne sezone u Sinsinatiju, Ouklend ga je oberučke prihvatio. Jer ipak, čak ni Nelson nije toliko loš momak, da može da bude lošiji od „Raiders Nation“, autentično „zle“ franšize, koja svoje žrtve dočekuje u „Crnoj rupi“, koja može svakoga da proguta, bilo da se nalazi u Ouklendu, Los Anđelesu ili možda u Las Vegasu. Posle Denvera poslata je jasna poruka Petriotsima, Stilersima, Čifsima, Kaubojsima, Pantersima i ostalima „Čuvajte se Pljačkaša“.

A oni će da se vode samo jednim: Just win baby!